Neujednačen ekonomski oporavak koji se beleži i šest godina od početka krize razlog je za brigu širom sveta i većina ljudi misli da ekonomija njihove zemlje ne ide u dobrom pravcu. Novo istraživanje pokazalo je da ekonomiju svoje države u najgorem svetlu vide građani Grčke, Italije i Španije, zemalja najteže pogođenih krizom, dok najbolje mišljenje o svojim ekonomijama imaju Kinezi, Vijetnamci i Nemci. Kao najveći ekonomski problemi širom sveta izdvajaju se rast cena, nezaposlenost, javni dugovi, ali i jaz između bogatih i siromašnih. I očekivanja se razlikuju pa su građani zemalja kojima realtivno dobro ide optimisti dok oni iz zemalja u krizi misle ili da će sve ostati isto, ili da će biti još gore.

Na globalnom nivou, 60% ljudi misli da su ekonomske performanse njihovih zemalja loše pri čemu je taj udeo u razvijenim zemljama 64% a u ekonomijama koje se brzo razvijaju 59%. Optimizam je veći u zemljama u razvoju, gde 51% ispitanika misli da su ekonomske performanse dobre, pokazao je najnoviji izveštaj Pju istraživačkog centra (Pew).

U najgorem svetlu ekonomiju svoje zemlje vide anketirani Grci, od kojih je 97% ekonomske prilike ocenilo kao loše, a slede građani Italije (96%), Španije (93%) i Ukrajine (93%). To i ne čudi, s ozbirom da je Italija u prvoj polovini 2014. ponovo ušla u recesiju a Grčka nastavlja da beleži pad privrednih aktivnosti. Tri članice Evropske unije pored toga beleže visoke stope nezaposlenosti.

Najbolje mišljenje o stanju nacionalne ekonomije imaju u Kini, gde 89% ispitanika ima pozitivan stav, a slede Vijetnam (87%) i Nemačka (85%). Pozitivno mišljenje u Kini i Vijetnamu rezultat je brzog ekonomskog rasta - Međunarodni monetarni fond kineski rast u 2014. prognozira na 7,4% a vijetnamski na 5,6%.

Najveći pad ekonomskog poverenja iskusio je Brazil - samo 32% građana te zemlje misli pozitivno o ekonomiji prema 59% u istraživanju iz 2013. godine.

Istovremeno je najveći rast registrovan u Velikoj Britaniji gde u 2014. godini 43% građana smatra da je ekonomija njihove zemlje u dobrom stanju prema samo 15% u 2013.

Razlozi za brigu

Bojazni oko ekonomije uopšte manifestuju se kroz niz pojedinačnih ekonomskih izazova. Na svetskom nivou, 77% građana kao najveći problem u ekonomiji svoje zemlje vidi rast cena i nedostatak prilika za zapošljavanje, 60% veoma brine zbog jaza između bogatih i siromašnih a 59% kao veliki izazov vidi ogromne javne dugove.

Razvijene zemlje najviše muče dugovi i za 64% je javni dug najveći razlog za brigu, u perspektivnim ekonomijama koje beleže brz rast najozbiljnijim izazovom smatra se inflacija (izdvaja je 77% ispitanika) a tek nešto manji problem je nedostatak prilika za zapošljavanje (72%). Zemlje u razvoju najviše brinu radna mesta (86%) i inflacija (84%).

U razvijenim zemljama šest od deset građana kao glavni ekonomski izazov vidi nedostatak mogućnosti za zapošljavanje. Za gotovo svakog Grka (98% ispitanih) nezaposlenost je goruće pitanje, što i ne čudi jer je u toj zemlji zvanična stopa nezaposlenosti u 2013. bila 27%.

I devet od deset Italijana i Španca kao najveći problem izdvaja nemogućnost zapošljavanja. U Italiji je 2013. stopa nezaposlenosti bila 13% a u Španiji 25%.

Problem zapošljavanja najmanje pominju u Nemačkoj, gde ga izdvaja 24% ispitanika. Inače, stopa nezaposlenosti u toj zemlji u 2013. godini bila je 5,2%.

Istovremeno Japance (67%) i Amerikance (63%) jako brine javni dug od 243,5% odnosno 105,7% bruto domaćeg proizvoda. Ipak, i ta strahovanja su najizraženija u Grčkoj (izdavaja ih 89% ispitanika), Italiji (78%) i Španiji (75%), dok su najmanja u Izraelu (33%).

Nemce najmanje brine inflacija, samo 23% anketiranih, verovatno zbog toga što Nemačka godinama ima nisku inflaciju.

U Nemačkoj takođe 39% ispitanika vidi jaz između bogatih i siromašnih kao glavni problem u ekonomiji zemlje. Najveće bojazni zbog nejednakosti ponovo su u Grčkoj.

Očekivanja

Najveći optimisti su u Kini gde osam od deset ispitanika očekuje da ekonomija zemlje u narednoj godini ojača. Istovremeno to očekuje samo 15% Japanaca, pokazalo je istraživanje centra Pju.

Međunarodni monetarni fond prognozira rast svetske ekonomije u 2014. na 3,4% a u 2015. na 4%. Međutim, građani nisu takvi optimisti i podeljeni su na one koji očekuju poboljšanje i one koji misle da će sve ostati isto ili biti gore. Da će se stanje ekonomije njihove zemlje poboljšati misli 46% ispitanika, da će ostati isto 26% a da će se pogoršati 20%.

Regionalno gledano, najveća očekivanja od sledeće godini imaju u Africi (59%) i Latinskoj Americi (56%). Takav stav ima 48% ljudi u Aziji i samo 25% Evropljana.

Grci su pri tome najveći pesimisti - 53% očekuje pogoršanje ekonomskih prilika u 2015, a slede Francuzi (48%) i Libanci (46%).

Istraživanje Pju centra obuhvatilo je 48.643 ispitanika iz 44 zemlje a obavljeno je proletos.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropa raspravlja o štednji zbog slabljenja rasta
  
• 

  Vesti

  : Slab rast i strah od deflacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Deflacija - pritajena opasnost u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : U svetu bez posla gotovo 200 miliona ljudi
  
• 

  Vesti

  : OECD podigao prognozu rasta zone evra
  
• 

  Vesti

  : MMF Evropi prognozira oporavak a Srbiji skroman rast
  
• 

  Vesti

  : Građane EU sve više brine nezaposlenost