Radnici u EU prošle godine su radili 39,7 sati nedeljno što je 1,6 sati duže nego što je kolektivnim ugovorima utvrđeno radno vreme, pokazuju poslednji podaci Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofond). Evropska komisija je predstavnicima radnika i kompanija produžila rok do kraja godine da se dogovore u vezi sa izmenama Direktive o radnom vremenu oko koje se koplja lome skoro deceniju. U Srbiji je, pokazuje Anketa o radnoj snazi iz 2011, prošle godine 72% radnika radilo između 40 i 49 sati nedeljno.

Radno vreme je deo kolektitvnih ugovora koji preciziraju uslove rada, a razlike među zemljama su velike. Prema važećoj direktivi, radna nedelja mora biti ograničena na maksimalnih 48 sati, uključujući i prekovremeni rad.

Radnik dnevno mora da se odmara 11 sati na svakih 24 sata, a na svakih sedam dana mora imati u kontinuitetu 24 sata odmora. Radnik bilo gde u EU ima pravo na plaćeno godišnje odsustvo od najmanje četiri nedelje. U slučaju noćnih smena, radnik treba da bude dodatno zaštićen tako da smena ne sme da traje duže od 8 sati, niti da u to vreme obavlja težak ili opasan posao.

Međutim, ova pravila se ne poštuju u potpunosti, a Velika Britanija je poznata kao zagovornik dužeg radnog vremena.

Prosečno radno vreme dogovoreno kolektivnim ugovorima u EU u 2011. bilo je 38,1 sat. Jedina promena u odnosu na prethodnu godinu uočena je u Slovačkoj i Španiji. Slovaci u poređenju sa prethodnom godinom na papiru rade kraće 0,1 sat, a Španci duže 0,2 sata.

U praksi je, međutim, radna nedelja duža nego što u proseku predviđaju kolektivni ugovori u 21 od 27 zemalja EU i Norveškoj.

Deset od 12 novih članica na osnovu kolektivnih ugovora u proseku ima radnu nedelju dužu od proseka EU koji je 39,7 sati, dok u 15 "starih" članica (EU 15) samo sedam zemalja radi duže od proseka. Samo Slovaci i Maltežani rade nešto kraće od proseka EU ili 39,6 sati.

Muškarci u EU i dalje rade duže nego žene: u proseku 2,1 sat više nedeljno. U EU 15 muškarci rade 2,3 sata duže nedeljno nego pripadnice nežnijeg pola, dok u novim članicama muškarci na poslu provedu oko 1,6 sati duže.

Francuska je i dalje zemlja sa najkraćim radnim vremenom predviđenim kolektivnim ugovorom 35,6 sati. Nordijske zemlje, kao i Velika Britanija i Holandija, i dalje imaju zakonom predviđenu radnu nedelju ispod proseka EU 15 od 37,6 sati.

U većini novih članica postoji uniformno radno vreme od 40 sati nedeljno. To je slučaj u Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji.

U stvarnosti, najduže su radili Rumuni – 41,3 sata, baš kao u 2010. Za njima slede radnici Luksemburga 40,7 sati, Nemačke 40,6 sati nedeljno, Estonije i Velike Britanije (obe 40,5).

U Austriji i Bugarskoj se radi 40,3 sati, a u Češkoj i Poljskoj 40,2 sata. Finci su, prema izveštaju, radili najkraće 37,8 sati što je 3,5 sata manje nego u Rumuniji ili 4,5 nedelje gledano na godišnjem nivou. Na pretposlednjem mestu po realno provedenom vremenu na poslu su Francuzi sa 38,1 satom.

Najduži odmor imaju Nemci

I godišnje plaćeno odsustvo varira od zemlje do zemlje. Nemcima je godišnje na raspolaganju 40 dana plaćenog odmora i slobodnih dana na ime praznika, a najmanje se odmaraju zaposleni u Mađarskoj i Rumuniji - 27 dana što je razlika od 48% ili 2,5 radne nedelje.

Italijani i Danci tek jedan dan imaju manje odmora od Nemaca, dok se u grupi zemalja koje imaju najmanje dana odmora nalaze i Estonija (28 dana), Poljska (29 dana) i Belgija, Letonija, Litvanija i Slovenija, sve sa 30 dana.

U proseku, radnici EU godišnje imaju 34,2 dana odmora uključujući i praznike – u EU 15 taj prosek iznosi 35,9 dana, a u novim članicama 29,4 dana.

Izveštaj se naročito bavi radnim vremenom u tri sektora – hemijski, maloprodaja i usluge. Sektor maloprodaje ima u proseku najduže ugovoreno radno vreme: 38,3 sati, a zatim sledi hemijska industrija sa 37,9 sati i usluge sa 37,6 sati.

Ako se uporede stare i nove članice, razlika u radnom vremenu je najizrazitija u sektoru usluga jer radnici u starim članicama rade u proseku tri sata manje nego u zemljama koje su se priključile 2003. i 2007.

Oko radnog vremena u EU se koplja lome još od 2004. godine kada je Komisija predložila izmene Direktive o radnom vremenu. Kako je Komisija obrazložila, razlog je to što zdravlje i bezbednost radnika nije podjednako zagarantovana u svim zemljama u skladu sa propisima EU. Međutim, Savet i Parlament nisu mogli da se dogovore oko mogućih izmena.

Duga istorija neslaganja oko radnog vremena

Komisija je 2010. počela drugi krug konsultacija o izmenama Direktive. Socijalni partneri, među kojima su predstavnici najreprezentativnijih udruženja radnika i kompanija u EU, imaju rok do kraja godine da se eventulano dogovore o izmenama zakona.

Inače, Komisija je u obavezi da konsultuje socijalne partnere prilikom izmena zakona koji regulišu socijalnu politiku, uključujući i tržište rada. Svi socijalni partneri su krajem novembra 2011. obavestili Komisiju da su doneli zajedničku odluku o pokretanju pregovora u vezi sa revizijom Direktive o radnom vremenu.

Ako socijalni partneri postignu dogovor, imaju pravo da zatraže da se njihov predlog unese u Direktivu. Komisija zatim taj predlog iznosi pred Savet. Savet ima pravo ili da prihvati izmene ili da ih odbije, ali nema pravo da ih menja.

Međutim, ako socijalni partneri ne postignu sporazum, onda će Komisija izaći sa predlogom na osnovu prethodnih konsultacija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Trećina preduzeća u Poljskoj prelazi u zonu sive ekonomije
  
• 

  Vesti

  : Najviše radnih dozvola dobili Rusi u 2012.
  
• 

  Vesti

  : Trgovce u EU muči radno vreme i bol u leđima
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost najveća briga u EU i na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji rekordnih 25,5%
  
• 

  Vesti

  : Poslodavci lobiraju za promene zakona o radu
  
• 

  Vesti

  : Petina radnika EU sa nepunim radnim vremenom želi puno radno vreme
  
• 

  Vesti

  : Pogoršanje prilika na tržištu rada u EU
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji najmanje 31 neradni dan za zaposlene