Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rasprava o Evropi na dve brzine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U jeku zaoštravanja krize u EU u žižu javnosti dospela je priča o mogućnosti integracija "na dve brzine", koja podrazumeva različiti tempo i stepen integracije, a sa teme izlaska iz evro zone skinuta je oznaka tabua. Špekuliše se da dve uticajne zemlje, Nemačka i Francuska, razgovaraju o radikalnoj izmeni EU u pravcu uspostavljanja jače integrisane evro zone. Prema nezvaničnim izvorima, jedna od opcija koja se razmatra je sužavanje evro zone. Vlasti u Berlinu su demantovale da postoje takvi planovi, koji bi postavili i pitanje uslova pod kojima bi zemlje Zapadnog Balkana pristupale EU.
Diplomatski izvori u Briselu preneli su agenciji Beta da će se funkcionisanje EU svakako promeniti pre nego što Srbija, Crna Gora i Makedonija postanu članice. Naime, ukoliko one i počnu pregovore krajem sledeće godine, trebaće im najmanje šest ili sedam godina da ih okončaju.
Stav predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza je da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije bilo loše, da bi između ostalog otežalo mogućnost za ulazak u evro zonu i predstavljalo neposredan ekonomski udarac nekim članicama.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, međutim, jasno stavila do znanja da su nućne strukturne reforme i da ovakva EU ne može opstati.
Njena kancelarija je, međutim, demantovala je da postoje planovi da se smanji broj članova evro zone i istakla da je cilj vlade u Berlinu da "u potpunosti stabilizuje evro zonu", a u Nemačkoj su teme reformi u EU veoma aktuelne.
Stranka Angele Merkel, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) prirpema nacrt rezolucije kojim bi se omogućilo nekoj zemlji da izađe iz zone evra, a da pritom ostane u EU. Taj predlog predmet je žustre debate u stranci Merkelove, prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika Handelsblat (Handelsblatt). Prema izvorima tog lista, u rezoluciji bi pisalo sledeće: ukoliko zemlja članica monetarne unije na duži rok nije raspoložena ili ne može da poštuje zajednička pravila, može da istupi iz zone evra bez izlaska iz EU. Evropski poslanik Markus Piper (Pieper) ocenio je da je dosadašnja strategija da se "brani svaki milimetar zone evra" skuplja za Nemačku i da bi trebalo da bude fleksibilnija.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) je sa druge strane otvoreno pominjao "Evropu na dve brzine" pošto sa možda 35 budućih članica koliko bi ih bilo s prijemom zapadnobalkanskih zemalja ne mogu svi napredovati najbržom brzinom. Sarkozi je, kako su preneli mediji, tokom posete Strazburu, kazao i da je bila greška što je Grčka ušla nepripremljena u evro zonu.
Različite nivoe integracije, ali u nešto drugom kontekstu, otvoreno je pomenuo i nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle).
Vestervele je 9. novembra ocenio da bi u pregovorimaa o izmeni načina funkcionisanja EU, za koje se Nemačka zalaže, trebalo da se omogući učešće u različitom stepenu imajući u vidu izraženu odbojnost nekih zemalja koje nisu članice zone evra. "Neke od 10 zemalja koje nisu u zoni evra imaju veliki otklon, nisu spremne na produbljivajne" osnivačkih sporazuma, kazao je on obraćajući se poslanicima spoljnopolitičkog odobra Bundestaga, pominjući pre svega Veliku Britaniju. "Uvek je moguća saradnja različitog stepena", dodao je on, navodeći kao primer pregovore o šengenskoj zoni slobodnog kretanja.
"Svi bi imali poziv da učestvuju, ali postojala bi mogućnost da se napravi razlika", odnosno da se napravi meni razgovora, koji bi omogućio zemljama da odaberu koliko će intenzivno ili brzo usvajati promene, rekao je nemački ministar.
Nemačka se zalaže za izmenu evropskih ugovora kako bi se u njih jasnije uvela obaveza budžetske discipline. Jedan od predloga Nemačke je da se omogući žalba Evropskom sudu pravde protiv onih koji narušavaju pravila budžetske discipline, kao i da se zemlje koje više puta krše propise stave pod nadzor. "Moramo da se pripremimo na ograničenje suvereniteta onih koji krše propise", kazao je Vestervele.
Ministar spoljnih poslova Nemačke je podržao predlog Holandije da se imenuje komesar za stabilnost.
U Nemačkoj je takođe postavljeno pitanja uticaja te zemlje u odlučivanju o merama u Evropskoj centralnoj banci, koja se sastaje svakog meseca da bi odlučivala o kamatnoj stopi, ali i o merama za borbu protiv krize, što je oblast u kojoj bi nemačka centralna banka volela da ima veću ulogu kao najveći finansijer EU. Stav Nemačke je da nema dovoljno uticaja budući da najviše izdvaja za pomoć zemljama u krizi.
Sada, naime, svaki član saveta guvernera Evropske centralne banke ima jedan glas. Nemački konzervativci planiraju da zatraže da se težina glasova ubuduće utvrđuje na osnovu veličine privrede. U predlogu koji će se naredne sedmice naći na kongresu partije u Lajpcigum na istoku zemlje, CDU traži i da se odluke donose jednoglasno a ne konsenzusom u upravi Evropske centralne banke, koja se sastoji od predsednika i još pet osoba.
Članovi Hrišćansko-socijalne unije CSU, saveznika Merkelove CDU, zatražili su da se u Nemačkoj održi referendum o planiranim izmenama evropskih osnivačkih sporazuma koji predviđaju stalni mehanizam za pomoć zemljama u krizi. "Odluke takvog značaja ne bi trebalo da se donose bez naroda", izjavio je član CSU Tomas Silberhorn (Thomas) najčitanijem nemačkom dnevniku Bild početkom ovog meseca.
Nakon isksutva sa Hitlerom koji je na referendumu dobio puna ovlašćenja, u Nemačkoj se ne predviđa pribegavanje referendumu prilikom donošenja propisa. Merkelova je u intervjuu za nemačku agenciju DPA odbacila ideju izjašnjavanja na referendumu. "Moj stav o predstavničkoj demokratiji na saveznom nivou, o ravnoteži između Bundestaga i Bundesrata (gornjeg i donjeg doma) je nepromenjen i poznat. Smatram da je naš demokratski poredak, onakav kakav je sada omogućio veliku unutrašnju stabilnost u Nemačkoj", kazala je ona.
Istraživanje čiji rezultati su objavljeni 9. nobembra pokazalo je da je Angela Merkel najpopularniji političar na visokoj funkciji. Na skali od 0 do 100 ona je dobila 59 poena, dva više nego tokom prethodnog rangiranja u avgustu, i jedan više od svog socijaldemokratskog rivala Pera Štajnbrika (Peer Steinbrueck), potencijalnog kandidata za kancelara. Istraživanje je sprovedeno za nedeljnik Štern (Stern) na uzorku od 1.002 osobe 3. i 4. novembra.
BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit (Gavin Hewitt) ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU.
Detaljnih planova za sada nema, ali je razvoj situacije nagnao predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barozoa (Jose Manuel Barroso) da se oglasi ozbiljnim upozorenjem na opasnosti od raspada evrozone i ocenom da sve zemlje Unije treba da uvedu evro.
Zamenik britanskog premijera Nik Kleg (Nick Klegg) je rekao u Briselu da se prilikom rešavanja dužničke krize mora izbeći velika podela u Uniji. On se izjasnio protiv Evrope na dva koloseka i dodao da se pažnja mora usmeriti na ekonomski rast i konkurenciju.
Izvor: S.V. i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
