Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK predlaže hitno finansiranje Grčke kroz EU fondove
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčku do odobravanja nove pomoći u vidu zajmova čeka trnovit put. Osim usvajanja reformi koje treba da uvere zonu evra u rešenost Atine da sprovede teške mere štednje, postavlja se i pitanje kako će premostiti period do eventualnog odobravanja pomoći, pošto je ostala bez para a sledeće nedelje joj deo duga dospeva na naplatu. Evropska komisija je predložila da se za to, kao hitna finansijska pomoć Grčkoj, iskoriste zajednička evropska sredstva. Tome se, međutim, protivi više zemalja, pre svega Velika Britanija.
Atina, koja je već krajem juna ostala bez para za ratu duga Međunarodnom monetarnom fondu, trebalo bi da Evropskoj centralnoj banci 20. jula plati dug od 4,2 milijardi evra, zbog čega zemlje zone evra razmatraju mogućnosti kako da joj brzo omoguće zajam.
Evropska komisija predlaže da se Grčkoj daju zajmovi iz posebnog fonda koji je u nadležnosti svih 28 članica EU.
"Ideja je da se obezbedi hitno finansiranje tokom četiri nedelje pošto to smatramo minimalnim rokom" za početak primene eventualnog plana pomoći na osnovu dogovora Grčke i kreditora od 13. jula, rekli su za AFP evropski diplomatski izvori.
Ti izvori su naveli da bi, međutim, Grčka ta sredstva morala da vrati u roku od tri meseca.
Vanredni zajam bi Grčka mogla da vrati pošto počne da se primenjuje program pomoći.
Predlog je dostavljen Savetu EU i Evropskom parlamentu.
Predlaže se da se iskoriste sredstva iz Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost (EFSM) koji raspolaže sa 13 milijardi evra. Kako naovdi AP, Komisija predlaže da se od toga iskoristi 7 milijardi evra kao pomoć Grčkoj.
Problem je, međutim, što zemlje koje nisu članice evro zone poput Britanije, ne žele da se daju svoje pare Grčkoj i smatraju da je to pitanje koje treba da rešava evro zona. Za donošenje odluke će biti potrebna kvalifikovana većina.
Evropski komesar Valdis Dombrovskis je rekao da korišćenje sredstva iz EFSM-a nije lako rešenje ali da drugih opcija nema na vidiku.
Dombrovskis je rekao da Komisija razmatra garancije kako bi se u slučaju zajma zaštitile zemlje koje nisu članice zone evra.
Britanija je već odbacila mogućnost da da pare Grčkoj. Ona, međutim, ne može da blokira predlog već bi morala da ubedi druge zemlje da ga ne prihvate.
"Zona evra treba da sama sređuje svoje račune", rekao je 14. jula britanski ministar finansija DŽordž Ozborn. "Ideja da se britanski poreski obveznici pozovu da doprinesu dogovoru sa Grčkom je osuđena na propas", dodao je on.
Nemačka je takođe uzdržana. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je ocenio da korišćenje zajedničkih sredstava "nije konstruktivna" opcija.
Do odobravanja trećeg programa pomoći Grčku čeka trnovit put.
Usvajanje nepopularnih reformi o kojima parlament treba da se izjasni 15. jula, uslov je za nastavak razgovora o novom planu pomoći od oko 82 milijardi evra, koje bi pratilo razmatranje pitanja duga.
U Atini pojedine Ciprasove pristalice smatraju da je dogovor sa poveriocima predstavlja izdaju narodne volje izražene na referendumu 5. jula kada je 61% Grka reklo "ne" štednji.
Međunarodni monetarni fond je u međuvremenu stavio do znanja da će zona evra morati da Grčkoj više izađe u susret i možda da joj otpiše deo duga. "Dug Grčke nije održiv tako da će biti potreban znatno veći otpis duga nego što to Evropa planira", naveo je MMF u izveštaju objavljenom 14. jula.
MMF je naveo da bi dug Grčke koji sada iznosi 175% bruto domaćeg proizvoda mogao da dostigne 200% BDP u naredne dve godine.
Izvor: AFP, AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
