Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Greške na nivou 3,9% ukupnog budžeta EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski revizorski sud utvrdio je da su računovođe kompletno i tačno prikazale finansijske pozicije Evropske unije u 2011. godini, da na segmentima prihoda i obaveza nema materijalnih grešaka ali da ih ima kod plaćanja i to na nivou od 3,9% ukupnog budžeta EU prema 3,7% u 2010. godini. Sud je istakao da je otkrio neprihvatljiv broj slučajeva u kojima novac EU nije stigao gde treba ili nije iskorišćen najoptimalnije, pokazao je godišnji izveštaj o izvršenju budžeta i Evropskih razvojnih fondova.
Prošle godine EU je potrošila 129,4 milijarde evra od čega oko 80% na poljoprivredu i kohezionu politiku gde su za sprovođenje budžeta EU zajedno zaduženi Komisija i članice. Činjenica da ima mnogo slučajeva da sredstva ne završe gde treba ili se ne iskoriste kako treba pokazuje da su kontrolni sistemi Evropske komisije i članica bili samo delimično efikasni u obezbeđenju regularnosti plaćanja.
Ti kontrolni mehanizmi nisu pokazali puni potencijal u sprečavanju ili otkrivanju i ispravljanju grešaka, ocenio je Revizorski sud ističući potrebu za većim angažovanjem nacionalnih vlasti u upravljanju i kontroli novca EU.
Sud je utvrdio da su greške najčešće kod potrošnje za ruralni razvoj, ekologiju, ribarstvo i zdravstvo gde dostižu 7,7% budžeta EU. Procenjena greška kod regionalne politike, energije i saobraćaja je 6%. Kod spoljnih odnosa, pomoći i proširenja procenjena greška je 1,1%, kod administrativnih i drugih rashoda samo 0,1% a kod istraživanja i drugih unutrašnjih politika 3%.
Poređenja radi, u 2010. godini je procenjena greška kod poljoprivrede i prirodnih resursa bila 2,3%, kod kohezione politike, energije i transporta 7,7%, kod spoljne pomoći, razvoja i proširenja 1,7%, kod istraživanja i drugih unutrašnjih politika 1,4% a kod administrativnih i drugih rashoda 0,4%.
Iz Suda preporučuju, kao i godinu dana ranije, pojednostavljenje šema po kojima se troši novac kako bi ciljevi bili jasniji, rezultati merljivi a kontrola isplativija. Te preporuke stižu u vreme kada se na nivou EU razmatraju zakonski predlozi za bolje upravljanje novcem.
Predsednik Evropskog revizorskog suda Vitor Kaldeira istakao je da u trenutku kada su evropske finansije pod velikim pritiskom ostaje mesta za efikasnije i bolje ciljano trošenje novca.
"Članice (EU) moraju da se dogovore o boljim pravilima za trošenje novca EU i članice i Komisija moraju bolje da ih primenjuju. Tako će budžet EU biti korišćen efikasnije na dobrobit građana", naglasio je Kaldeira.
U izveštaju se navodi i da se neke greške mogu kvantifikovati a neke ne, kao i da se greške javljaju jer korisnici sredstava ne poštuju pravila. Da bi dobili sredstva od EU, korisnici moraju da poštuju specifična pravila EU a u nekim slučajevima i nacionalna i greške se javljaju kada se ona ne poštuju. Kao primer su navedeni poljoprivrednici koji ne poštuju obaveze u domenu zaštite prirode, menadžeri projekata koji krše propise o javnim nabavkama ili istraživački centri koji traže novac za troškove koji nisu u vezi sa projektom koji finansira EU.
Među navedenim slučajevima kada sredstva EU nisu završila gde treba ili nisu iskorišćena optimalo su subvencije za zamljište proglašeno za pašnjak koje je zapravo gusto pošumljeno, obuke za zaposlene na sektoru elektronike na koje idu i oni sa drugih sektora, naduvani troškovi u istraživačkim projektima, nepoštovanje procedura u javnim nabavkama.
Iz Suda poručuju i da je samo mali broj grešaka posledica prevara. Revizorski sud u slučaju sumnje na prevaru izveštava Olaf (službu EU za borbu sa prevarama) koji sprovodi istragu.
Cilj izveštaja revizora je da Evropskom parlamentu, Savetu i građanima pruži nalaze i zaključke o kvalitetu fiannsijske uprave EU, kao i da sačini preporuke kako bi se to upravljanje poboljšalo.
Revizori su testirali uzorke transakcija kako bi izradili na statističkim podacima zasnovane procene grešaka.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
