Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Status kandidata - neizvesnost do jeseni
|
|
|
|
Objavljeno : 29.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fuele) u Beograd je došao da sa srpskim zvaničnicima razgovara o brzini reformi koje Srbiju približavaju EU. Srpske vlasti nadaju se da će u 2011. Srbija dobiti status kandidata za članstvo, a u najboljem slučaju i datum pregovora. Da bi se to ostvarilo potrebno je ubrzati reforme i poboljšati saradnju sa Haškim tribunalom.
Tu posetu je File najavio 31. januara u Briselu, kada su mu srpski zvaničnici predali odgovore na Upitnik Evropske komisije. Od tada je u Srbiju već došlo i nekoliko ekspertskih misija Komisije, a Srbija je dobila i više od 600 dodatnih pitanja za Upitnik. Srpske vlasti su optimistične po pitanju mogućnosti da Srbija ove godine dobije status kandidata, a u najboljem slučaju i datum pregovora. File je pre dolaska u Srbiju u intervjuu za Betu i EurAktiv kazao da se nada da će Srbija to i postići, ali da je sve u njenim rukama.
Da bi dobila status kandidata Srbija treba da ostvari preporuke Evropske komisije, a za ostvarenje tog cilja Vlada Srbije je krajem decembra 2010. napravila Akcioni plan za sticanje statusa kandidata.
Srbija je, prema izveštaju Kancelarije za evropske integracije, u potpunosti ili delimično ostvarila oko 70% preporuka iz Akcionog plana predviđenih za prvo tromesečje 2011. godine.
Među neispunjenim preporukama iz prvog tromesečja je i uvođenje striktnijih i jasnijih pravila u finansiranje političkih aktivnosti. Mišljenja o predlogu zakona o finansiranju političkih partija se još usaglašavaju.
U naredna tri meseca srpske vlasti bi trebalo da donesu brojne propise koji će značajno uticati na srpsko društvo - poput zakona o restituciji i niza propisa u pravosudnom sistemu. Za utvrđivanje zakona o restituciji čeka se ocena ustavnosti rešenja koje je primenjeno u slučaju povraćaja imovine crkvama, a taj predmet je trebalo na dnevni red da bude stavljen ovog meseca.
Dve teme koje su zauzimale dosta pažnje u javnosti kada je reč o zahtevima Evropske unije - dvostruke akcize i blanko ostavke - nadomak su rešavanja.
Srpske vlasti čekaju mišljenje Venecijanske komisije o predlogu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim bi se onemogućile blanko ostavke i mandat u potpunosti pripao poslaniku.
Kada je reč o razlikama u akcizama na gorivo koje je proizvedeno u Srbiji i inostranstvu, za koje je Evropska komisija ocenila da predstavljaju kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je predlog ponovnog izjednačavanja akciza iznela na sastanku o sprovođenju tog sporazuma u martu. Kako je tada kazao potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić, odgovor Evropske komisije očekuje se u narednim sedmicama.
Jedna od zamerki Evropske komisije u Izveštaju o napretku bile su i manjkavosti u reformi pravosuđa, pa je deo problema otklonjen uz saradnju sa EU, a poboljšanje i povećanje efikasnosti pravosudnog sistema se nastavlja.
Pored reformi koje su pobrojane u Akcionom planu i čija realizacija se očekuje do jeseni kada bi Evropska komisja trebalo da da mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, Srbija bi trebalo da poboljša i saradnju sa Haškim tribunalom.
Od Srbije se u svakom slučaju očekuje efikasnija potraga za haškim beguncima, na šta ukazuje i tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz). Od Bramercove ocene saradnje u velikoj meri će zavisiti i mogućnost da zemlje članice Srbiji odobre status kandidata nakon mišljenja Evropske komisije.
Status kandidata nije garancija za pristupanje Evropskoj uniji i ne postoji rok za otvaranje pregovora i završetak procesa pristupanja.
Srbija je zahtev za članstvo podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti zemlje za status kandidata. Mišljenje Komisije očekuje se u oktobru 2011. godine.
Status kandidata do sada su od zemalja Zapadnog Balkana dobile Hrvatska, u junu 2004. godine, Makedonija, u 2005. godini i Crna Gora, krajem 2010. godine.
Hrvatska je jedina zemlja regiona koja je pri okončanju procesa pristupanja. Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, pozitivno mišljenje je dobila u aprilu 2004. godine, a u decembru iste godine dobila je datum za počtak pregovora, koji su otvoreni u 2005.
Hrvatska ove godine očekuje završetak pregovora, a da pristupi EU mogla bi, kako se procenjuje, 2013. godine, što znači da bi od podnošenja zahteva do pristupanja prošlo 10 godina.
To se međutim ne može uzeti kao referenca za pravljenje prognoze o pristupanju Srbije, budući da je proces složen, razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od uređenosti zemlje na početku procesa pristupanja, ali i od drugih faktora, poput rešavanja odnosa sa drugih zemljama.
To ilustruje primer Makedonije, koja je dobila status kandidata godinu dana nakon Hrvatske, 2005. godine, ali još nije počela pregovore o pristupanju.
Evropska komisija je otvaranje pregovora sa Makedonijom preporučila 2009. i preporuku ponovila 2010, ali je za početak pregovora potrebna saglasnost svih zemalja članica. Jedan od problema u pridruživanju Makedonije je njen spor sa Grčkom oko imena zemlje, a za rešenjem tog pitanja se još traga.
Crna Gora je zahtev za pristupanje podnela u decembru 2008, a status kandidata dobila je dve godine kasnije. Crna Gora bi datum pregovora mogla da dobije krajem ove godine, ukoliko ispuni uslove u pogledu vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Albanija je zahtev za članstvo podnela u aprilu 2009, odgovore na Upitnik dostavila je u aprilu 2010. ali Evropska komisija u paketu izveštaja o napretku nije dala preporuku za dodeljivanje statusa kandidata Albaniji.
Na Zapadnom Balkanu od EU je trenutno najdalje Bosna i Hercegovina, koja nije podnela zahtev za članstvo, a nije završila ni proces ratifikacije SSP.
Kandidati za pristupanje EU su i Island i Turska.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
