Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Trgovce u EU muči radno vreme i bol u leđima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.08.2012. | Ažurirano : 03.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U sektoru maloprodaje EU malo je nezgoda na radu, ali su glavni rizici po zdravlje zaposlenih loše ponašanje kupaca, pljačke, nepredvidivi rasporedi, smene i sve veći zahtevi za upotrebu novih tehnologija. Prodavcima ipak najveća opasnost preti od višečasovnog držanja tela u istom položaju i bolesti koje to može da izazove. Pritisak je svuda u Evropi da prodavnice rade sve duže. Sindikati i dalje nemaju rešenje za to, kao ni za sve veći broj radnika u maloprodaji koji rade nepuno radno vreme i na ugovor na određeno.
U studiji Mreže za praćenje uslova rada u EU (EWCO) objavljenoj 31. jula navodi se da je sektor maloprodaje ostvario značajan rast u proteklih 20 godina, a razlog je promena strukture sektora, primena novih tehnologija i izmene zakona.
Sektor maloprodaje je stvorio preko 2,5 miliona novih radnih mesta od 2001. do 2010. To je povećanje od 12% sa skoro 17 miliona zaposlenih 2001. na preko 19 miliona devet godina kasnije, a vrhunac je bio 2008. sa 19,5 miliona radnika u trgovini širom EU. Udeo sektora maloprodaje u ukupnoj zaposlenosti EU porastao je sa 8,3% 2011. na 8,8% devet godina kasnije.
Velike kompanije apsolutno dominiraju sektorom na račun malih i srednjih preduzeća koja su nekada dominirala u većini zemalja. Posledica toga je smanjenje broja samozaposlenih radnika i značajan skok u ponudi poslova sa pola radnog vremena i ugovora na određeno. Zato sektor više nije tako poželjan za zapošljavanje, osim za migrante.
Ove promene, naročito nove tehnologije, stvorile su nova zanimanja koje zahtevaju više znanja i veština nego što je nekad imao običan prodavac, ali su i povećale rizike po zdravlje trgovaca, naročito kada je reč o psihičkom zdravlju.
Sve se više radi prekovremeno, i u smenama. Sindikati pokušavaju da ograniče fleksibilnost radnog vremena, ali i da smanje rizike od pljačkanja i utiču na poboljšanje zdravlja radnika.
Kako se navodi u studiji, na zdravlje trgovaca u maloprodaji negativno utiče sve veća izloženost ružnom ponašanju mušterija kao što su verbalni napadi, nasilje i pretnje. Sve to je kombinovano sa nesigurnošću radnog mesta, nepredvidivim radnim vremenom i malom podrškom kolega.
Istraživanja su pokazala da je 83,1% radnika u maloprodaji reklo da su upoznati sa rizicima na poslu, a 86% je pokazalo zabrinutost za zdravlje i bezbednost na poslu. Međutim, među rizicima na koje se zaposleni najviše žale su oni koji se odnos na kretanje.
Preko 70% njih je prijavilo da bar pola radnog vremena ili stoji ili sedi. Više od pola radnika u toku radnog vremena stalno pomera ruke, a četvrtina njih ima ozbiljne fizičke napore dok radi. Studija je ustanovila da sve više rastu rizici koji se odnose na položaj tela i tome su naročito izloženi radnici koji rade na određeno.
Između 2005. i 2010. radnici su sve više izloženi niskim temperaturama i buci, ali se smanjila izloženost duvanskom dimu zbog zabrane pušenja na poslu.
U svim zemljama EU stalno se vodi debata o promeni radnog vremena u trgovini. Dve su uglavnom sporne tačke: uticaj na život radnika i konkurenciju između kompanija. U većini zemalja generalno postoji pritisak da se produži radno vreme prodavnica. Sindikati se obično protive povećanju fleksibilnosti i produženju radnog vremena, ali često su poraženi u toj borbi.
Iako većina članica, naročito zemlje nekadašnjeg istočnog bloka i Italija, nastavljaju proces liberalizacije u trgovini, druge zemlje kao što su Španija i Francuska imaju suprotan trend.
U nekoliko zemalja socijalni partneri su promovisali projekte koji se bore protiv društveno-psihičkih rizika u trgovini. Međutim, sindikati i država su bili manje efikasni u uvođenju mera koje bi nepuno radno vreme i ugovore na određeno transformisale u puno radno vreme.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
