EU je i u 2012. godini bila najveći svetski donator koji je pokrio više od polovine razvojne pomoći upućene nerazvijenim zemljama. Kriza je naterala veliki broj država donatora da značajno snize rashode za razvojnu pomoć zbog čega je i ukupan nivo pomoći u svetu realno manji 4% nego 2011. Primetan je takođe i trend da je više novca otišlo ka srednje razvijenim zemljama centralne i južne Azije nego najsiromašnijim zemljama Afrike, objavila je 4. aprila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U apsolutnim iznosima, najveći donatori u svetu su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Japan. Međutim, nekoliko evropskih zemalja je prevazišlo nivo izdvajanja SAD od 0,7% bruto nacionalnog dohotka.

Ukupna neto razvojna pomoć EU u 2012. je iznosila 64,9 milijardi dolara ili 0,39% ukupnog bruto nacionalnog dohotka članica što je blagi pad u odnosu na 2011. Od toga su evropske institucije uplatile zemljama i međunarodnim organizacijama 17,6 milijardi evra. Četiri članice su povećale izdvajanja, sedam je zadržalo postojeći nivo, dok je 16 članica manje izdvojilo.

Evropski savet je u februaru 2013. potvrdio da je prioritet da članice ispoštuju formalnu obavezu da EU do 2015 izdvoji 0,7% bruto nacionalnog dohotka i tako ostvari Milenijumske ciljeve o razvoju.

Četiri članice "prelaze" nivo izdvajanja od 0,7% i to Danska, Luksemburg, Švedska i Holandija, dok je cilj Dankse i Švedske da dostignu davanja od 1% bruto nacionalnog dohotka za pomoć nerazvijenim zemljama. Luksemburg je cilj od 0,7% dostigao u 2012. godini.

Komesar za razvoj Andris Pibalgs (Andris Piebalgs) rekao je: "EU je i dalje vođeći donator, ali ne krećemo se u pravcu koji nam omogućava da ostvarimo zejdnički cilj u razvoju. Shvatam da su neke članice EU u dramatičnoj situaciji zbog tekuće krize ali moramo da ispunimo naše obaveze”.

Svetski pokazatelji

Razvojna pomoć u svetu je prošle godine realno manja 4%, nakon pada od 2% u 2011. Zbog finansijske krize i previranja u evro zoni nekoliko vlada je skresalo svoje budžete što je diretno uticalo na smanjivanje izdvajanja za razvojnu pomoć.

Najveći donatori su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Japan. Danska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Švedska po nivoi izdvajanja u poređenju sa nacionalnim dohotkom i dalje prevazilaze SAD koja izdvaja 0,7% bruto nacionalnog dohotka.

Rashodi za neto pomoć porasli su 2012. u devet zemalja, sa najvećim rastom zabeleženim u Australiji 9,1%, Austriji 6,1%, Islandu 5,7%, Koreji 17,6% i Luksemburgu 9,8%. Sa druge davanja za pomoć smanjena su u 15 država sa najvećim rezovima u Španiji 49% manje, Italiji 34,7%, Grčkoj 17% i Portugaliji 13%, zemljama koje su najviše bile pogođene krizom evra.

Iako je smanjena ukupna razvojna pomoć, pomoć za bilateralne projekte i programe, sa izuzetkom grantova za otpis duga i humanitarne pomoći, je porasla realno 2%.Bilateralna pomoć Podsaharskoj Africi je biila 26 milijardi dolara ili 7,9% manje u poređenju  sa 2011. Pomoć afričkom kontinentu je snižena za 9,9% na 28,9 milijardi dolara, sa izuzetkom pomoći nekim zemljama u Severnoj Africi nakon Arapskog proleća.

SAD su za pomoć siromašnijim zemljama izdvojile 30,5 milijardi evra u 2012 što je 2,8% manje u poređenju sa 2011, međutim izdvajanja SAD za međuanrodne organizacije su dostigla rekordnih 4,9 milijardi dolara ili 30% više nego 2011. godine.Bilateralna pomoć najmanje razvijenim zemljama je takođe zabeležila pad od čak 12,8% na 26 milijardi dolara.

Takođe je primetan trend alokacije pomoći sa siromašnijih zemalja ka zemljama sa srednjim prihodima na Dalekom Istoku i u centralnoj i južnoj Aziji, i to primarno ka Indiji, Kiniji, Indoneziji, Pakistanu, Šri Lanci, Uzbekistanu i Vijetnamu. Pomoć ovim zemljama će najverovatnije biti u formi  tzv. “mekih zajmova” iodnosno kredita pod povoljnim uslovima.

Oporavak tek 2013. godine

Prema istraživanju Komiteta za razvojnu pomoć (DAC) koji radi pri OECD-u,  skroman oporavak pomoći se očekuje u 2013. godini.Komitet za razvojnu pomoć OECD-a je telo koje razmatra podatke o rashodima za razvojnu pomoć koje članice Komiteta dostavljaju. Komitet se sastoji od 24 članice, Australija, Kanada, Japan, Koreja, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, SAD i 15 članica EU.

Šest članica EU Češka, Estonija, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija su članice OECD, ali ne I Komiteta. Preostalih šest članica Bugarska, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta I Rumunija nisu ni članice OECD-a niti Komiteta za razvojnu pomoć.

Generalni sekretar OECD-a Angel Gurría izrazio je zabrinutost zbog nepovoljnog trenda u međunarodnoj razvojnoj pomoći.

“Zabrinjava što je stanje u budžetu u našim članicama dovelo do drugog uzastopnog pada u ukupnom iznosu pomoći, ali je dobro što je uprkos krizi devet zemalja uspelo da poveća pomoc”.

U 2012. članice Komiteta za razvojnu pomoć (DAC) obezbedile su 125,6 milijardi dolara pomoći što je 0,29% njihovih ukupnih bruto nacionalnih dohodaka ili 4% manje nego 2011.

Od 2010. kada su davanja za razvojnu pomoć dostigla vrhunac, razvojna pomoć je realno manja 6%. Sa izuzetkom 2007, pad razvojne pomoći prošle godine je najveći od 1997. godine.

Novi predsednik Komiteta za razvojnu pomoć Erik Solheim rekao je da će to telo nastaviti da ohrabruje članice da ispune svoje obaveze.

“Podržavam devet članica Komiteta  da povećaju pomoć u 2012, i insistiraću da ostali povećaju izdvajanja čim im se popravi stanje u nacionalnim budžetima, rekao je Solhajm. On je rekao da održavanje nivoa pomoći nije moguće čak i u trenutnoj fisklanoj klimi.Velika Britanija je, kako je rekao, povećala izdvajanja za razvojnu pomoć na 0,7% nacionalnog dohotka, što uliva nadu da se opadajući trend može preokrenuti.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: S

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Švedska neće smanjiti razvojnu pomoć Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Italijani gradili stanove od sredstava solidarnosti EU
  
• 

  Vesti

  : Kriza nije ugušila solidarnost
  
• 

  Vesti

  : Sve manje donacija, sve više kredita
  
• 

  Vesti

  : EU smanjila donacije za 500 miliona evra