Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi lider Laburista za oporezivanje bogataša
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbor levičara Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn) za lidera Laburističke partije označio je raskid te stranke sa insistiranjem na značaju tržišta, što je u stranku uveo bivši lider Toni Bler, ali bi mogao da pruži i vetar u leđa zagovornicima izlaska Britanije iz EU. Istraživački institut Stratfor međutim tvrdi da će se Britanci na referendumu koji bi trebalo da se održi do 2017. godine izjasniti za ostanak u Uniji, i to iz veoma racionalnih razloga, jer je to dobro za britansku ekonomiju, pre svega finansijske usluge. Najkonkretnijii stav Korbina o EU za sada je da situacija nije dobra i da treba pokušati da se ona promeni u okviru EU. Neki od njegovih stavova su dosta osporavani, poput uvođenja maksimalne zarade kako bi se sprečilo prekomerno bogaćenje, većeg oporezivanja bogatih, ali i ekonomskog plana uz štampanje novca. Nacionalizaciju železnica, što takođe predlaže, podržava veliki deo Britanaca. Kao lider Laburista, Korbin će biti i na čelu takozvane vlade u senci, koja je u Britaniji zvaničan deo političkog sistema, i ima zadatak da kritikuje vladu s konkretnim predlozima politika.
Jasna pobeda Korbina sa 59,5% glasova podrške predstavlja jasan zaokret od reformi nekadašnjeg premijera Tonija Blera i takozvanog Novog laburističkog porketa 90-ih godina, u kojem je naglašavan značaj tržišta i politika EU.
Izbor ovog 66-godišnjeg bradatog vegetarijanca obradovao je levičarsku Srizu u Grčkoj i Podemos u Španiji.
Korbin je 13. septembra počeo da kreira vladu u senci. Ona je sastavni deo političkog sistema u EU, a osniva je opoziciona stranka sa najvećom podrškom birača, odnosno najvećim brojem glasova u parlamentu, sa zadatkom da predlaže alternativne politike. Pozicije u vladi u senci su pokazatelj toga kako bi izgledala vlada i kakve korake bi preduzimala ako bi ta opoziciona stranka došla na vlast, mada nije propisano da u slučaju izborne pobede vlada zadrži isti sastav kao vlada u senci.
Korbin je za ministra finansija u senci postavio poslanika levog krila i bliskog saradnika Džona MekDonela (John McDonnell).
Istaknuti Laburisti su zapitali da li je Korbin isuviše radikalan za izborno telo, pogotovo s obzirom na to da ova stranka treba da povrati glasače nakon teškog poraza od strane sadašnjeg premijera, konzervativca Dejvida Kamerona, u maju 2015. godine. Tako je Bler, koji je pobedio 1997, 2001. i 2005. uoči glasanja u stranci ocenio da bi Korbinova pobeda označila "katastrofu" za laburiste na izborima.
Sam Kameron je dolazak Korbina na čelo Laburista iskoristio da na svom Tviter nalogu navede da je ta vodeća opoziciona stranka postala „pretnja za nacionalnu bezbednost, ekonomsku sigurnost, kao i bezbednost porodica” Britanaca.
Neki komentatori ipak tvrde da je Korbinov munjeviti uspon pokazatelj da britanskog društvo postaje ptogresivnije. Istraživanje kuće Ju gov (YouGov) iz 2013. pokazalo je da nekke od Korbinovih najsmelijih predloga, poput podržavljenja železnica, uživaju snažnu podršku stanovnika. Ju gov je međutim istakao i da ne treba zaboraviti da Britanci podržavaju i neke desničarske predloge koje se nijedan političar ne bi usudio da predloži, poput obustavljanja pomoći za one koji odbiju ponudu za posao.
Zašto zaziru od Korbina?
U ekonomiji se Korbin zalaže za progresivnu ekonomsku politiku, protivi se sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD TTIP o kojem se sada pregovara, zagovara pravilniju raspodelu novca i to merama poput kontrola izdavanja nekrentnina, visokih taksi za bogate firme i pojedince, kao i nacionalizacije železnca i energetike i uvođenja „najviše moguće zarade” kako bi se ograničile prekomerne isplate upravama firmi.
Poznat je o po zamisli da se štampa novac kako bi se platili ekonomski planovi, što su rivali u stranci kritikovali kao nedovoljno kredibilno, ali i kao opasno zbog povećanja inflacije, ali je Korbin uspeo da dobije podršku 35 ekonomista koji su otvorenom pismu nedavno naveli da nije reč o ekstremnoj meri već o sasvim uobičajenoj ekonomskoj meri.
Kada je reč o imigraciji, Korbin nije obećao jače granične kontrole, a kao obrazloženje je naveo da su imigranti dali veliki doprinos Britaniji, ali i da deca koja odrastaju u multikulturalnim društvima veoma dobro razumeju zbivanja u ostatku sveta.
Korbin je republikanac, ali nije lično napadao kraljicu Elizabetu II, već je samo izneo stav da bi trebalo uvesti nova ograničenja za zvaničnu političku moć monarhije, uz napomenu da mu to nije prioritet.
U pogledu odbrane je pacifista, uključen u britansku mirovnu organizaciju Koalicija za zaustavljanje rata (Stop the War Coalition) i Kampanju za nuklearno razoružavanje. Kritičar je NATO i najavio je da će se izviniti za ulogu Britanije u napadu na Irak.
Još 2000. je najavio da se zalaže za dekriminalizaciju posedovanja i uzgoja kanabisa. Nedavno je rekao da je otvoren za ideju da se u javnom transportu uvedu zasebni vagoni za žene, kako bi se smanjila učestalost seksualnog napastvovanja i napada.
Vetar u leđa protivnicima EU?
Za sada nije jasno kako će se Korbin izjasniti u pogledu ostanka Velike Britanije u EU na referendumu koji se očekuje do 2017. godine.
Za sada je rekao da ne podržava „tržišni sistem” EU i odnos prema Grčkoj, a često je kritikovao EU zbog radnih propisa.
Najkonkretnija izjava o referendumu bila je sledeća „ne možemo biti zadovoljni stanjem u EU kakva je danas. To međutim ne znači da se treba okrenuti i otići, već ostati zajedno u borbi za bolju Evropu”.
Centrista Čuka Umuna (Chuka Ummuna) najavio je da će napusti poziciju glavnog sekretara za biznis vlade u senci zbog razlika u politici, pre svega u pogledu referenduma o članstvu Britanje u Uniji.
Naveo je da ne može da se zamisli u kampanji protiv ostanka Britanije u EU, dok mu je Korbin „jasno stavio do znanja da ne deli u potpunosti to viđenje”.
Stratfor: Britanija će ostati u EU
Istraživački institut Stratfor je u analizi objavljenoj 8. septembra procenio da će Britanija, uprkos svim nezadovolsjtvima, ostati u EU, i da će to učiniti jer kao trgovačka zemlja vodi računa o svojim ekonomskim interesima.
Kako se navodi u analizi, birtanski premijer Kameron će u narednim mesecima pokušati da pregovara o povoljnijim uslovima za Britaniju u EU, što uključuje ograničenje u pogledu imigracije, povraćaj nekih nadležnosti na državni nivo, izuzeća za korake koji vode ka gubljenju nezavisnosti i uveravanja da će Britaija imati pristup jedisntvenom tržištu finansijskih usluga.
EU je za Britaniju izuzetno važna zbog ekonomije, pre svega finansijskih usluga. Velika Britanija je druga po trgovini uslugama, a 55% čine finansijske i poslovne usuge. Trgovina robom je smanjena, i cela zemlja se oslanja na finansijski sekor kao izvor stranog kapitala.
U 2013. godini 41% izvoza finansijskih usluga ostvareno u članicama EU, što bi se urušilo u slučaju izlaska iz EU, jer bi se tarife podigle i preduzeli koraci da se trgovina vrati u Uniju. Britanija bi zamenu mogla da potraži na drugim tržištima, ali u Aziji i Americi ima žestoke konkuernte poput Hong Konga, Singapura i Njujorka, dok je Evropa za nju domaće tržište i tu ima veliki uspeh.
Sa druge strane, i Evropi je stalo dao zadržavanja Britanije, koja povećava kvalitet odbrane Unije, omogućava joj direktan pristup Sjedinjenim Američkim Državama, a predstavlja i balans između Nemačke i Francuske.
Kameron se zato može iz pregovora s EU vratiti sa pravim promenama, ili kozmetičkim, kakvi su 1975. bili dovoljni tadašnjem premijeru Haroldu Vilsonu da ubedi sunarodnike da ostanu u EU.
Britanci time mogu da budu zadovoljni ili ne, ali po oceni Stratfora oni će se kao trgovački narod koji je vođen ekonomskim razlozima odlučiti za ostanak u EU jer to trenutno odgovara ekonomiji ove zemlje.
Težak put do EU
Ovo će, biti prvi put da se Britanci izjašnjavaju o ostanku u EU od 1975, kada je 67% građana glasalo za ostanak.
Stratfor podseća da je Britanija pristupila Uniji 1973. godine, nakon dva veta koju je 60-ih godina ulagala Francuska zbog neizvesnosti da li će ova zemlja biti produktivan član.
Ova zemlja je nakon Drugog svetskog rata bila tek senka nekadašnje kolonijalne sile, nije bila konkurentna i nije mogla da održi nekadašnji trgovačli uticaj, a velika količina njene valute funte po svetu samo je bila dodatni teret jer je snažno smanjivala vrednost valute.
Britanija je zahtev za pristupanje podnela suočena sa opasnošću da izgubi sav uticaj na kontinentu u trenutku kada je Evropa ukidala podele i ujedinjavala se pod vođstvom Francuske i Nemačke, nekadašnjih ljutih neprijatelja iz svetskih ratova. Pored toga, isporuke hrane iz Francuske i Italije bile su rešenje za mnoge probleme Britanije.
Članstvo je za Britaniju oduvek bilo izazov, s obzirom na to da nije bila među osnivačima pa joj propisi nisu odgovarali, Francuska i Italiaj su imale koristi od poljoprivrednih subvencija, dok je industirjska efikasnost Nemačke bila problem za britansku proizvodnju u slabljenju.
Tek 80-ih godina, kada je Britanija dobila povraćaj za svoja prekomerna plaćanja u evropski budžet, takozvani rabat, došlo je do ekonomske koristi od Unije.
Izvor: EurActiv.com i Stratfor
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
