Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka ne istražuje davanje mita u inostranstvu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka nije ozbiljno istraživala važne slučaje podmićivanja inostranih službenika iako je za njih godinama znala, objavila je radna grupa za podmićivanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Naročitu zabrinutost izaziva slučaj Mađar telekoma u kome su trojica Grka posredovala kod makedonskih vlasti, uz naknadu od nekoliko miliona evra, da ova telekomunikaciona kompanija dobije privilegovani položaj na makedonskom tržištu. Iako Grčka spada u grupu srednjih po veličini ekonomija u poređenju sa najbogatijim zemljama OECD-a, jako je zanimljiva kad je reč o podmićivanju stranih službenika. Naime, grčki brodovlasnici prevoze skoro petinu svetske robe, a poznato je da su zaposleni u lukama skloni primanju mita kako bi obezbedili "bolji tretman" za brodove u svetskim lukama.
Radna grupa OECD-a za podmićivanje sprovešće drugu kontrolu kako bi dodatno ispitala napore Grčke da primenjuje Konvenciju o borbi protiv podmićivanja inostranih službenika u međunarodnim poslovnim transakcijama. Radna grupa o podmićivanju sastoji se od predstavnika 34 zemlje OECD plus Argentine, Bugarske, Kolumbije, Rusije i Južne Afrike.
U izveštaju stoji da radna grupa nije mogla da sprovede odgovarajuću istragu jer grčke vlasti nisu na vreme uspele da dostave sve informacije, detaljnu statistiku i da prevedu zakone. Nedovoljna ažurnost Grčke se, prema izveštaju, može objasniti aktuelnom krizom u Grčkoj.
Radna grupa je preporučila Grčkoj da povede ozbiljne istrage i sudske postupke u svim slučajevima davanja mita strancima. Od Grčke se takođe traži da ukloni brojne suvišne odredbe zakona o borbi protiv podmićivanja. Predlaže se da naročito među sudijama i tužiocima treba podići svest o značaju procesuiranja davanja mita u inostranstvu, a treba i ojačati i zakone kako bi se zaštiti „uzbunjivači“ (oni koji prijavljuju mito).
U izveštaju se ukazuje i na neke svetle tačke kao što su napori Grčke da unapredi borbu protiv pranja novca. Grčka je takođe usvojila zakon koji zabranjuje domaćim kompanijama koje su potplaćivale inostrane službenike da učestvuju u domaćim javnim nabavkama.
U izveštaju se podvlači i da zemlja ima male kapacitete da uopšte uoči slučajeve međunarodnog podmićivanja. Svest o zakonima u privatnom sektoru koji uređuju ovu oblast je na niskom nivou, naročito među računovođama i revizorima.
Slučaj Mađar telekoma
Izveštaj naročito opisuje nekoliko slučajeva u kojima su grčke vlasti apsolutno „pale na ispitu“ u primeni konvencije.
Postoje bar dva slučaja u kojima su grčke kompanije ili pojedinci davali mito stranim službenicima i zvaničnicima. Prvi slučaj ima "tanke" veze sa Grčkom. Naime, mediji su javili da je suvlasnik američke firme podmitio javne službenike u jednoj centralnoazijskoj zemlji.
To što je taj suvlasnik Grk po nacionalnosti jedina je veza Grčkom. Nije takođe jasno ni gde se taj čovek nalazi, piše u izveštaju OECD-ove radne grupe za podmićivanje. Grčke vlasti su otvorile istragu, ali sada čekaju da ta azijska zemlja odgovori na njihove upitnike.
Drugi slučaj koji je naročito važan je Mađar Telekom (Magyar Telekom ) jer je evidentna umešanost grčkih vlasti. Naime, ova mađarska telekomunikaciona kompanija poslovala je u Makedoniji. U periodu 2005-2006 direktori Mađar Telekoma su imali susrete sa makedonskim javnim zvaničnicima uz posredovanje tri državljana Grčke.
Jedan od njih je poznati grčki preduzetnik. Rezultat tog susreta je da je mađarska kompanija potpisala dva ugovora koji su joj je obezbedili izvesnu prednost na makedonskom tržištu. Veruje se da su makedonski službenici podmićeni sa 4,8 miliona evra.
Slučaj je prvi put otvoren prošle godine u SAD jer je ondašnja firma najveći akcionar u mađarskoj telekomunikacionoj kompaniji. Sa druge strane, Grci nisu otvorili istragu protiv tri grčka posrednika sve do nedavno u januaru 2012. iako su za slučaj znali od aprila 2010. kad su američke vlasti zatražile pomoć od grčkog ministarstva pravde.
Siva ekonomija i brodovlasnici
Grčka u poređenju sa drugim članicama Radne grupe spada u ekonomije srednje veličine. To je 25. po redu ekonomija u grupi 40 zemalja OECD-a. Međutim, zvanična statistika ne uzima u obzir veličinu sive ekonomije koja u Grčkoj, procenjuje se, iznosi oko 20-30 % BDP-a.
Kad je reč o trgovini, Grčka zauzima 31. mesto u uvozu i 34. u izvozu u odnosu na zemlje radne gupe. Evropska unija je najveći trgovinski partner Grčke. Ipak, u 2010, na Tursku, Rusiju i Albaniju otpadalo je 9,7% grčkog izvoza dok je 22,5 % uvoza poreklom iz Rusije, Kine, Koreje i Libije.
Po nivou stranih investicija koje izlaze iz Grčke, ova zemlja zauzima 38. mesto. Glavne destinacije za grčki kapital su Turska, Rumunija, Holandija i Srbija. U 2008. 48% prometa grčkih međunarodnih kompanija ostvareno je u Rusiji, Bugarskoj i Rumuniji.
Grčka brodovlasnička industrija je naročito zanimljiva u konteksku podmićivanja u inostranstvu. Iako je reč o relativno maloj ekonomiji, grčki brodovlasnici kontrolisali su 2010. skoro 16% svetskog prevoza robe brodovima, mereno u tonama.
U 2009. godini 750 brodovlasničkih kompanija je imalo devizni priliv koji je iznosio 6,72% nacionanog BDP-a. Ova industrija, ne samo u Grčkoj već svuda u svetu, je poznata po sumnjama da inostrani službenici iznuđuju mito kako bi brodovi imali povlašćeni položaj u luci.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
