Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potpisan ugovor o budžetskoj disciplini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri 25 članica EU potpisali su 2. marta ugovor o jačanju budžetske discipline koji treba da uvođenjem reda u javne finansije članica spreči buduće krize. Ugovor nisu potpisale Velika Britanija i Češka. Da bi stupio na snagu treba da ga ratifikuje najmanje 12 potpisnica, ali članice evro zone koje to ne učine neće moći da koriste finansijsku pomoć. Taj ugovor se već može pokazati problematičnim za neke zemlje, pre svega one pogođene krizom, poput Španije, ali može biti problematičan i za Holandiju, jer se suočava sa većim deficitom od planiranog.
Ugovorom je predviđeno da članice EU u svoje ustave ili zakone koji imaju istu težinu unesu ograničenje deficita, kao i bržu i efikasniju primenu sankcija u slučaju prekoračenja deficita. Na sklapanju ovog ugovora je insistirala Nemačka u zamenu sa pružanje finansijske pomoći zemljama u teškoćama.
"Ovo je važan korak ka obnavljanju poverenja u našu ekonomsku i monetarnu uniju", rekao je na ceremoniji potpisivanja na samitu EU u Briselu predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) koji je 1. marta ponovo imenovan na tu funkciju.
"Ovo je snažan signal koji pokazuje da učimo iz krize, da smo shvatili signale (finansijskih tržišta) i da želimo budućnost sa politički ujedinjenom Evropom", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Međutim, u procesu ratifikacije bi moglo da se naiđe na probleme, pre svega u Irskoj koja je najavila da će organizovati referendum o tome, što je samo po sebi rizično. Takođe, i pre stupanja na snagu novog ugovora, budžetska ravnoteža koju bi novi ugovor trebalo da nametne dovedena je u pitanje zbog pogoršanja ekonomskih prilika i recesije u zoni evra. Više zemalja se već suočava sa ozbiljnim prekoračenjima u javnim finansijama.
Background Prema dogovoru postignutom 30. januara, godišnji strukturni deficit članica ne sme preći 0,5% bruto domaćeg proizvoda, a do 1% biće tolerisan u članicama u kojima je javni dug ispod 60% BDP. Privremena odstupanja će biti dozvoljena samo u slučaju neuobičajenih događaja sa jakim uticajem na finansijsku situaciju vlade ili u periodima ozbiljniih ekonomskih problema u zoni evra.
Ograničenje deficita ili "zlatno bužetsko pravilo" će biti uključeno u ustav ili zakon kojima ima istu težinu, kako bi se izbeglo da se taj propis preispituje. Članicama je tako ostavljena mogućnost da to urede zakonom, pošto bi mnoge morale da zbog izmena ustava organizuju referendume sa vrlo neizvesnim ishodom.
Predviđeno je da, kada neka od članica u javnom deficitu probije ograničenje od 3% BDP, gotovo automatski snosi posledice, uz obavezu da preduzme mere u određenom roku.
Evropski sud pravde će moći samo da proverava da li neka zemlja primenjuje "zlatno budzetsko pravilo" a u slučaju da to ne čini moći će da joj odredi kaznu do 0,1% BDP. Time se odustalo od zahteva Nemačke da Sud kontroliše i deficite članica.
Španija je objavila počektom nedelje da je njen deficit dostigao 8,51% bruto domaćeg proizvoda u 2011. Ta zemlja je planirala da smanji deficit na 4,4% BDP u 2012. i na 3% u 2013, ali će verovatno morati da postavi manje ambiciozan cilj.
"Madrid će poštovati sve svoje obaveze za usklađivanje budžeta, ali su se okolnosti promenile", rekao je španski ministar finansija Luis de Gindos (De Guindos) i dodao da se ekonomska situacija mnogo razlikuje u odnosu na prošlogodišnju.
Pravo iznenađenje, međutim, predstavlja Holandija, koja je sklona kritikovanju drugih članica kada prekorače ograničenja, a koja će sada morati da preduzme nove mere štednje zbog pogoršanja ekonomskih prilika.
Evropska komisija je 1. marta zatražila od holandske vlade da poštuje svoje obaveze u domenu javnih finansija, pošto su obavljena nova ekonomska predviđanja. Prema najnovijim projekcijama, Holandiju očekuje deficit od 4,5% BDP ove godine, a naredne godine deficit će još više premaštiti evropski limit od 3% BDP. Deficit će biti iznad ograničenja i u 2014. (4,1%) i 2015. (3,3%).
Pored Španije i Holandije, i druge zemlje mogu naići na poteškoće. To je slučaj Francuske, s obzirom da je početkom februara objavljeno da će se teško ostvariti cilj da se deficit smanji na 4,5% u 2012, a još teže da se vrati na 3% u 2013.
Popuštanje u slučaju Holandije i Španije moglo bi da otvori Pandorinu kutiju i da izazove ogorčenje u zemljama poput Belgije koje su primorane da preduzmu bolne mere kako bi smanjile deficit.
Na sastanku u Briselu lideri EU su, takođe, imenovali Van Rompeja za predsedavajućeg samita zone evra. To je nova funkcija koja je osmišljena da bi se uspostavila bolja saradnja među članicama evro zone u vezi sa ekonomskim pitanjim.
Na samitu nije zvanično bilo reči o povećanju sredstava za Mehanizam za evropsku stabilnosti (MES), stalni mehanizam za pomoć zemljama u krizi koji treba da zameni privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost. To pitanje je povučeno sa dnevnog reda dva dana pre samita zbog oklevanja Nemačke da izdvoje sredstva.
Lideri zone evra su na sastanku u Briselu odlučili da do kraja meseca razmotre mogućnost da se ta sredstva povećaju.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
