Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odlučne mere ECB za spas evro zone
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska centralna banka je 6. septembra donela odlučne mere za pomoć zemljama u krizi, čime je ujedno onima koji sumnjaju u budućnost zone evra poručila da je spremna da stane iza zajedničke valute. Osnovna mera je program otkupa dužničkih hartija zemalja sa velikim finansijskim problemima i visokom stopom zaduživanja, sa kojima se trenutno suočavaju Španija i Italija. Uoči sastanka Evropske centralne banke vladala je neizvesnost o usvajanju ove mere, kojoj se protivila Nemačka, najjača evropska privreda i veliki finansijer EU. Kamatna stopa na obveznice Španije i Italije na sekundarnom tržištu 7. septembra je u osetnom padu, a deo analitičara smatra da je sada veoma rizično poigravati se sa njima i računati na njihov rast jer se na tome, nakon novih odluka ECB, može izgubiti veliki novac.
Novi program otkupa duga, pod nazivom "neograničene monetarne transakcije" (OMT), nije prvi ove vrste. Tokom prve krize u Grčkoj u maju 2010. godine sproveden je sličan program, pod nazivom SMP. On međutim nije mogao da spreči pogoršanje dužničke krize jer je bio ograničen, kako vremenski tako i po iznosu otkupa.
Novi program ta ograničenja neće imati. Međutim, biće vezan uz strktan uslov - moći će da ga koriste samo zemlje koje su prethodno zatražile pomoć iz evropskih fondova - privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i njegovog naslednika, stalnog Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM).
To nije samo formalnost, budući da zemlje koje zatraže evropsku pomoć moraju da se povinuju rigoroznim merama štednje, tako da je zapravo uređivanje javnih finansija preduslov za to da Evropska centralna banka otkupljuje obveznice. Španija se, na primer, i dalje protivi zamisli da zatraži pomoć za izlazak zemlje iz krize i do sada je zatražila samo pomoć za bankarski sektor. Pored toga, svako odobravanje pomoći iziskuje i "zeleno svetlo" nemačkog parlamenta.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi) rekao je na mesečnoj konferenciji za novinare nakon donošenja ovih odluka da su one donete zbog "ozbiljnih poremećaja na tržištu državnih obveznica, što je posledica neosnovanog straha dela investitora" da bi evro mogao biti ukinut.
Brisel protiv pritisaka tržišta
Zvaničnici Evropske unije do sada su u više navrata su kritikovali pritisak tržišta na zemlje koje su u krizi. Poslednja u nizu bila je reakcija predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja (Rompuy) koji je 5. septembra ocenio da neke zemlje plaćaju isuviše visoke stope za zaduživanje na tržištu. Prema njegovim rečima, stope za neke zemlje su "ekonomski potpuno neopravdane".
Na velike probleme sa zaduživanjem nailaze Španija i Italija.
Španija je pomoć za banke i zatražila kada je počela da se zadužuje uz kamatu višu od 7%. Ta stopa se i inače pokazala kao neodrživa i predstavlja prekretnicu na kojoj su i druge zemlje zatražile pomoć.
Iz Brisela su do sada više puta stizale i kritike na račun rejting agencija koje su snižavale rejting onih zemalja koje su u programu strukturnih reformi i dobijaju pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda, pa je pokrenuta i procedura da se pooštre propisi za njihov rad.
Background Zonu evra već dve godine potresa dužnička kriza zbog koje su Grčka, Portugalija, Irska, Španija i Kipar zatražili pomoć EU. Neke druge zemlje, poput Italije, imaju velike probleme sa javnim finansijama i visokom stopom zaduživanja. Ekonomske prognoze za ovu i narednu godinu su dosta slabe.
EU pomoć pruža preko privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) koji bi trebalo da bude zamenjen trajnim Evropskim mehanizmom stabilnosti (ESM), koji je po inicijalnom planu trebalo da počne da radi još u julu. Međutim, čeka se odluka nemačkog Ustavnog suda o žalbama čiji je cilj da se ovaj mehanizam blokira.
Javnost u Nemačkoj ne gleda blagonaklono na trošenje novca nemačkih poreskih obveznika na zemlje koje, prema rasprostranjenom stavu, nisu vodile računa o potrošnji i zato sada traže novac. Istraživanje firme za tržišna istraživanja Ju gov (YouGov) rađeno za novinsku agenciju DPA pokazalo je da bi 54% Nemaca volelo da Ustavni sud da za pravo podnosiocima žalbe i da se blokira rad ESM. Izlazak zemlje sa najvećim problemima - Grčke - iz zone evra pozdravilo bi 42% ispitanika, dok bi 30% njih na to gledalo kao na negativan razvoj situacije pokazalo je internet istraživanje na reprezentativnom uzorku od 1.004 punoletne osobe.
Novoj odluci Evropske centralne banke da kupuje obveznice zemalja u finansijskim teškoćama protivi se svaki drugi Nemac, dok ih podržava samo 13% njih, pokazalo je istraživanje urađeno za javnu stanicu Dojčlandtrend (DeutschlandTrend).
Nemačka, najjača privreda EU i najveći finansijer evropskih fondova, zalaže se pre svega za finansijsku disciplinu i insistirala je na uvođenju pojačane kontrole javnih finansija unutar zone evra, pa i u celoj EU, što je donekle i učinjeno.
Ova zemlja je za sebe izvojevala i pravo da se od nje traži odobrenje za svaki program pomoć. Naime, pre odobravanja novca iz programa finansijske stabilnosti, potrebno je odobrenje poslanika donjeg doma parlamenta - Bundestaga. To praktično znači da će njihovo "zeleno svetlo" biti potrebno i Evropskoj centralnoj banci za otkup obveznica, jer je on uslovljen zahtevom za pomoć EU.
Odluka ECB da sebi otvori mogućnost da kupuje obveznice zemalja u krizi odmah je dala rezultat na tržištu. Ne samo da je na berzama zabeležen rast, već su i stope dugoročnog zaduživanja Španije i Italije znatno opale. Tako je 7. septembra stopa za 10-godišnje zaduživanje Španije opala ispod 6% po prvi put od kraja maja na sekundarnom tržištu. Ona je 27. jula iznosila više od 7,75%. Stopa desetogodišnjih obveznica Italije opala je nešto ispod 5,2%, dok je 27. jula iznosila 6,7%.
Igra sa obveznicama postala opasna
Efekat je osetan na tržištu dugoročnih obveznica iako je merama Evropske centralne banke planiran otkup obveznica sa rokom dospeća između jedne i tri godine, ali to nije bilo neočekivano.
"Merama su obuhvaćene kratkoročne i srednjeročne hartije, ali je logično da se to pozitivno odražava na sve stope pozajmica", istakao je stručnjak za obveznice finansijske kuće Natiksis (Natixis) Rene Defose (Defossez). "Mehanizam je sada upotpunjen. Evropskim antkrizinom fondovima sada se može intervenisati na primarnom tržištu obveznica, odnosno direktno kupovati dug država, a Evropska centralna banka može da deluje na sekundarnom tržištu" gde se prodaju već izdate obveznice, objasnio je on.
Ovaj stručnjak smatra da je veoma dobro što zemlje u krizi neće dobiti blanko ček, već će morati da se povinuju reformama za poboljšanje javnih finansija i da se drže obaveza.
Sada je, prema njegovim rečima "veoma rizično igrati protivv španskog ili italijanskog duga. Ukoliko se prinos na obveznice poveća, Evropski mehanizam stabilnosti i Evropska centralna banka će udruženim snagama potegnuti oružje i osetno spustiti stopu, zbog čega bi ti investitori (koji računaju na rast stope) mogli da izgube mnogo novca", objasnio je Defose.
Kako je Dragi precizirao, naime, program će se usmeriti na kratkoročne i srednjeročne obveznice između godinu i tri godine, jer je to "najefikasniji rok dospeća za ostvarivanje ciljeva".
Otkup neće podstaći inflaciju
Nasuprot špekulacijama koje su kružile u medijima uoči sastanka upravnog odbora ECB, ta institucija neće utvrditi maksimalnu razliku između stopa pozajmica između članica zone evra (takozvani spred - spread) iznad kojeg će automatski intervenisati otkupom obveznica na tržištu.
Predviđene su i mere kojima će se sprečiti da otkup obveznica ima efekat "upumpavanja" novca i povećanja iznosa u opticaju, što bi podstaklo inflaciju. To se postiže takozvanom sterilizacijom, što znači da će se iznos otkupljenih obveznica kompenzovati prihvatanjem depozita banaka u istom iznosu da bi se bilans ujednačio.
Predviđeno je da u izradi programa za strukturnih reformi koje će se tražiti od zemalja koje zatraže pomoć učestvuje Međunarodni monetarni fond, koji je već saopštio da je spreman da učestvuje u programu.
Za razliku od grčkog programa, Evropska centralna banka nije tražila da u slučaju nelikvidnosti zemlje ima pravo pioriteta za povraćaj novca.
ECB će takođe ponovo olabaviti kriterijume za garancije (kolaterale) koje traži od banaka zone evra koje dobijaju sredstva za refinansiranje. Konkretno, više neće postojati ograničenje u pogledu finansijskog rejtinga državnih obveznica koje se polažu kao garancija. U tom pogledu izuzetak će biti grčki dug, čije obveznice Evropska centralna banka neće prihvatati u skladu sa odlukom koju je donela u julu. Grčke banke će tako morati da nastave da se novcem snabdevaju od centralne banke svoje zemlje.
Referentna kamatna stopa ECB ostala je na 0,75%, što je do sada najniži nivo. Neki analitičari su očekivali da će biti dodatnog snizavanja ove stope budući da je prethodno spuštanje imalo mali efekat čak i po rečima samih lidera ECB.
Sumorne ekonomske prognoze
Evropska centralna banka objavila je novu prognozu makroekonomskih pokazatelja zone evra, koja je nešto pesmističnija u pogledu privrednog rasta, privatne i javne potrošnje i investicija u odnosu na predvdijanja iz juna ove godine,
U zoni evra će tako, prema prognozi ECB, biti zabeležen pad od 0,4% u 2012, dok je u junu bio predviđen blaži pad od 0,1%. Za narednu godinu prognoza rasta prepolovljena je sa 1% na 0,5%.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, u drugom tromesečju ove godine zabeležen je pad privrede od 0,2%, nakon stagnacije u prva tri meseca. Razlike su bile velike, pa je u Nemačkoj zabeležen rast od 0,3%, a u Italiji pad od 0,7%,
Prema novoj prognozi, investicije u zoni evra opašće za 3,3% u 2012, a naredne godine će se pvoećai za 0,5%, izvoz će se povećati za 3,1% ove godine, uvoz za 1,1%, a istovremeno će opasti i privatna (0,9%) i javna potrošnja (0,3%). Privatna portšnja će naredne godine biti na nuli, a javna i dalje u blagom padu od 0,2%.
Očekivana inflacija je 2,5% ove i 1,9% naredne godine. Prognoza za inflaciju je takođe blago povećana uprkos lošoj ekonomskoj situaciji. Cene rastu zbog povećanja cena nadte, što bi prema mišljenju analitičara trebalo ograničeno da traje.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Stavovi
Predsednik Vlade Italije Mario Monti okarakterisao je odluke Evropske centralne banke kao "značajan korak unapred" koji "vodi ka boljem upravljanju zonom evra".
Predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) ocenio je da je ECB donela odluku u skladu sa mandatom koji joj je poveren vodeći računa o stabilnosti cena i privrednom rastu Evrope.
Stav britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) je da je Evropska centralna banka sada "bliža nego ikada" onome što britanska vlada želi već dve godine. On je podsetio da britnaska vlada smatra da ECB treba da "čvrsto stoji iza evra" i svoje izjave "ubedljivo podrži finansiranjem i jasnom planom".
Kancelarka Nemačke Angela Merkel, koja se inače protivila ovakvim rešenjima, dala je šturu reakciju. Ona je ocenila da je Evropska centralna banka reagovala "u okviru svoje nezavisnosti i svog statuta", a podsetila je da se suprotstavlja tome da ova institucija kupuje javni dug.
Nemačka štampa oštro je reagovala na ovaj predlog, ocenivši da će ECB kupovati obveznice i odlagati reforme, a bilo je i navoda da to vodi ka propasti evra i ad je ECB prekoračila svoje nadležnosti.
Ministar fiansnija Nemačke Volfgang Šojble je, emeđutim, ocenio da se Evropsak centralna banka neće upustiti u fiannsiranje dugova država. On je kritikovao "veoma nervoznu" reakciju nemačke štampe i rekao da EU ima nezavisnu centralnu banku čiji rad on, kao ministar, ne treba da komentariše.
"Imamo evropsku nezavisnu banku i u nju imamo poverenja", dodao je Šojble.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
