Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Snažna podrška Portugalije na putu ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Luiš de Almeida Sampajo, ambasador Portugalije u Srbiji
Portugalija podržava težnje Srbije da postane članica EU i smatra da je Srbija zaslužila status kandidata. Lisabon očekuje da mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije za dodeljivanje statusa kandidata bude pozitivno ali o tome isključivo odlučuje Komisija. Dobrosusedski odnosi oduvek su bili jedan od kriterijuma za ulazak Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU, a dijalog Beograda i Prištine treba da doprinese unapređenju odnosa. Niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo i to bi bilo i nerealno s obzirom da neke članice EU nisu to učinile. Politički odnosi Srbije i Portugalije su izuzetno dobi a radi se na organizovanju posete najviših portugalskih zvaničnika Srbiji, prvoj od 1985. godine.
Razgovarala Maja Poznatov
Kakav je stav Portugalije u pogledu težnji Srbije da postane članica EU?
Mi smo jedan od najvećih pobornika. Mi smo u prvim redovima među onima koji zaista veruju da EU nikada neće biti potpuna bez Srbije. Uvek to govorim i ponavljam i u javnosti i privatno, na zvaničnim i poverljivim sastancima da bi bilo besmislano imati Evropu bez Srbije. Vi ste deo Evrope, vi ste deo porodice ali sada morate ispuniti kriterijume i obaveze kao što smo svi mi učinili. To se odnosilo i na Porutgaliju u vrlo posebnom trenutku naše istorije, pre oko 25 godina, kao što će se odnositi i na Srbiju u narednih nekoliko godina. Biće teško, ali vi pripadate Evropi.
Srbija se nada da će dobiti status kandidata za članstvo u EU ove godine, ali i datum za početak pregovora. Da li mislite da je ostvarila dovoljan napredak za to i da su ta očekivanja realna posebno sada kada se suočava sa izazovima u vezi s Kosovom na tom putu?
Moje viđenje je, a verujem da se ono poklapa sa mišljenjem portugalske vlade, jeste da bi mišljenje Evropske komisije 12. oktobra trebalo da bude pozitivno. To je naše mišljenje, ali to je isključivo na Komisiji. Ne možemo predviđati šta će oni učiniti i napisati i šta će biti objavljeno 12. oktobra. Ali iskreno očekujemo da mišljenje bude pozitivno. Srbija to zaslužuje i Srbiji je to potrebno i bila bi šteta da to ne bude slučaj. I ne vidim nikakav ozbiljan razlog da mišljenje Evropske komisije ne odražava napredak koji je ostvaren tokom ovih dugih meseci vrlo ozbiljnog rada, poput ispunjavanja obaveze saradnje s Haškim tribunalom.
Savet EU će se zatim sastati da na osnovu tog mišljenja odluči o davanju statusa kandidata. Ja takođe očekujem da se to desi. Mi ćemo se zalagati za to pod poznatim uslovima, kao i što smo vas i do sada snažno podržavali tokom vaše integracije.
Druga stvar je utvrđivanje datuma za početak pregovora. Odluka se može doneti istvoremeno ili u drugom trenutku. Takođe se nadam da će to biti utvrđeno u bliskoj budućnosti jer vam je potrebno da počnete pregovore kako biste pokrenuli ovaj proces.
Sada se, međutim, čini da je pitanje Kosova, pošto smo ispunili druge kriterijume, postalo glavna prepreka na putu Srbije u EU. Koje je vaše mišljenje o tome?
Dobrosusedski odnosi su oduvek bili tu i oni su neizostavni deo kriterijuma za ulazak Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU. Vrlo je važno da se zna da postoji evropska odluka da će zemlje Zapadnog Balkana biti deo EU. To je ranije definisano i niko u EU, niko na bilo kom odgovornom položaju, ne misli suprotno.
Znate da je većina zemalja EU priznala nezavisnost Kosova. Mi smo takođe to uradili, ali na drugačiji način i u drugačijem trenutku nego druge zemlje. Susedski odnosi moraju zaista da se poboljšaju. Uslovi za to unapređenje su utvrđeni nakon vrlo važne rezolucije usvojene u UN pre godinu dana, a to je dijalog. Dijalog Beograda i Prištine mora biti sastavni deo stvaranja uslova za izgradnju najboljih mogućih susedskih odnose. Zato moramo ostvariti napredak u tom dijalogu. Vrlo je važno da dijalog bude shvaćen kao forum u okviru koga će se razgovarati o svim problemima i svim teškoćama u cilju njihovog rešavanja. To nije forum radi samog razgovora
već da bi se rešavala pitanja.
Znam da je tokom nekoliko proteklih nedelja bilo dosta rasprava u javnosti o tome da li će priznavanje nezavisnosti Kosova biti uslov. To nije istina, niko to nije rekao. Neke članice EU nisu još priznale Kosovo i zaista bi bilo nerealno sada tražiti od Srbije da to učini kao preduslov za pristupanje.
Ono što EU zaista želi da postigne jeste napredak u dijalogu i mi želimo da sarađujemo sa Srbijom i njenim zvaničnicima kao partneri. Potrebno je da rešavamo probleme zajedno i zato mora postojati što bolja koordinacija između EU i Srbije u vezi sa svim teškim pitanjima jer prijatelji su tu u teškim trenucima. Mi u EU kao najbolji prijatelji imamo obavezu da vam kažemo istinu iako katkad boli i nije uvek prijatna.
Da li možete da nam navedete neke izazove sa kojima se Portugalija suočila tokom svoje integracije u EU i iskustva koja bi mogla biti korisna za Srbiju?
Integracija u EU je bila ključna ne samo zbog ekonomskog razvoja, izgradnje infrastrukture i promene mnogih stvari u Portugaliji već i za stvaranje snažnih temelja za izgradnju demokratskog sistema i društva. Bilo bi sasvim drugačije bez pristupanja EU. Za to je bilo potebno 10 godina, to treba imati na umu kada ljudi u Srbiji pomisle da se prema Srbiji ne postupa kao prema drugima. Od trenutka kada je Portugalija podnela zahteva za pristupanje EU do ulaska u EU proteklo je gotovo 10 godina. Pritom smo morali da čekamo druge da okončaju pregovore. Mi smo okončali pregovore pre Španaca jer su njihovi pregovori bili složeniji. Tako da smo morali da čekamo, pošto je postojala politička odluka da Portugalija i Španija uđu u tadašnju Evropsku zajednicu istog datuma.
Evropa nije samo pitanje novca. Mnogi je doživljavaju kao ekonomsku tvorevinu a sada kada se neke zemlje EU suočavaju sa ekonomskim i finansijskim teškoćama lepota evropskog projekta za te ljude bledi. To je besmisleno jer će ekonomske teškoće biti prevaziđene a ono što će trajati jeste osećaj pripadanja istoj evropskoj porodici, vrednostima, kulturi i sudbini.
Kako ocenjujete političke odnose i veze Srbije i Portugalije?
Zaista mislim da su političke veze odlične. Gotovo da ne mogu dodatno da se unaprede. Imamo izuzetne, jedinstvene diplomatske i političke odnose. Ipak, moramo uraditi još neke stvari. Organizovaćemo vrlo važnu posetu na najvišem nivou. Još od 1985. predsednik ili premijer Portugalije nije zvanično posetio Beograd. Tako da radimo na tome, kao i na drugim važnim bilateralnim posetama.
Da li ste zadovoljni ekonomskom saradnjom između Srbije i Portugalije i da li ima planova za njeno proširenje?
Napredujemo, činimo mnogo toga što se i vidi, pošto smo krenuli od vrlo niskog nivoa. Nastojimo da ponudimo Srbiji ono najbolje što imamo poput kompanija koje se bave urbanim razvojem, životnom sredinom, upravljanjem vodom i otpadom.
Imamo veliko iskustvo u javnim radovima i nastojimo da uverimo naše srpske partnere da možemo biti dobri partneri. Prisetimo se šta smo uradili u Portugaliji - 1986. kada smo pristupili EU, dva velika grada u Portugaliji, Lisabon i Porto, nisu u potpunosti bili povezani autoputem. Sada imamo više od 3.000 kilometara autoputeva u Portugaliji, gotovo je nemoguće voziti u Portugaliji van autoputeva. To su većinom izgradile portugalske kompanije koje se sada šire na međunarodno tržište pošto su mogućnosti na tradicionalnim tržištima iscrpljene. Balkan je zbog podrške iz fondova EU, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija vrlo atraktivan i ti poslovi bi mogli da stvore dugoročne veze.
Imamo izuzetno iskustvo u alternativnoj energiji. Ljudi o tome ne znaju mnogo a reč je o zaista impresivnom podatku - 42% električne energije koja se sada koristi u Portugaliji potiče iz obnovljivih izvora energije.
Pridruživanje EU podrazumeva usklađivanje zakonodavstva Srbije sa EU, što pruža predvidljivost - da znate na kakve propise možete da računate. A to je neophodno za poslovanje.
Možete li mi reći da li će neka određena portugalska kompanija investirati u Srbiju ili to namerava?
Već su prisutne neke kompanije u oblasti tekstila. Imamo kompanije koje doprinose stvaranju partnerstva u sektoru javnih radova. Ali najvažnije je da naše najveće kompanije, poput Energias de Portugal i kompanija u oblasti upravljanja vodom, zaista počinju da budu prisutne u saradnji sa srpskim partnerima.
Ključni sektor je očigledno poljoprivreda i agrobiznis, a u ovoj godini ostvaren je veliki uspeh. Po prvi put je Portugalija kao zemlja koja nije iz regiona izabrana za partnersku zemlju na poznatom Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Učestvovala je 51 naša najbolja kompanija u proizvodnji vina, voćarstvu i drugim poljoprivrednim oblastima. Nakon meseci priprema i prisustva na sajmu sada imaju uspostavljenu mrežu i kontakte i počeli su da posluju.
Portugalija se bori sa dužničkom krizom. Koji su glavni izazovi i da li vlasti imaju podršku javnosti za duboke reforme i stroge mere?
Zaista verujem u to i svi indikatori ukazuju na to. Koaliciona vlada, formirana nakon izbora 5. juna, ima vrlo čvrstu podršku u parlamentu. Ali još važnije je da vodeća opoziciona stranka, koja je do ovih izbora bila šest godina na vlasti, takođe podržava potrebne reforme i na to se obavezala pred evropskim i međunarodnim finansijskim institucijama. Tako da imamo široko uporište u javnosti, a ljudi su svesni da će biti žrtvovanja, odnosno da mnogo toga treba da se uradi u smislu budžetske discipline i smanjenja javnih izdvajanja. To nam je glavni izazov i to će se činiti u tesnoj koordinaciji sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Mnogo će zavisiti od razvoja međunarodne finansijske krize. U vodećim evropskim ekonomijama, poput Nemačke, ima naznaka da dolazi do oporavka i taj zamah treba iskoristiti, ispraviti greške počinjene u prošlosti i uspostaviti kurs koji će nas voditi ka boljoj budućnosti.
Da li smatrate da ljudi u Srbiji dovoljno znaju o Portugaliji ili je to za njih i dalje daleka zemlja?
Jeste daleka zemlja - u geografskom smislu Lisabon i Beograd su najudaljeniji glavni gradovi u kontekstu EU i evropskih integracija. Ali to ne znači da se ne poznajemo pošto se ova simpatija javlja u mnogim oblicima. Portugalska tradicionalna muzika, fado, vrlo je poznata i cenjena u Srbiji. Portugalski jezik će biti počasni gost vašeg fantastičnog Sajma knjiga u oktobru. Dosta studenata ovde na vašim univerzitetima uči portugalski jezik, istoriju i kulturu. To unapređuje naše veze i međusobno razumevanje.
Naravno, treba još bolje da se upoznamo i zbog toga moramo da olakšamo putovanja između naše dve zemlje. Zbog toga je jedan od ciljeva na kojima radim uspostavljanje direktnog leta između Beograda i Lisabona.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
