Španski građanski pokret Ogorčenih (Indignados) je tokom proteklih pet godina, od svog spontanog početka na trgu u centru Madrida, izazvao politički potres u Španiji i prerastao svoje okvire, ali je i dalje daleko od svojih ciljeva. Dok je za jedne taj pokret samo okupljao buntovnike protiv sistema i štednje, drugi smatraju da je omogućio da se ožive demokratski procesi u Španiji. Građani su ove godine iskoristili petu godišnjicu osnivanja tog pokreta kako bi 15. maja izašli na ulice Madrida i protestovali zbog korupcije i mera štednje u Španiji i političara koji nisu u dodiru sa stvarnošću.

Pre pet godina, tog 15. maja 2011. Španci su slavili praznik Svetog Isidora pod vedrim nebom u Madridu, iako je zemlja od 2008. prolazila kroz najtežu ekonomsku krizu od smrti diktatora Fransiska Franka. Štednja i nezaposlenost koja je, kao i danas, premašivala 20% radno sposobnog stanovništva, naterala je stotine ljudi na ulice. Tokom 2011. godine zabeleženo je 21.000 protesta u Španiji.

Od 2008. godine više od dva miliona Španaca je izgubilo posao zbog ekonomske krize, dok je vlada prvo socijalista, a zatim konzervativaca koji su u novembru 2011. došli na vlasti, sprovodili mere štednje, pre svega u oblasti zdravstva i obrazovanja.

U takvim okolnostima, malo pre 15. maja 2011, 12-ak ljudi, uglavnom blogera i aktivista na internetu, napisalo je apolitičan manifest u kome su tražili "pravu demokratiju odmah" (Democracia real ya), seća se jedan o tih aktivista Fabio Gandara (31) koji je u međuvremenu postao preduzetnik.

"Neki od nas su napredno orijentisani, drugi konzervativci... Ali svi smo zabrinuti i 'ogorčeni' političkim, ekonomskim i društvenim prilikama", pisalo je u manifestu.

Ovaj apel je podstakao desetine hiljada ljudi da izađu na ulice.

Demonstranti su se 16. maja okupili na madridskom Trgu Puerta del Sol sa sloganom: "Mi nismo roba pa da nama trguju bankari i političari". Ogorčeni građani su tu ostali do juna okruženi šarenilom šatora, štandova i transparenata.

"To je bio veliki događaj koji je označio početak nove ere", smatra sociolog Haime Pastor i ističe da je pokret koji se pojavio dok su socijalisti bili na vlasti razotkrio jaz između građana i klase rukovodilaca.

U novembru 2011. na vlast su došli konzervativci kojima su birači čak omogućili ubedljivu većinu u parlamentu. Međutim, "ogročeni" se nisu razišli, već su demonstrirali ispred središta političkih institucija.

Istovremeno, u oktobru 2011. u Njujorku se pojavio pokret "Zauzmi Vol strit" (Occupy Wall Street), a slični pokreti su se pojavili i u evropskim gradovima poput Rima.

Povodom pete godišnjice nastanka pokreta "Ogorčenih" više hiljada ljudi je 15. maja demonstriralo ulicama Madrida.

Više organizacija nastalih iz tog pokreta šetalo je uz zvuke bubnjeva, noseći transparente poput "Ogorčeni, ujedinjeni ili pobeđeni", "Nezaposleni koračaju"ili "Evropska unija naroda a ne država".

Godišnjica je obeležena i skupovima koji su se tokom celog dana održavali na Trgu Puerta del sol, gde je svako imao priliku da kaže šta misli u skladu s tradicijom pokreta. "Dobro je protestovati ali to nije rešenje", rekao je mladić okupljenima na trgu, kojih je tokom večeri i dalje bilo više hiljada.

Urednica Asun Lasaosa (55) rekla je za AFP da su građani izašli kako bi se setili okupljanja 15. maja od pre pet godina na kojima je i ona učestvovala. "Međutim, ovo sada je više proslava", rekla je ona.

Buntovnici ili čuvari demokratije

Za desnicu Ogorčeni su samo bili buntovnici protiv sistema i politike štednje. Međutim, taj pokret je omogućio obnovu demokratije pošto je, između ostalog, stranka radikalne levice Podemos koju je početkom 2014. osnovala grupa univerzitetskih profesora, delom kanalisala teženje demonstranata.

Na izborima u decembru 2015. birači su kaznili tradicionalne velike stranke i omogućili dvema novim partijama, Podmeosu i liberalnom pokretu centra Sjudadanos (Građani), da uđu u parlament.

"Politika je ponovo postala instrument pomoću koga se mogu izdejstvovati promene", rekao je poslanik Huantso Lopes de Uralde, bivši vođa Grinpisa u Španiji, koji je pristupio Podemosu.

Podemos je posle parlamentarnih izbora održanih u decembru 2015. postala treća najača stranka posle konzervativne Narodne partije i socijalista (PSOE) i sa svojim partnerima dobila 69 poslanika.

Tako je rođena nova politička generacija: od 350 poslanika 211 je prvi put selo u poslaničke klupe. Takođe, pokreti i platforme u koje su ušli i neki "ogorčeni", osvojili su vlast u Madridu i Barseloni.

Međutim, zbog rascepkanosti parlamenta stranke nisu mogle da se dogovore o formiranju vlade i novi parlamentanri izbori su raspisani za 26. jun.

Pristalica Podemosa Tristan Duanel je istakao da su "mladi sada u strankama" i da su ideje o obnovi i transparentnosti od 'ogorčenih' preuzeli i drugi, uključujući desnicu. Međutim, promene idu sporo, kaže on i ukazuje na moć finansijskih krugova. "Potrebno je nešto učiniti na evropskom niovu", dodao je on.

Haime Pastor smatra da se u to uklapaju incijative poput Plana B za Evropu bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa ili pokreta "Budnih" u Francuskoj.

"Ti pokreti pripadaju istoj porodici", rekao je francuski sociolog Mišel Vjeviorka. Oni popunjavaju praznine koje su za sobom ostavili socijalisti tokom svog približavanja desnici, žele da se stvari kreću "odozdo na gore" i donose nove načine na koje se raspravlja o ključnim pitanjima, dodao je on.

Vjeviorka dodaje da će se pokret "Budnih" koji u Francuskoj postoji tek mesec i po dana, razviti tako da bude mnogo širi, kao što je to bio slučaj i u Španiji.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Španci ponovo izlaze na birališta
  
• 

  Vesti

  : Politička fragmentacija preti Evropi
  
• 

  Vesti

  : Dva nova pokreta dobila trećinu u parlamentu Španije
  
• 

  Vesti

  : Postizborne muke u Portugaliji, sutra možda i u Španiji
  
• 

  Vesti

  : Mladi ipak nisu apolitični
  
• 

  Vesti

  : Pravo građana EU na zakonodavne inicijative