Litvanija planira da 1. januara 2015. godine postane članica evro zone, budući da je Evropska komisija u izveštaju o usklađenosti sa monetarnom unijom dala zeleno svetlo. Iz iskustva prethodne dve zemlje koje su usvojile zajedničku valutu, Letonije i Estonije, za koje je odluka ministara finansija o prijemu u monetarnu uniju bila samo formalnost, može se zaključiti da ni Litvanija na tom putu neće imati drugih prepreka. U ovoj baltičkoj zemlji ističu da je značaj pristupanja evro zoni još veći u svetlu krize u Ukrajini. Sudeći po pripremljenosti drugih zemalja koje bi trebalo da usvoje evro, do narednog proširenja monetarne unije moglo bi da prođe i 10 godina.

Litvanski premijer Algirdas Butkjavičjus rekao  je da pristupanje evro zoni dobija dodatni značaj u kontekstu nedavnog spora EU i Rusije, jer se time zemlja još više vezuje za Zapad.

"S obzirom na okolnosti koje su nastale blizu granica Litvanije, usvajanje era dobija novi značaj. To je dodatan korak ka boljoj konomskoj, finansijskoj i političkoj nacionalnoj bezbednosti", naveo je on u saopštenju, na navodeći konkretno da je reč o krizi u Ukrajini.

Druge dve baltičke zemlje već su članice zone evra – Estonija od januara 2011, Letonija od ove godine.
Savet ministara će konačnu oduku doneti u drugoj polovini jula, nakon što šefovi država i vlada o ovome rbudu raspravljali 26 i 27.juna, a mišljenje da i Evropski parlament. Sudeći po iskustvu Estonije i Letonije ovo ne bi trebalo da predstavlja ozbiljnu prepreku za pristupanje Litvanije, već pre formalnost.

Ministar finansija Litvanije Rimantas Šadžijus ocenio je međutim da je to tek "početak".

"Treba da obezbedimo da stanovništvo ovu vest dobro prii i da prelazak na evro prođe bez problema", rekao je on.

Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja i evro Oli Ren ovaj korak vidi i kao pokazatelj privlačnosti zone evra.

"Ekonomska i monetarna unija je i dalje privlačna. Evro zona danas ima efikasnniju koordinaciju ekonomskih politika, čvršću finansijsku branu za zaštitu stabilnosti, a od ove odine i bankarsku uniju. Litvanija ima nameru da u svemu tome učestvuje i dodatno učvrsti", naveo je Ren.

On je pohvalio litvansku dugoročnu opreznu poresku politiku i ekonomske reforme, koje su omogućile ovoj zemlji da ispuni uslove za usvajanje evra, ali i poveća prosperitet u zemlji. Kao ključne podatke naveo je da je bruto domaći proizvod po stanovniku porastao sa 35% evropskog proseka u 1995. godini na planiranih 78% u 2015. godini.

Zdrave javne finansije

Konkretno, Litvanija je da bi pristupila zoni evra morala da ispuni kriterijume u pogledu budžetskog deficita, javnog duga, inflacije, kao i da provede najmanje dve godine u mehanizmu deviznog kursa ERM II u kojem je njena nacionalna valuta vezana za evro, uz minimalne dozvoljene fluktuacije.

Inflacija je u prethodnih 12 meseci zaključno sa aprilom 2014. godine iznosila 0,6%, što je daeko ispod referentnih 1,7% koji se izračunavaju na osnovu zemalja sa najboljim pokazateljima u EU.

Deficit budžeta opao je sa 5,5% pre tri godine na 2,1% u 2013, a za ovu godinu očekuje se da će ostati na tom nivou, što je u dozvoljenim okvirima od maksimalno 3%. Pored toga, javni dug je sa 39,4% BDP-a daleko ispod dozvoljenih 60% koliko je utvrđeno kriterijumima iz Mastrihta.

Dugoročna kamatna stopa od 3,5%, takođe ispod referentne vrednosti od 6,2%, a Litvanija je u mehanizmu deviznog kursa vezanog za evro rovela 10 godina, od 28, uuna 2004.

Pored ovih kriterijuma izraženih u brojkama, posmatrane su i odlike litvanske privrede, i ta ocena takođe je povoljna.

Tako je zakonodavstvo Litvanije u monetarnim pitanjima usklađeno sa EU, bilans tekućih plaćanja je poboljšan delimično zahvaljujući razvoju konkurentnosti, a privreda je dobro integrisana u EU kroz trgovinske veze i povezanost tržišta rada. Zemlja takođe privlači znatan iznos stranih direktnih investicija.

Ostali kandidati daleko iza

Procenjivan je i napredak u ostalim zemljama od kojih se očekuje da usvoje evro – Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Švedskoj, a prema pisanju Fajnenšel tajmsa (Financial Times) može se očekivati da prođe i 10 godina pre nego što neka od njih postane deo monetarne unije. Nijedna od njih naime ne ispunjava sve kriterijume, pa će njihova situacija biti ponovo procenjivana tek u narednoj redovnoj proceduri, odnosno za dve godine.

Nijedna od njih još nije ni u mehaizmu deviznog kursa ERM koji prethodi usvajanju evra. Iako je uslov za pristupanje zoni evra da zemlja provede najmanje dve godine bez problema u ovom deviznom režimu, Letonija je proela osam godina pre nego što se kvalifikovala. Tim tempom do pristupanja naredne zemlje prošla bi čitava decenija.

Rumunija ne ispunjava uslove po pitanju inflacije, Hrvatska i Poljska u pogledu budžetskog deficita, dok je zakonodavstvo u ovoj oblasti samo u Hrvatskoj u potpunosti usaglašeno sa zahtevima EU.

Velika Britanija i Danska su dobile izuzeće od obaveze pristupanja, dok Švedska to nije ali namerno ne ispunjava uslove.

Kada je reč o Litvaniji, Evropska centralna banka, koja je takođe povodom odluke o pristupanju Litvanije zoni evra izdala svoj izveštaj, izrazila je izvesnu zabrinutost u pogledu nivoa inflacije, ocenivši da je nizak nivo inflacije "uglavnom odraz privremenih faktora". Tu je pre svrga ubrojala sniženje cena sirovina i usporavanje cena energije.

Evropska centralna banka je ocenila da bi domaći pritisak na cene i rizici od pregrevanja privrede mogli vlastima da otežaju zadatak održavanja stabilnosti cena.

Autor: S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Iskustvo Litvanije kao ohrabrenje na putu ka EU
  
• 

  Vesti

  : EP usvojio set zakona o bankarskoj uniji
  
• 

  Vesti

  : Slovaci uvereni da im je evro pomogao, za Čehe bauk
  
• 

  Vesti

  : Sladoledom proslavili ulazak u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Zemlje na istoku EU ne žure u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Letonija prešla na evro