Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zakon o homoseksualnim brakovima pred francuskim parlamentom
|
|
|
|
Objavljeno : 29.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pitanje homoseksualnih brakova u Francuskoj stiglo je i u parlament nakon demonstracija i protesta pristalica i protivnika tog prava na ulicama francuskih gradova proteklih meseci. Francuski parlament 29. januara počinje maratonsku raspravu o predlogu zakona koji bi omogućio homoseksualnim parovima da se venčavaju i usvajaju decu. Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina Francuza podržava homoseksualne brakove, ali postoje duboke podele kada je reč o usvajanju dece.
U raspravi koja će trajati 15 dana, koplja će ukrsiti levica koja ima većinu u parlamentu i opoziciona desica. Stavovi dve strane su dobro poznati i one ne nameravaju da odstupe od njih.
Vlada i poslanici levice smatraju da je potrebno pružiti homoseksualnim parovima i njihovoj deci ista prava kao i heteroseksualnim porodicama. To je stav koji će francuska ministarka pravde Kristijan Tobira (Christiane Taubira) zastupati na otvaranju rasprave.
"Nema razloga da heteroseksualne parove štiti država a da homoseksualni parovi ne mogu da uživjau tu zaštitu", rekla je Kristijan Tobira 27. januara. "A tek nema razloga da deca heteroseksualnih parova uživaju zaštitu pravosuđa i zakona, a da je deca homoseksualaca nemaju", dodala je ona.
Opozicija, koju podržava Katolička crkva, ne uzmiče, posebno kada je reč o pitanju roditeljstva: po mišljenju opozicije koja se poziva na stavove nekih psihijatara, dete se može normalno razvijati samo ako su roditelji različitih polova.
U pokušaju da osujeti usvajanje zakona, opozicija je podnela više od 5.000 amandmana.
Ali, kakav god da bude ishod rasprave, kocka je bačena. "Zakon će biti izglasan i to velikom većinom glasova", rekao je francuski premijer Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault).
Prema istraživanju Francuskog instituta za javno mnjenje (IFOP), čiji su rezultati objavljeni 26. januara, većina građana, 63%, podržava homoseksualne brakove, ali je javnost vrlo podeljena kada je reč o usvajanju dece. Da homoseksualni parovi treba da usvajaju decu smatra 49% građana, a protiv je 51%.
Rasprava o pravu homoseksualnih parova na brak i usvajanje dece, što je jedno od predizbornih obećanja francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), traje već mesecima, a obeležile su je demonstracije i protesti pristalica i protivnika te ideje na ulicama francuskih gradova.
Najnoviji skup pobornika homoseksualnih brakova održan je 27. januara u Parizu. Tada se okupilo između 125.000 i 400.000 građana, što je dva puta više nego na prethodnom skupu održanom polovinom decembra. To je, međutim, tri puta manje od broja okupljenih na demonstracijama protiv homoseksualnih brkova, održanih 13. januara.
Da bi smirila strasti, vlada je pitanje prava lezbejskih parova na reprodukciju uz medicinsku pomoć odložila za kasnije kada se bude raspravljalo o predlogu zakona o porodici koji se očekuje na proleće.
Homoseksualni brakovi dozvoljeni u 10 zemalja
Francuska bi se, usvajanjem zakona o pravu homoseksualaca na brak i usvajanje dece, svrstala uz druge evropske zemlje koje su to već odobrile.
Brak između osoba istog pola dozvoljen je u 10 zemalja u svetu, a u većini tih zemalja im je omogućeno i da usvajaju decu.
Holandija je prva zemlja koja je odobrila brak homoseksualnim parovima. To je učinila 2001. pošto je prethodno 1998. dozvolila takozvana registrovana partnerstva među osobama istog pola. Homoseksualni supružnici imaju ista prava i obaveze kao i heteroseksualni, uključujući pravo da usvoje decu.
U Belgiji su homoseksualni brakovi dozvoljeni od juna 2003, parovi osoba istog pola imaju ista prava kao i heteroseksualni, a 2006. dobili su i pravo na usvajanje.
U Španiji je homoseksualni brak legalizovan u julu 2005. Parovi takođe mogu da usvajaju decu, bilo da su venčani ili ne.
Švedska je pionir kada je reč o pravu homoseksualnih parova na usvajanje dece, a od maja 2009. ti parovi mogu da se venčavaju i u crkvi i opštini. Od 1995. homoseksualni parovi mogu da registruju partnerstvo u Švedskoj.
U Portugaliji zakonom usvojenim 1. juna 2010. izmenjena je definicija braka izbacivanjem reference "osobe istog pola". Istopolnim parovima nije, međutim dozvoljeno usvajanje dece.
Na Islandu zakon kojim su legalizovani homoseksualni brakovi stupio je na snagu u junu 2010. Prethodno je od 1996. godine bila je priznata zajednica među osobama istog pola ali ne kao "brak", a usvajanje je dozovljeno do 2006.
U Kanadi zakon o homoseksualnim brakovima i pravo na usvajanje stupili su na snagu u julu 2005, a u većini kanadskih provincija je pre toga bilo dozovljeno registrovanje zajednice osoba istog pola.
Južna Afrika je u novembru 2006. postala prva afrička zemlja koja je legalizovala zajednicu osoba istog pola putem "venčanja" ili "civilnog partnerstva". Parovima je omogućeno i da usvajaju decu.
U Norveškoj je u januaru 2009. donet zkaon kojim se izjednačavaju prava homoseksualaca i heteroseksualaca bilo da je reč o braku ili usvajanju, kao i pravu na pomoć pri reprodukciji. Institut civilnog partnerstva je postojao u toj zemlji od 1993. godine.
Argentina je 15. jula 2010. postala prva zemlja Latinske Amerike koja je dozvolila homoseksualne brakove. Homoseksualni parovi imaju ista prava kao i heteroseksualni i mogu da usvajaju decu.
U dve zemlje je dozvoljen homoseksualni brak u delu njihove teritorije: u SAD (Konektikat, Ajova, Masačusets, Nju Hempšir, Vermont, Njujork, država i grad Vašington, Mejn, Merilend), kao i u Meksiku, u glavnom gradu te zemlje.
Druge zemlje su usvojile zakone kojim se dozvoljava registrovano partnerstvo i pružaju manja ili veća prava homoseksualnim parovima. Takvi zakoni usvojeni su u Danskoj (1989), Francuskoj (1999), Nemačkoj (2001), Finskoj (2002), Novom Zelandu (2004), Velikoj Britaniji (2005), Češkoj (2006), Švajcarskoj (2007), Urugvaju, Kolumbiji i Irskoj (2011).
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
