Vodeće grčke banke moraju da nađu 14,4 milijarde evra za dokapitalizaciju kako bi bile u stanju da opstanu u slučaju ekonomskih potresa, ocenila je Evropska centralna banka (ECB) nakon dubinske kontrole finansijskog stanja četiri najveće banke. Procenjena suma ipak je manja nego što se očekivalo a dokapitalizacija banaka bila je jedan od uslova kada se pregovoralo o trećem međunarodnom paketu pomoći Grčkoj. Banke imaju samo nekoliko dana da naprave planove dokapitalizacije. Najviše svežeg kapitala treba Pireus a najmanje Eurobanci.

Oslabljene godinama recesije, banke su i ove godine bile na mukama. Grčka je naime bila na korak od bankrota i izlaska iz zone evra dok se vlada u Atini sporila sa Berlinom i Briselom oko uslova za novi međunarodni paket zajmova za prezaduženu zemlju.

Mada je manjak manji nego što se predviđalo u novom paketu pomoći, trećem koji je Grčka dobila od 2010. godine, četiri velike banke sada imaju samo nekoliko dana da objasne kako nameravaju da "popune rupe" u kapitalu.

ECB je kontrolu finansija obavio u Alfa banci, Eurobanci, Nacionalnoj banci Grčke i Pireus banci. Kontrolisan je kvalitet aktive banaka i urađen stres test čiji je cilj da se procene specifične potrebe za dokapitalizacijom banaka u uslovima tekućeg grčkog programa ekonomskog prilagođavanja.

"Sve u svemu, stres test je ukazao na manjak kapitala u četiri banke od 4,4 milijarde evra po osnovnom scenariju i 14,4 milijarde po negativnom", upozorili su iz ECB.

To je manje od 25 milijardi evra naznačenih za dokapitalizaciju četiri vodeće grčke banke u pregovorima o spasilačkom paketu zajmova od 86 milijardi evra, o kojem se Grčka letos dogovorila sa kreditorima.

Najslabija od četiri banke je Pireus, sa manjkom kapitala od gotovo pet milijardi evra po negativnom scenariju.

Banke imaju rok do 6. novembra da dostave planove za pokriće manjka u sklopu procesa dokapitalizacije koji će biti završen do kraja godine.

Prikupljanje svežeg kapitala "za rezultat će imati stvaranje rezervi u četiri grčke banke zahvaljujući kojima će one ojačati svoje bilanse i kapacitet da izdrže potencijalne makroekonomske šokove", navela je centralna banka članica zone evra.

Počinje dokapitalizacija

Nova dokapitalizacija grčkih banaka biće treća od kako je zemlja 2010. dobila prvi program zajmova i desiće se pre nego što u januaru stupe na snagu novi, mnogo stroži propisi za evropske banke.

Grčka vlada je 30. oktobra dostavila parlamentu nacrt zakona kojim se otvara put za početak procesa dokapitalizacije od 2. novembra i parlament ga je usvojio 31. oktobra.

Ministar finansija Euklid Cakalotos (Euclid Tsakalotos) pohvalio je 31. oktobra rezultate stres testa i kazao da je optimista oko procesa dokapitalizacije.

U vladinom saopštenju navodi se sa će državni Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) učestvovati u dokapitalizaciji banaka sa "značajnim sredstvima". Novim zakonom HFSF će dobiti pravo glasa za svaku akciju koju kupi od banaka u zamenu za obezbeđenje državne pomoći.

"Fond će imati veću ulogu u upravljanju bankama, uprava će biti sistematski ocenjivana kako bi se osiguralo da se novac grčkih poreskih obveznika troši na najbolji mogući način", istakla je grčka vlada.

Jedan zvaničnik ECB rekao je da se "očekuje da učešće privatnih investitora odigra značajnu ulogu u procesu prikupljanja kapitala i to kroz uzimanje akcija".

Pireusu treba najviše, Eurobanci najmanje

Rezultati stres testa koje je ECB objavila 31. oktobra pokazuju da je banci Pireus potreban svež kapital u visini 4,9 milijardi evra, Nacionalnoj banci Grčke 4,6 milijardi, Alfa banci 2,7 milijardi a Eurobanci 2,1 milijardu kako bi se ojačale za slučaj nove finansijske krize.

Analitičari navode da je Pireus banka najizloženija nenaplativim zajmovima jer je ta banka vodeći kreditor grčkih malih i srednjih preduzeća koja su posebno teško pogodile godine recesije.

Pireus banka je saopštila da je u periodu januar/septembar imala rezervacije za loše kredite od 2,12 milijardi evra prema 3,19 milijardi u isto vreme 2014.

Ta banka je za posmatranih devet meseci zabeležila neto gubitak od 635 miliona evra, za 61% manji nego u istom periodu godinu dana ranije.

Nacionalna banka Grčke u drugom kvartalu 2015. ubeležila je pak gubitak od 1,6 milijardi evra dok su rezervacije za nenaplative plasmane u Grčkoj skočile na 2,3 milijarde sa 323 miliona u prvom tromesečju.

Eurobanka je saopštila da je ocenjena kao "grčka banka sa najmanjim potrebama kapitala (kojima se u potpunosti može upravljati) za slučaj nepovoljnih okolnosti" dodajući da to ukazuje na ispravnost strategije koju dosledno sprovode.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Be

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropska pomoć otvara grčke banke
  
• 

  Vesti

  : Grčki parlament usvojio reforme
  
• 

  Vesti

  : EK predlaže hitno finansiranje Grčke kroz EU fondove
  
• 

  Vesti

  : Sporazum sa Grčkom, izbegnut Gregzit
  
• 

  Vesti

  : Grčka dala predlog reformi - na redu su kreditori