Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ispitati pomoć Tanjugu
|
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Privatne novinske agencije Beta i FoNet zatražile su od Komisije za kontrolu državne pomoći da ispita svaku državnu pomoć JP NA Tanjug u protekle dve godine. One su ocenile da se tom pomoći narušava slobodna konkurencija na tržištu, što je u suprotnosti s domaćim zakonima i međunarodnim dokumentima. Tanjug ima status preduzeća od opšteg interesa, koji u EU uglavnom uživaju preduzeća koja pružaju transportne, poštanske, telekomunikacione i slične usluge u seoskim i retko naseljenim područjima. Državna pomoć Tanjugu u 2010. iznosila je oko dva miliona evra.
Dve privatne i nezavisne agencije zahtevaju od Komisije da ispita da li je državna pomoć Tanjugu dodeljena u skladu sa zakonom, da li je ta pomoć bila nedozvoljena i, ako jeste, zahtevaju vraćanje nedozvoljene državne pomoći.
Beta i FoNet napominju da je njihova delatnost istovetna delatnosti Tanjuga i da državna pomoć Tanjugu narušava slobodnu konkurenciju na tržištu usluga novinskih agencija.
Background Srbija od ove godine ima obavezu da poštuje evropske propise o državnoj pomoći za preduzeća od javnog interesa u skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom. Tim preduzećima moze se dodeliti naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ako preduzeće ima zakonsku obavezu da pruža usluge od opšteg interesa i ako su parametri za izračunavanje naknade unapred utvrdeni. Takođe, dodeljena suma ne sme da pređe iznos troškova preduzeća za pružanje te usluge, umanjen za prihode preduzeća i uvećan za 'razumnu dobit'". Uredba koju je vlada usvojila 29. decembra 2011. predvidela je da razumna dobit ne bi trebalo da prelazi prosečnu stopu dobiti u sektoru u kome to preduzeće posluje.
Stručnjaci često ukazuju na veliki uticaj države nad medijima. Prema podacima Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Pored toga, stručnjaci ukazuju da se veliki iznosi daju medijima u državnom vlasništvu kao novac za javna preduzeća, kao i da se procenjuje da država kontroliše blizu 80 miliona evra "marketinškog kolača" u medijima. Prema podacima NUNS, od 175 miliona evra, koliko su godišnji budžeti medija za marketing, 40% direktno ili indirektno kontroliše država.
Polemiku u medijskim krugovima izazvao je ove godine i kredit koji je Tanjugu odobrila država u martu ove godine. Vlada Srbije odobrila je 29. marta na sednici, na kojoj je donela mere štednje, državnoj novinskoj agenciji Tanjug beskamatni kredit od 17,5 miliona dinara za izveštavanje o predizbornoj kampanji i izbornom danu 6. maja. Kredit je odobren tri dana nakon što je agencija Tanjug to zatražila, a prema ugovoru, rok vraćanja zajma je 31. decembar ove godine.
Pomoć koju država dodeljuje Tanjugu, stav je Bete i FoNeta, nedozvoljena je i u suprotnosti je sa Zakonom o informisanju, Zakonom o kontroli državne pomoći, s Vladinom medijskom strategijom, Rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2004. godine i Rezolucijom Evropskog parlamenta iz marta ove godine.
U zahtevu Bete i FoNeta naveden je i podatak Ministarstva kulture da je u 2010. godini Tanjugu iz budžeta dodeljena pomoć od 216.715.500 dinara.
Zakon o informisanju, kako podsećaju Beta i FoNet, zabranjuje "svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja" radi zaštite načela slobodne utakmice i pluralizma ideja i mišljenja. Takođe, agencije se pozivaju i na odredbu Zakona o informisanju koji kaže da država ne može biti osnivač javnog glasila ni posredno, ni neposredno, iako je propisano da, izuzetno, država može posebnim zakonom osnovati novinsku agenciju.
"Država, propisujući izuzetak u svoju korist koji joj omogućava da neposredno osnuje novinsku agenciju, ako baš i ne stiče monopolski položaj u informisanju izvesno grubo povređuje načelo slobodne utakmice tako što finansira državnu novinsku agenciju, čime je dovodi u povoljniji položaj od onog koji na tržištu imaju podnosioci zahteva kao nezavisne novinske agencije", naveli su Beta i FoNet.
Te dve agencije su, takođe, navele da se država vladinom medijskom strategijom obavezala da će obezbediti regulatorni okvir za ravnopravan položaj svih novinskih agencija, u skladu sa pravilima zaštite konkurencije i dodele državne pomoći, kao i da će pre vlasničke transformacije Tanjuga obezbediti uslove za konkurentno poslovanje na tržištu agencijskih usluga.
Pozivajući se na Zakon o kontroli državne pomoći, Beta i FoNet su naveli da Tanjug, kao korisnik državne pomoći "stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu", odnosno da je takva državna pomoć nedozvoljena.
Dve agencije su u zahtevu upućenom Komisiji za kontrolu državne pomoći navele i deo iz rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz oktobra 2004. godine u kojoj se Vlada Srbije upozorava da "ne koristi državni budžet kako bi očuvala politički uticaj nad preostalim državnim medijima nauštrb nezavisnih medijskih organizacija".
Navedena je, takođe, i rezolucija Evropskog parlamenta iz marta ove godine u kojoj se pozdravlja usvajanje Medijske strategije Vlade Srbije i planirano povlačenje države iz bilo kojeg vlasništva nad medijima.
Izvor: Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
