Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pola godine od napada na Šarli ebdo: bez promena u društvu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U francuskom društvu, šest meseci nakon terorističkih napada u Parizu, nije došlo do suštinskih promena a "dijagnoza" stanja u tom društvu tek treba da bude postavljena. Nakon napada mogle su se čuti krupne reči ali malo toga je pretočeno u delo, dok se javna rasprava uglavnom vodi između onih koji kritikuju sve veću islamofobiju i onih koji kritikuju radikalizaciju islama.
Nakon terorističkih napada 7. 8. i 9. januara u kojima je stradalo 17 osoba - novinara, policajaca, Jevreja, sve je vrvelo od krupnih reči i na strani levice i na strani desnice, piše agencija Frans pres.
Premijer Manuel Vals (Valls) iz redova socijalista tada je rekao da je Francuska žrtva "aparthejda" koji gura deo marginalizovanog stanovništva, često muslimanskog porekla, u naručje ekstremizma i nasilja. On je tada govorio i o "sukobu civilizacija".
Javna debata vodi se uglavnom između onih koji osuđuju "islamofobiju" koja ubrzano jača zbog krize i rasta nezaposlenosti, i onih koji kritikuju radikalni "islamo-fašizam" koji preko organizacije Islamska država u Siriji i Iraku stoj iza napada na Zapadu.
Knjiga istoričara Emanuela Toda (Emmanuel Todd) pod naslovom "Qui est Charlie?" (Ko je Šarli?) u kojoj se preispituje smisao demonstracija organizovanih 11. januara u odbranu slobode izražavanja, dodatno naglašava podele.
Društvo potresa strah, ocenio je francuski pisac Mišel Uelbek (Michel Houellebecq) u izdanju "Revi de de mond" (Revue des deux mondes) za jul-avgust: bojazan od hipotetičke dominacije muslimanske kulture o čemu je taj najčitaniji francuski pisac u inostranstvu pisao u svom romanu "Soumission" (Pokoravanje) objavljenom u januaru.
Tabor pobornika racionalnog odgovara sa dve reči "republika" i "svetovnost" ali bez saglasnosti oko toga šta to zaista podrazumeva.
"Treba razjasniti stvari", kaže za AFP sociolog Mišel Vjeviorka (Michel Wieviorka) koji je ocenio da je društvo "u grču" i "nesposobno da se otvori prema novim perspektivama". On je nesposobnost Francuske da reši problem migranata na granici sa Italijom ili u Kaleu na severu okarakterisao kao "moralnu krizu".
"Postoji tendencija da se politika okrivi za sve, ali i ona će biti drugačija ako se društvo zaista angažuje", naveo je Vjeviorka u svom najnovijem eseju "Retrour au sens".
Nakon terorističkih napada u martu 2004. u Španiji i u julu 2005. u Velikoj Britaniji, u tim zemljama su usledile "velike političke i intelektualne promene", rekao je taj sociolog. Britanija je posebno uzela za ozbiljno činjenicu da su teroristi rođeni na njenom tlu i preispitala "multikulturni model", dodao je on.
U Francuskoj je još uvek rano za to.
"Nije razvojeno bitno od nebitnog i sve te velike reči, izjave i knjige na isti kalup koje možemo da pročitamo, čini mi se da su u najmanju ruku deplasirane", rekao je nedavno novinar Filip Lanson (Philippe Lancon) koji je preživeo napad na satirični list Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u januaru, ali je i dalje u bolnici gde je zbog slomljne vilice prošao kroz 13 hirurških intervencija.
"Posle Šarlija, bilo je skupova i govora, ali ljudi nisu stekli utisak da su usledila i dela koja bi im dala smisao", ocenio je istoričar Patrik Vejl (Patrick Weil), stručnjak za pitanja nacionalne pripadnosti i migracije, u svom delu "Le Sense de la Republique".
Koji su pravci delovanja? Ovaj istoričar predlaže da bibilioteke budu otvorene vikendima i uveče jer su "to mesta na kojima se neguje sloboda misli i savesti, glavni princip svetovnosti, ali i jednake ekonomske šanse, što je i zvanični cilj zakona".
"Rasprava o školskim programima je trenutno u ćorsokaku. Ne treba od toga praviti ni nacionalni roman niti priču o Francuskoj suženu na njenu metropolu, već opštu priču o Francuskoj koja obuhvata i ono što je nekada bilo njeno carstvo. Francuzi bi tada videli da imaju mnogo toga više zajedničkog nego što su mislili", rekao je on.
"Postoji potencijal za koheziju, jedinstvo koji samo treba da dođe do izražaja", dodao je on.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
