Broj slučajeva pred švedskim sudom za radne sporove je u porastu, nakon postepenog opadanja od 2008. godine. Sud je dugo godina presuđivao u korist poslodavaca, ali u protekle dve godine presude su češće išle u korist zaposlenih, objavila je Evropska agencija za uslove rada, života i industrijske odnose Eurofond (Eurofound). Sindikati i organizacije poslodavaca su saglasni da je do promene došlo usled povećane spremnosti poslodavaca da sporove iznesu pred sudiju, umesto da ih reše van suda. U Srbiji radni sporovi umesto zakonskih šest meseci u proseku traju po više godina. Radni sporovi između poslodavca i zaposlenog u Srbiji najčešće nastaju u slučaju otkaza, zahteva za naknadu štete ili zbog neisplaćene zarade ili naknade zarade.

Pojedinačni sporovi obično se rešavaju putem bilateralnih pregovora između socijalnih partnera, pre svega na lokalnom nivou preduzeća, a spor se iznese pred švedski Sud za radne sporove ili okružni sud samo ako lokalni i centralni pokušaji da se pronađe rešenje ne uspeju.

Od 2008. godine, broj tužbi kojima se švedski Sud za radne sporove bavi bio je u postepenom opadanju. Trend je preokrenut 2012. kada je direktno na sud otišlo 237 slučajeva, 12% više u odnosu na 2011. godinu.

Tokom proteklih deset godina, poslodavci su pobedili u duplo više slučajeva od zaposlenih, ali je 2011. i 2012. godine sud u većini slučajeva presudio u korist radnika.

Iako su sindikati oni koji pokreću većinu sporova, sindikalni lideri tvrde da je do nedavnog preokreta došlo zbog povećane rešenosti poslodavaca da iznesu radne sporove pred sudiju, umesto da ih reše van suda.

Dan Holke, viši pravni savetnik u Pravnom birou Švedske konfederacije sindikata (LO-TCO Rättškydd), navodi u švedskom listu Arbetet da su poslodavci počeli da razmatraju pitanja koja su ranije bila nesporna, kao što su propisi u kolektivnim ugovorima. Poslodavci nisu toliko žurili da postignu nagodbu kao ranije, već su hteli da ispitaju utvrđene dogovore i sporazume na sudu.

Jonas Milton, predsednik švedske uslužne organizacije Almega koja je učestvovala u mnogim sudskim sporovima, rekao je za Arbetet da zaposleni verovatno pobeđuju jer ne funkcioniše dobro sistem za rešavanje konflikata, koji treba da spreči da sporovi odlaze na sud. Mnoge kompanije, prema njegovim rečima, više nisu članovi organizacije poslodavaca.

Milton je za drugi švedski list Arbetaren rekao da kompanije radije angažuju advokatske firme nego što rešavaju sporove posredstvom organizacija poslodavaca, što je za advokatske firme ekonomski podsticaj jer sporove na sudu vide kao mogućnost zarade. Tako mnogi slučajevi koji su se mogli rešiti na lokalnom nivou sada idu pred sudiju.

Sudski predmeti

Od 237 predmeta koji su izneti pred Sud za radne sporove tokom 2012. godine, 201 su pokrenuli sindikati. Sindikat visokokvalifikovanih radnika Unionen izneo je 44 predmeta tokom 2012, što je najviše od pojedinačnog sindikata.

U jednom novinskom članku Unionen ovaj porast pripisuje rastućem članstvu. Sindikat dodaje da mnogi od njihovih članova rade za kompanije koje nemaju kolektivne ugovore ili jasan set pravila, što je dovelo do više neizvesnosti i daljih sporova.

Najčešći sporovi tiču se zakona u oblasti zaštite zaposlenja ili otpuštanja pojedinih članova. Samo 17 slučajeva su iznele organizacije poslodavaca .

Prema mišljenju Emilije Johanson (Emilia Johansson) i Malene Hid (Malena Heed) iz Oksford riserča (Oxford Research), suviše je rano oceniti da li je povećana količina predmeta na sudu kao i rast presuda u korist zaposlenih dobra ili loša stvar. One ističu da je ipak bitno napomenuti da su socijalni partneri saglasni o uzroku ove promene, a to je povećana spremnost poslodavaca da radne sporove rešavaju na sudu, a ne preranim nagodbama.

Sporovi u Srbiji

Na debati o stanju radnih prava u Srbiji održanoj oktobra 2012. godine iznet je podatak da radni spor u državi u proseku traje 4  godine. Šest organizacija okupljenih u Akciju za dostojanstven rad ističe da takav spor u proseku nosi troškove od nekoliko hiljada evra.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti je u februaru 2013. uputio inicijativu Ministarstvu pravde za osnivanje sudova posebne nadležnosti poput ovog u Švedskoj, odnosno sudova koji bi sudili isključivo u radnim sporovima i u materiji radnog prava. Razlog za ovu inicijativu je što radni sporovi umesto zakonskih šest meseci u proseku traju po više godina.

Radni sporovi između poslodavca i zaposlenog u Srbiji najčešće nastaju u slučaju otkaza, zahteva za naknadu štete ili zbog neisplaćene zarade ili naknade zarade.

Prema podacima Republičke agencije za mirno rešavanje sporova, ova agencija je od osnivanja 2005. do 2011. godine vansudskim putem rešila 3.836 individualnih i 61 kolektivni radni spor, a 53  od opšteg interesa.

Agencija navodi da je od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu povećan broj individualnih sporova povodom zlostavljanja i diskriminacije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sve više nemačkih radnika prima male prate
  
• 

  Vesti

  : Radnici u EU rade duže nego što ugovor predviđa
  
• 

  Vesti

  : Trgovce u EU muči radno vreme i bol u leđima
  
• 

  Vesti

  : Druga opomena zbog zloupotrebe migranata u EU
  
• 

  Vesti

  : EU želi bolju socijalnu zaštita radnika iz regiona
  
• 

  Vesti

  : Agencija EU kritikuje eksploataciju ilegalnih radnika