Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Skandinavci najmanje koriste antibiotike u proizvodnji hrane
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji švedski stočari najmanje koriste antibiotike u proizvodnji hrane, a kiparski najviše, proističe iz istraživanja Evropske agencije za lekove (EMA). Procene zasnovane na prodaji antibiotika u 25 evropskih zemalja po jedinici težine žive vage i zaklanih životinja, pokazuju da se antibiotici najmanje koriste u stočarstvu u Norveškoj i Islandu, kao i da se više koriste na jugu EU a manje na severu. Norveški stručnjaci ocenjuju da postoji direktna veza između upotrebe lekova kod životinja i razvijanja otpornosti bakterija na lekove kod ljudi, kao i da u EU industrijalizovana poljoprivreda i veći prekogranični promet povećavaju rizik za javno zdravlje.
Prema istraživanju EMA o prodaji veterinarskih antimikrobnih agenasa u 25 zemalja EU i Evropskog ekonomskog prostora, u Norveškoj je u 2011. prodato 3,7 miligrama (mg) po jedinici težine a na Islandu 6,3.
Pri izračunavanju jedinice u obzir su uzimani podaci o godišnjoj količini prodatih antibiotika namenjenih životinjama u nekoj zemlji u odnosu na procenjenu težinu prilikom tretmana stoke i težinu zaklane stoke u toj godini. Jedinica predstavlja kilogram mesa žive vage i zaklanih životinja.
U Švedskoj je u proseku 2011. prodato 13,6 miligrama po jedinici mesa, što je 11% manje nego u 2010. godini, pa je ova zemlja na vrhu liste sa najmanjom količinom lekova za stoku. Slede Finska sa 24 miligrama po jedinici, Letonija sa 35 miligrama i Litvanija sa 42 miligrama.
Sa 408 miligrama antibiotika po kilogramu na dnu liste je Kipar. U Italiji je taj prosek bio 370 mg po kilogramu, u Španiji 249 a u Nemačkoj 211 miligrama.
U svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem zabeleženo je smanjenje upotrebe antibiotika osim u Španiji gde je njihova upotreba porasla za 3,5% u odnosu na 2010. godinu.
Najveće smanjenje zabeleženo je u Mađarskoj (-28%) u kojoj je u 2011. prodato 192 miligrama antibiotika po kilogramu mesa. U Britaniji se upotreba antibiotika kod stoke smanjila za 25% sa 68 u 2010. na 51 mg po jedinici u 2011.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) ranije je upozorila da razvijanje otpornosti bakterija na lekove kod životinja može da ugrozi efikasnost lečenja zaraznih bolesti kod ljudi.
Peter Elstrom (Petter) iz norveškog Instituta za javno zdravlje rekao je za norveški radio Našonen (Nationen) da mala upotreba antiboitika u proizvodnji hrane u toj zemlji predstavlja veliku prednost za javno zdravlje. Naveo je da postoji direktna veza između upotrebe antibiotika kod životinja i razvijanja otpornosti bakterija na lekove kod ljudi.
Elstrom je dodao da je u mnogim članicma EU kod polovine bakterija, poput stafilokoke aureus, utvrđena otpornost na antibiotike.
"Poljoprivreda u EU je sve više industrijalizovana i veći je prekogranični promet hrane i zivotinja. Norveška poljoprivredna politika doprinosi smanjenju rizika od razvijanja otpornosti bakterija a mali uvoz životinja i hrane ograničava širenje otpornih bakterija", rekao je Elstrom.
Šef odeljenja EFSA za zdravlje životinja rekao je u novembru za EurActiv.com da 70% zaraznih bolesti kod ljudi potiče od životinja.
Prema procenama u EU, 25.000 smrti godišnje direktno je povezano sa otpornošću bakterija, što zdravstvene sisteme košta oko 1,5 milijardi evra, podaci su Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Pacijenti zaraženi otpornim bakterijama moraju da se leče u izolaciji u bolnici što nameće dodatne troškove od 900 miliona evra i godišnje povećavaju broj dana hospitalizacije za 2,5 miliona.
Izvor: EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
