Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Britanija gubi popust ako ne uplati u budžet EU na vreme
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gužva oko doprinosa Velike Britanije budžetu EU ne samo da nije prošla, nego je postala još veća nakon što je premijer Dejvid Kameron ponovio da Britanija neće da plati. Dodatak na doprinos Britanije budžetu EU rezultat je novog računanja bruto nacionalnog prihoda. Evropski komesar za budžet upozorio je London da ne postoji mogućnost da se uplata odloži a da Britanija ne izgubi popust na doplatu budžetu EU. Britanija treba da uplati još dve milijarde evra, nakon odbitka popusta od milijardu i po. Istovremeno Italija i Francuska u želji da im Komisija odobri budžete za 2015. najavljuju oštrija smanjenja deficita.
Ukoliko Britanija ne plati još novca u budžet EU, sledi joj kazna do 250.000 evra dnevno a ta suma mogla bi da bude i udvostručena ako račun ostane neplaćen godinu dana, preneo je EurActiv.com.
U budžet Velika Britanija do 1. decembra zapravo treba da doplati daleko više, odnosno 3,59 milijardi evra. Međutim, Britanija je dobila jednokratni popust od 1,49 milijardi evra u sklopu izmena budžeta za 2014. o kojima se pregovara i koje treba da budu usvojene pre 1. decembra. Tim izmenama budžeta suma koju Britanija duguje Briselu smanjena je na 2,1 milijardu evra, što je cifra koja odgovara petini godišnjih britanskih transfera Briselu.
Britanski dug nastao je zbog izmenjenog načina računanja bruto nacionalnog prihoda. Zbog te promene došlo je i do prilagođavanja doprinosa članica EU budžetu Unije.
Suma koju Britanija treba da doplati posebno je velika jer je statistička služba uskladila sa evropskim normama statistike za više sektora, uključujući u Britaniji snažan dobrotvorni sektor. Rezultat preračunavanja bio je da je bruto nacionalni prihod Britanije u 2013. godini bio veći za 94 milijarde evra.
Kameron je 27. oktobra obraćajući se britanskom parlamentu ponovio da isplata (Briselu) "nije prihvatljiva" dodajući da je za takav stav dobio podršku Grčke, Italije, Malte, Holandije "i ostalih".
"Nećemo platiti 1. decembra i nećemo platiti toliku sumu", rekao je premijer britanskim poslanicima izveštavajući ih o rezultatima prošlonedeljnog samita EU.
"Osporićemo tu uplatu na svaki način", istakao je Kameron.
Lider opozicionih laburista Ed Miliband ocenio je da je ponašanje Komisije oko doprunosa budžetu EU "neprihvatljivo" ali i optužio Kamerona što se tim problemom nije bavio ranije.
"On je zaspao za volanom a Britanci sada plaćaju cenu", rekao je Miliband u britanskom parlamentu.
Kameron otvara Pandorinu kutiju
Evropski komesar za budžet Jacek Dominik rekao je novinarima u Briselu da je "iznenađen reakcijom" Britanije jer "do sada nije bilo nikakvih signala da britanske vlasti imaju problem sa cifrom (doplate u budžet EU)".
Dominik je rekao i da po važećim propisima EU "nema mogućnosti" da se Britaniji da više vremena da plati. Izmena propisa, kako je rekao, zahtevala bi podršku kvalifikovane većine vlada članica EU, što bi bilo "izuzetno teško".
Komesar za budžet upozorio je premijera Velike Britanije da će "otvoriti Pandorinu kutiju" ako do 1. decembra ne uplati dodatnu sumu u budžet EU.
Takođe je Dominik istakao da bi Britanija mogla da dobije veći popust na doprinos za budžet sledeće godine zahvaljujući povećanju bruto nacionalnog prihoda.
"Mislim da će biti jako teško objasniti članicama zašto su vam se u ponedeljak ti podaci svideli a u utorak ne", kazao je Dominik dodajući da će Evropska komisija, ako novac ne bude uplaćen do 1. decembra, poslati britanskoj vladi pismo u kojem će tražiti da joj se objasni zašto uplata kasni. Ukoliko ne bude odgovora, "biće to trenutak da Komisija počne kažnjavanje".
Ako Kameron ostane pri svome i ne plati, i ako izmenama budžeta ne smanji sumu, Britanija će biti suočena sa kaznenom kamatom od 2,5% koja će porasti na 5,5% godišnje ako ne bude plaćena u roku od godinu dana. To odgovara sumi od 250.000 evra dnevno za početak a nakon godinu dana i dvostruko više.
Francuska i Italija dodatno stežu kaiš
U međuvremenu su Francuska i Italija objavile planove za veće zauzdavanje deficita nego što su prvobitno planirale kako bi dobile "zeleno svetlo" Komisije za budžete za 2015.
Evropska komisija do 29. oktobra treba da odluči da li će prihvatiti nacrte budžeta Francuske i Italije za 2015, odnosno da li su te zemlje predvidele dovoljno velika poboljšanja svojih javnih finansija.
Dve zemlje dugo su se odupirale pritiscima iz Brisela i Berlina da brže zauzdaju javne finansije zbog bojazni da bi im stroga štednja potkopala i tako lomne ekonomije.
Ipak, Italija je sada za 2015. najavila dodatno smanjenje deficita za 4,5 milijardi evra a Francuska za još 3,6-3,7 milijardi. Ministri finansija Italije i Francuske to su poručili u pismima evropskom komesaru za ekonomske i monetarne poslove Jirkiju Katainenu.
Inače, drugu i treću po snazi evropsku ekonomiju muči slab ili nikakav ekonomski rast. Francuska vlada u 2014. očekuje privredni rast od 0,4% a u 2015. od 1% dok italijanska vlada u 2014. računa na pad privrednih aktivnosti od 0,3% a u 2015. očekuje rast od 0,6%.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
