Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiji se ne poštuju evropski standardi u oblasti medija
|
|
|
|
Objavljeno : 18.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se u oblasti medija potpuno ostvaruju samo četiri od ukupno 27 evropskih standarda, većina standarda je "u sivoj zoni", dok u nekoliko oblasti postoje drastična odstupanja. Ta odstupanja se, pre svega, odnose na tržišno poslovanje medija, zaštitu medija od političkih uticaja, radno-socijalna prava i bezbednost novinara, rečeno je 18. maja na predstavljanju izveštaja o medijskim slobodama koji je pripremljen na osnovu liste 27 indikatora Saveta Evrope. Ukazano je i da se država svojim uticajem i finansiranjem pojedinih medija ponaša kao konkurencija privatnim medijima, kao i da će mediji moći da se odupru finansijskim i političkim uticajima tek pošto se reguliše uticaj države na tržište medija.
Od 27 indikatora u Srbiji se dosledno i potpuno primenjuje samo četiri - ostvarivanje prava na slobodu ulaska u novinarsku profesiju, na slobodu pristupa internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja, rečeno je na konferenciji za novinare.
U izveštaju "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu" se navodi da, iako za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativno dobra zakonska potpora, ona se u praksi ne ostvaruju na potpun način a da je najdrastičnije odstupanje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja.
Istraživanje je pokazalo da svega 2% od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom prošle godine, a 21% da su se događali sporadični incidenti. Velika većina, 72%, smatra da Srbija ima veliki problem u pogledu slobode medija, 67% da su postojale ozbiljne prepreka za njeno ostairvnja, a 5% da uopšte nisu postojali uslovi za to.
Istraživanje koji su pripremili organizacija Sivil rajts difenders (Civil Rights Defenders) i udruženja srpskih medija - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija slobodnih i nezavisnih medija (ANEM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Lokal pres, pokazalo je da je većina od 27 standarda u "sivoj zoni", odnosno da postoji zakonska regulativa, ali da je nepotpuna ili se ne primenjuje zbog slabosti sistema.
Samo dva instituta u evropskoj tradiciji su nepoznata u Srbiji a to su komisija za žalbe u pojedinačnim medijima, kao posrednik između nekog medija i njegove publike, i kodeks uređivačke nezavisnosti koji se preporučuje privatnim medijima kako bi osigurali uređivaču nezavisnost od vlasnika.
Problem državnog vlasništva
Takođe, razlika postoji u odnosu na pitanje medija u državnom vlasništvu, rekla je koordinatorka istraživanja Jovanka Matić na predstavljanju izveštaja. "Na listi indikatora ne postoji poseban standrad koji reguliše državno vlasništvo u medijima jer se privatno vlasništvo, odnosno odvojenost državnog vlasništva i upravljanja medijima, potpuno podrazumeva. Postoji jedan indikator koji kaže da je nepoželjno prikriveno državno vlasništvo u naizgled privatnim medijima", rekla je Matićeva.
"Kod nas je, naprotiv, državno vlasništvo, odnosno razdvojenost državnog vlasništva i upravljanja medijima, jedan od veoma važnih problema u medijskom sistemu", rekla je ona.
Matićeva je dodala da ne postoji jasan stav u medijskoj politici a ni same medijske zajednice o tome da li ukidanje državnog vlasništva predstavlja unapređenje za medijski sistem i da li koristi javnosti. Navela je da se u anketi 28 glavnih urednika informativnih medija nije složilo sa tvrdnjom da država ne treba da bude vlasnik medija.
Ona je rekla da nema validnih podataka o tome koliko je medija u državnoj svojini. Prema nekim izvorima ima ih 86, a prema drugim, 137, navela je koordinatorka istraživanja.
Background Izveštaj "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu" su pripremili organizacija Sivil rajts difenders (Civil Rights Defenders) i udruženja srpskih medija Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija slobodnih i nezavisnih medija (ANEM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Lokal pres.
Izveštaj je zasnovan na 27 indikatora za procenu medijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope čija je Parlamentarna skupština 2008. godine donela preporuku da svaka zemlja jednom godišnje podnosi takav izveštaj radi praćenja stepena medijskih sloboda u njoj. Izveštaj predstavlja i podstrek Skupštini Srbije da poštuje tu preporuku.
Reč je o tradicionalnim evropskim vrednostima koje se odnose na slobodu izražavanja, dostupnost medija, odnos vlasti i medija, ulogu države u medijskom sistemu, tržišnu konkurenciju, nezavisnosnost medija, rad regulatornih medija, javni servis ili prava novinara i medija.
Istraživanje je rađeno na osnovu anketa i intervjua, kao i dubinskih intervjua sa 12 novinara koji su izloženi posebno teškim pritiscima. Anketirano je 240 glavnih urednika informativnih medija iz 70 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkionera iz 10 gradova, 50 pripadnika devet manjinskih zajednica i predstavnici 26 državnih, reuglatornih i samoregulatornih tela.
Matićeva je rekla da tek poslednjih godina medijska sfera počinje da dobija ozbiljne obrise tržišno-profitne delatnosti, ali da je ključni nalaz da regularno i funkcionalno medijsko tržište ne postoji. "Moj zaključak iz ovog izveštaja je da će se tek sa ulogom države koja neće narušavati normalno funkcionisanje tržišta, stvoriti uslovi za razvoj medija na nepolitičkoj osnovi i za mogućnost medijske autonomije, odupiranja poltičkom pritisku", rekla j ona.
Ona je dodala da je predsotjeća reforma glavnih medijskih zakona mora da počne sa uređivanjem uloge države a zatim i nezavisnih reuglatornih tela. "Samo povlačenje države iz medijskog vlasništva - ako ono ne znači potpunu zamenu novim modelom odnosa vlasti i medija, neće nam doneti željene promene", rekla je ona.
Kriza opastanka, kredibiliteta i kvaliteta
Matićeva je rekla da je u toku velika kriza celokupnog medijskog sistema, zbog čega je ugrožen i opstanak medija, kvalitet i kredibilitet profesije. Ona je navela da opstaju nelegalni emiteri, da se mediji u javnom vlasništu finansiraju budžetskim donacijama, da državna davanja medijima nisu transparentna i neutralna, da su medijski vlasnici nepoznati, da nema efikasne borbe protiv koncentracije vlasništva i mera za razvoj pluralizma, dok oglašivači zavise od veza sa državom, odnosno partijom.
Matićeva je rekla da vlast u Srbiji već deceniju odlaže reformu medijske sfere, što se vidi i po sudbini strategije digitalizacije televizije, a da političari pokazuju veliku potrebu da koriste medije za sopstvene potrebe, za šta im je omogućen veliki prostor.
"Slepa mrlja medijskog sistema Srbije, o čemu se malo zna i govori, jeste sprega vladajućih političkih snaga i velikog industrijskog i trgovinskog biznisa kome je dozvoljeno da se na netransparentan način infiltrira u medije i kroz njih ostvaruje zajednički interes partija i biznisa", rekla je on i dodala da Srbija nije izuzetak u tome, ali da za razliku od drugih zemalja ne preduzima ništa da to reši.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović ocenio je da sve češće tužbe za povredu časti i ugleda koje se podnose protiv medija i koje najčešće dolaze iz oblasti politike, imaju za cilj da ih finansijski isrcpe ali i da podstaknu samocenzuru kod novinara.
"Država finansiranjem državnih medija direktno omogućava politički uticaj", rekao je Obradović i dodao da je finansiranje Javnog servisa netransparentno. Ocenio je i da će niža naplata pretplate od potrebne voditi ka tome da se Radio-televizija Srbije okreće sve više državi. Naveo je da je država više puta intervenisala otpisivnajem duga javnom servisu ili nabavkom opreme.
Prema izveštaju, u 2011. planirana budžetska davanja medijima u vidu državne pomoći su iznosila oko 25 miliona evra ili 2.513 miliona dinara. U procenjenoj vrednosti reklamih prihoda od 175 miliona evra, budžetska davanja su činila 11% ukupnog godišnjeg prihoda medija. Navodi se da je udeo države u medijskoj ekonomiji veći jer nisu uračunata i sredstva koje je država davala po različitim osnovama, poput usluga po ugovoru ili specijalizovanih ugovora.
Predsednik Lokal pres-a Dejan Miladinović ukazao je da je ukupna cifra koju država i lokalne samouprave iz budžeta izdvajaju za medije na godišnjem nivou oko 40 miliona evra, ali da problem nije u visini te sume već u načinu njene raspodele. On je rekao da su, primera radi, od pet miliona evra pomoći države za projekte četiri miliona otišla za finansiranje aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, dok je preostali milion raspodeljen za projekte više od 200 medija.
Predsednik NDNV-a Dinko Gruhonjić ocenio je da Radio-televizija Srbije ignoriše činjenicu da je Srbija multietničko društvo, dok Radio-televizija Vojvodine tome poklanja veću pažnju, kroz emisije na jezicima manjina, ali da je pravo pitanje da li te emisije zadovoljavaju produkcione standarde, i po kvalitetu i po obimu. Prema rečima predsednika NDNV, ni iskustva delovanja Nacionalnih saveta nisu ohrabrujuća jer oni nisu doveli do poboljšanja ni u jednoj problematičnoj oblasti rada manjinskih medija, dok su dobili neograničen uticaj na uređivačku politiku.
Advokat ANEM-a Slobodan Kremenjak ocenio je da se pitanja medijskih sloboda ne mogu, kao nekada, svoditi da slobodu izražavanja već da na tu oblast utiču i uticaj države, pitanje vlasništva nad medijima, slobodna konkurencija i adekvatna zakonska regulativa. On je podsetio da su pojedini zakoni iz medijske sfere, poput onog koji reguliše rad stranih dopisnika, stari i po 40 godina i da su neprimenjivi na realan život.
Predsednik ANEM-a Saša Mirković rekao je da većina urednika, smatra da mediji u Srbiji ne poštuju princip ravnopravnosti, odnosno da se ne odnose na isti način prema događaju kada su njegovi akteri stranke na vlasti i kada je u pitanju opozicija.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
