Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Druga opomena zbog zloupotrebe migranata u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je 31. maja po drugi put upozorila Finsku, Portugaliju i Sloveniju jer u nacionalne zakone nisu unele odredbe EU o kažnjavanju poslodavaca koji zapošljavaju ilegalne migrante. Od Slovenije se takođe već drugi put traži da primeni direktivu koja olakšava zapošljavanje visikokvalifikovanih migranata ako taj profil radnika nedostaje kompanijama u zemlji. Ako u roku od dva meseca "neposlušne" zemlje ne ispune zahteve, Komisija njihov slučaj upućuje Evropskom sudu pravde.
Komisija je 31. maja poslala trima članicama formalni zahtev za usaglašavanje sa zakonima EU (tzv. argumentovano mišljenje) u kome od njih traži da se usaglase sa Direktivom o kažnjavanju poslodavaca koja je trebalo da počne da se primenjuje od 20. jula 2011.
Direktivom je predviđeno kažnjavanje poslodavaca koji zloupotrebljavaju nepovoljnu poziciju ilegalnih migranata poreklom van EU i zapošljavaju ih uglavnom na slabo plaćenim poslovima, sa lošim uslovima rada. Direktiva takođe daje "odrešene ruke" migrantu da traži od poslodavca da mu isplati neizmirene zarade.
Direktiva predviđa za takve poslodavce ili novčane kazne ili zatvor u najozbiljnijim slučajevima kršenja kao što je masovno zapošljavanje ilegalnih migranata ili čak dece. Budući da dosta ilegalnih migranata radi u privatnim domaćinstvima, direktiva se takođe primenjuje i na njih kao individualne poslodavce. Sve članice, izuzev Danske, Irske i Velike Britanije, obavezne su da primenjuju direktivu.
Komisija je u prvoj fazi utvrđivanja kršenja regulative najpre poslala trima članicama zvanična pismo upozorenja. Finskoj i Portugaliji je pismo poslala 30. septembra 2011, a Sloveniji 20. oktobra prošle godine. Od tada, tri zemlje još uvek nisu donele sve mere neophodne za punu primenu direktive. Zato je Komisija odlučila da započne drugu fazu, odnosno da im pošalje formalni zahtev da se usaglase za zakonima EU. Tri zemlje imaju dva meseca da to učine.
Ako članice u zadatom roku ne usaglase domaće propise sa Direktivom o kažnjavanju poslodavaca, Komisija može da pošalje slučaj pred Evropski sud pravde EU. Međutim, u 95% utvrđivanja prekršaja, članica na kraju ipak usaglasi sporne zakone sa propisima EU pre nego što slučaj dođe do suda. Ako sud presudi protiv članice, ta zemlja mora da donese mere u skladu sa presudom.
Migranti koji dolaze iz zemalja van EU, a nemaju rešen status boravka, uglavnom rade na gradilištima, u sektoru poljioprivrede, čišćenja i hotelijerstva. To što znaju da je takav rad moguć u EU, glavni je faktor na osnovu kojeg žele ilegalno da borave na prostoru neke od 27 članica.
Prema direktivi, pre nego što angažuje radnika koji potiče iz zemlje van EU, poslodavac je u obavezi da proveri da li ima boravišnu dozvolu i da obavesti nadležne službe ukoliko nema dozvolu. Poslodavci koji dokažu da su to uradili s najboljom namerom, ne podležu sankcijama.
Međutim, ako poslodavac zaposli ilegalnog migranta, sleduju mu kazne koje čak uključuju i troškove deportovanja ilegalnog radnika u zemlju porekla. Takođe, taj poslodavac je u obavezi da isplati zaostale plate, poreze i doprinose.
Većina članica već primenjuje sankcije na poslodavce koji krše direktivu ili preventivne mere, ali sankcije, kao i preventivne mere, značajno variraju od zemlje do zemlje.
Plava karta za visokoobrazovane
Slovenija je inače opomenuta i u slučaju nepoštovanja Direktive o plavoj karti koja omogućava zapošljavanje visokokvalifikovanih migranata. Komisija je u julu prošle godine formalno upozorila Sloveniju da mora da primeni zakon koji dozvoljava obrazovanim ljudima van EU da popune ona radna mesta za koja u EU nema dovoljno kadra.
Za takve strance uspostavljena je skraćena procedura izdavanja boravišnih dozvola. Garantuju im se takođe uobičajena prava kao za ostale građane EU kao što su jednake plate i uslovi rada kao za državljane zemlje u kojoj traže posao.
Kada članica stručnjaku izda "plavu kartu", nakon dve godine on stiče pravo da ode u neku drugu zemlju kojoj su potrebne njegove veštine i znanje.
Direktiva je takva da dozvoljava članicama da same odrede broj stručnjaka koji su im potrebni. Direktiva takođe ne sprečava članice da imaju svoj sistem izdavanja dozvola visokoobrazovanim migrantima, ali ta dozvola ne daje migrantu pravo da boravi u drugoj zemlji, što upravo omogućava Direktiva o plavoj karti.
Kad je reč o primeni Direktive o plavoj karti, Komisija je takođe odlučila da okončna proces protiv Finske koja je u nacionalno zakonodavstvo unela odredbe o zapošljavanju stručnih migranata.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
