Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Povećan javni dug EU u prvom tromesečju 2012.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu EU na kraju prvog tromesečja ove godine dostigao je 83,4% što je blagi rast od 1,1 procentnog poena u odnosu na kraj prošle godine. Neslavni rekorder po nivou zaduženosti i dalje je Grčka, ali je ova članica zahvaljujući otpisu duga uspela značajno da smanji dug. Na drugom mestu je Italija dok je na kraju 2011. vicešampion po nivou duga bila Irska. Estonija i Bugarska se i dalje mogu hvaliti najmanjim nivoom zaduženosti u EU. Prema podacima NBS, javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 54,4% BDP-a dok je poslednjeg dana decembra 2011. iznosio 47,7%, a prema metodologiji srpskog Ministarstva finansija 45,1%. Ministarstvo je objavilo je da je 30. juna javni dug iznosio skoro 15,3 milijardi evra, ali ne i koliki je odnos duga i BDP. Ministarstvo je takođe sa svog sajta sklonilo uporedne podatke o učešću javnog duga u BDP u poslednjih nekoliko godina.
U zoni evra udeo javnog duga u BDP iznosio je na kraju marta 88,2% što je blagi rast u odnosu na kraj prošle godine kada je bio 87,3%. Šesnaest članica ima dug veći od 60% BDP koliko je predviđeno Mastrihtskim kriterijumima.
Najveći udeo u dugu imaju hartije od vrednosti 79,3% u EU i 78,3% u evro zoni. Na pozajmice otpada 17% duga u zoni evra i 15,6% na nivou cele EU.
Najveće učešće javnog duga u BDP na kraju marta imala je Grčka 132,4%, a zatim slede Italija 123,3%, Portugalija 111,7% i Irska 108,5%. Najniži dug imale su Estonija 6,6% i Bugarska 16,7%.
Background U EU se od 13. decembra 2011. primenjuje paket od šest propisa koji predviđa stroži finansijski nadzor nad članicama i kazne za one zemlje koje ne poštuju fiskalna pravila o ograničenju budžetskog deficita od 3% BDP i javnog duga od 60%.
U slučaju da im javni dug premaši ograničenje od 60%, zemlje će imati obavezu da dug smanjuju i to po 5% prekoračenja duga godišnje. Zemlje koje koriste evro a ne poštuju preporuku o smanjenju javnog duga mogu biti kažnjene.
Predviđeno je i "ugrađivanje" fiskalnog pravila kojim se ograničava deficit i javni dug po mogućstvu u ustav članice.
U slučaju da zemlja ne primenjuje nova pravila kako je predviđeno, Evropski sud pravde može da nametne finansijske kazne u nivou 0,1% BDP neposlušne zemlje.
U poređenju sa četvrtim kvartalom 2011, dvadeset jedna zemlja je povećala dug u prvom kvartalu, a šest je smanjilo. Najveće povećanje javnog duga u BDP-u imale su Litvanija 4 procentna poena (pp), Portugalija 3,8 procentnih poena, Španija 3,7 pp i Belgija 3,6 pp, a najveće smanjenje ostvarile su Grčka 33 procentna poena, Mađarska 1,6 pp i Danska 1,5 pp. Ovako značajno smanjenje grčkog duga rezultat je otpisa duga privatnih investitora.
U poređenju sa prvim tromesečjem 2011, dvadeset tri zemlje su povećale dug u odnosu na BDP, a četiri se mogu pohvaliti smanjenjem.
Za godinu dana dug su najviše povećale Portugalija za 17,2 procentna poena, Kipar za 11 procentnih poena na 74,6% i Irska 8,2 procentna poena. Najveći pad ostvarile su Grčka za 20 procentnih poena i Mađarska za 4,1 procentni poen na sadašnjih 79%.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 54,4% BDP. To je i dalje ispod dozvoljenog limita EU, ali stručnjaci upozoravaju da se kritična granica nakon koje zemlja upada u dužničku krizu razlikuje od zemlje do zemlje.
U slučaju Srbije, aktuelni dug je visok s obzirom na nizak kreditni rejting Srbije i krizu poverenja u državne dugove u Evropi. Od 2008. javni dug Srbije beleži značajan rast. Prema podacima Ministarstva finansija čiji su podaci uvek nešto povoljniji u odnosu na Narodnu banku Srbije zbog drugačije metodologije, na kraju 2008. iznosio je 25,6 % BDP-a, na kraju 2009. je bio 31,3% BDP, da bi se do kraja 2011. popeo na 45,2%.
Ekonomisti su upozorili da je verovatnoća krize javnog duga u Srbiji relativno visoka ako se gledaju ekonomske performanse zemlje. Da stvar bude ozbiljnija, u ovoj godini rastu i troškovi servisiranja javnog duga tako da će samo za to Srbija morati da izdvoji oko 2 % BDP ili oko 600 miliona evra.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
