Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Euleks preuzeo prelaze, Srbi ih blokiraju
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2011. | Ažurirano : 19.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na Kosovu je od 16. septembra situacija ponovo napeta pošto su carinici evropske misije Euleks preuzeli kontrolu nad prelazima Brnjak i Jarinje ka Srbiji, na severu Kosova. Planirano je da oni kontrolu sprovode uz prisustvo kosovskih carinika, čemu se protive Srbija i kosovski Srbi, smatrajući da bi to značilo uspostavljanje granice sa Srbijom. Tri dana nakon preuzimanja prelaza, Srbi i dalje pružaju otpor toj promeni uspostavljajući blokade na putevima. Evropska komisija je preuzimanje kontrole ocenila kao napredak u funkcionisanju carinske zone Kosovo i početak sprovođenja dogovora Beograda i Prištine o carinskom pečatu.
Nadomak prelaza tokom jutra 16. septembra sletelo je nekoliko helikoptera Euleksa i Kfora, pa se špekulisalo o tome da li su u njima i kosovski carinici. Srbi iz Kosovske policijske službe napustili su Brnjak pošto je sa pripadnicima Euleksa helikopterom došao i jedan carinik iz Prištine.
Portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) Maja Kocijančič je potvrdila da će carinske poslove na prelazima Brnjak i Jarinje "obavljati stručni carinici Euleksa uz prisustvo kosovskih carinika". "Euleks počinje da sprovodi dogovor postignut u dijalogu (Beograd-Priština), uz 'usluge dobre volje' EU, o carinskom pečatu" i da se time primenjuje "primeren carinski sistem" na Kosovu kao "jedinstvenoj carinskoj oblasti", kazala je Kocijančič. Kako je ocenila, dogovor o carinskom pečatu "bio je poslednji element koji je nedostajao da se ponovo stavi na snagu primeren carinski sistem, budući da je Kosovo od 2000. godine jedna carinska oblast".
Ona je rekla da je "odsustvo valjanog carinskog sistema omogućilo neometane nezakonite poslove, posebno, ali ne i isključivo na severu Kosova". "Uz primenu dogovora, postignutog uz pomoć EU, bićemo bolje spremni da se s time suočimo", dodala je Maja Kocijančič.
Background Vlada Kosova odlučila je 20. jula da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije, navodeći da je odluka odgovor na to što Srbija ne priznaje pečat kosovske carine, što onemogučava izvoz sa Kosova. Nakon toga su na prelaze poslati pripadnici specijalnih jedinica Kosova, zajedno sa kosovskim carinicima. Tada je izbila kriza, koja je završena dogovorom prema kojem je Kfor preuzeo kontrolu do 16. septembra. Beograd i Priština postigli su 2. septembra u Briselu, u dijalogu pod okriljem EU, dogovor o carinskom pečatu za Kosovo, na kojem će pisati "Carina Kosova", bez ikakvih drugih oznaka koje bi eventualno mogle da ukažu na državnost. Kosovsku nezavisnost priznale su 22 od 27 članica EU.
"Verujemo da je to važan korak napred od kojeg će sve zajednice imati koristi. Veoma smo naklonjeni tome i Euleks to čini u potpunoj saglasnosti sa svojim mandatom, a operacije će na prelazima obavljati stručni carinici Euleksa uz prisustvo kosovskih carinika", navela je.
Na pitanje u koji će budžet ići prihodi od carina, Maja Kocijančič je odgovorila: "Treba da to proverimo".
Vlada Srbije ima drugačiji stav o prisustvu kosovskih carinika. Kako je na konferenciji 16. septembra za novinare rekao šef vladine Kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović, kosovski carinici neće imati ulogu na tim prelazima. Vlada Srbije pozvala je Srbe na severu Kosova da mirno protestuju i da "ne nasedaju na provokacije", kazao je on. Stav Srbije i Srba na Kosovu je da bi se učešćem kosovskih carinika uspostavila granica sa Srbijom.
Srbija je Evropskoj uniji dostavila i predlog za rešenje problema na prelazima Brnjak i Jarinje kojim se predviđa da kosovski policajci i carinici ne budu na tim prelazima, a odgovor još nije stigao. Kako je agenciji Beta rečeno 18. septembra, Političko-bezbednosni komitet Evropske unije (PSC) dobio je na uvid pismo Beograda u kojem se traži rasprava o situaciji na carinskim prelazima na severu Kosova i to će biti razmotreno, iako su ambasadori zemalja članica EU u ovom Komitetu ocenili da nije učinjena nikakva iole bitnija promena i da je Euleks delovao statusno neutralno. Predlogom je predviđeno da se 28. septembra u dijalogu Beograd-Priština razgovara o dovođenju carinika iz Prištine na prelaze na severu Kosova.
Promenu na prelazima kosovski Srbi su dočekali na blokadama, gde će, kako najavljuju, ostati dok se za prelaze ne nađe prihvatljivo rešenje.
Srbi na severu Kosova reaguju na svaku aktivnost Kfora, Euleksa ili Albanaca ojačavanjem barikada, pa su na pojedinim putnim pravcima one visoke i po nekoliko metara. Građani danonoćno dežuraju na svim mestima gde se srpske sredine graniče sa albanskim.
Srbi su i noć između 18. i 19. septembra proveli na barikadama kako bi kontrolisali važne saobraćajnice ka Jarinju i Brnjaku. Noć je protekla mirno, a na barikadama je čak proslavljena pobeda odbojkaša Srbije na evropskom prvenstvu i pravljen je i svadbarski kupus povodom Kupusijade u Mrčajevcima. Zaposleni u preduzećima deo radnog vremena provode kraj barikada, koje se svakodnevno ojačavaju.
Prema rečima ljudi na barikadama, od totalnih blokada puteva neće se odustati dok se sa prelaza ne povuku albanski carinici i policajci.
Zbog blokada na severu Kosova se oseća sve veća nestašica životnih namirnica, a velike teškoće izaziva nestašica goriva, zbog čega je redukovan saobraćaj, građani se teško odlučuju da koriste automobile, a drastično je poskupeo taksi prevoz. I pored danonoćnih blokada i dežurstava na severu rade sve službe, redovno se odvija nastava u školama i rade bolnice.
Prema oceni prištinskog dnevnika Koha ditore, kriminalne grupe sa severa Kosova su uz pomoć Vlade Srbije betonirale barikadu u selu Rudare u opštini Zvečan, gde Srbi dežuraju gotovo dva meseca. Prema navodima tog dnevnika, na put je bačeno 25 kubnih metara betona kamionima jednog od vođa organizovanog kriminala na severu, Zvonka Veselinovića.
Uprkos protivljenju dolasku kosovskih carinika, zvaničnici Srbije najavili su da će se protiv toga boriti isključivo miroljubivim sredstvima.
Na pitanje da li postoji mogućnost eskalacije nasilja na severu Kosova, ministar za Kosovo Goran Bogdanović kazao je 16. septembra da ta opasnost postoji uvek u poslednjih 12 godina, ali da Srbi mogu ostvariti svoje interese samo na miran način. "Mi nemamo ni oružje, ni vojsku, ni policiju, već samo narod koji je spreman da brani svoje kuće i porodice", rekao je Bogdanović. Dodao je da i u ovom trenutku traju diplomatski napori Srbije da se reši problem na severu Kosova.
Šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović najavio 16. septembra u izjavi agenciji Beta da će Srbija diplomatsko-pravnim i političkim sredstvima odgovoriti ako Priština pokuša preuzme administrativne prelaze Brnjak i Jarinje. "U tom planu će značajno mesto igrati mirna reakcija, diplomatsko-pravna sredstva i politička sredstva i istovremeno čuvanje građanskog otpora i neposlušnosti u mirnim okvirima", rekao je Stefanović.
Kada je reč o trgovini, koja je u osnovi ovog problema, 16. septembra je počeo transport robe između Srbije i Kosova. Prema informacijama iz kosovske carinske službe, prvi put od 20. jula, kada je kosovska vlada zabranila uvoz iz Srbije, srpska roba ponovo može da pređe preko administrativnog prelaza Merdare. Prema rečima šefa te carinske ispostave Škeljzena Osmanaja, preko tog administativnog prelaza u toku dana 16. septembra prešlo je pet šlepera sa žitom iz Srbije. "Na ovom prelazu današnji dan je bio kao i svaki drugi, nije bilo problema. Kamioni sa robom iz Srbije od danas će na ovom prelazu moći da prelaze na Kosovo do daljnjeg", rekao je Osmanaj agenciji Beta i dodao da oni "samo sprovode odluku Vlade Kosova".
Međutim, istog dana je saopšteno da kamionima sa Kosova nije dozvoljeno da pređu u Srbiju sa dokumentacijom sa oznakama Republika Kosovo jer, kako je obrazložila Poreska uprava, takva dokumentacija u Srbiji nije važeća. Kosovske vlasti su najavile da bi već 19. septembra mogle ponovo da zabrane ulazak robe iz Srbije na Kosovo, ali je prema izjavi kosovske ministarke za trgovinu i industriju Mimoze Kusari Ljilje to odloženo. Takva mera reciprociteta se, međutim, može očekivati u narednim danima, kazala je ona a preneo Blic, uz napomenu da je na Kosovo ušlo oko 200 kamiona s robom iz Srbije.
U Beogradu je Udruženje žena sa Kosova i Metohije organizovalo skup podrške Srbima na Kosovu, na kojem se okupilo stotinak građana, uglavnom udruženja porodica kidnapovanih i nestalih.
U međuvremenu, tema Kosova prisutna je i na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Prištinski dnevnik Zeri objavio je da je moguć susret predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Hašima Tačija, ali je Tadićev kabinet to demantovao. Istaknuto je da je prava adresa za rešavanje situacije na severu Kosova dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Prema navodima Zerija, naime, moguće je u Njujorku u susretu Tadića i Tačija uz prisustvo visokih predstavnika SAD i EU postići sporazum koji će dovesti do uklanjanja barikada sa puteva na severu Kosova. Prema pisanju lista, postizanje tog sporazuma je osnovni razlog zbog kog je Tači otputovao u Njujork i napustio Kosovo u vreme visokih tenzija na severu Kosova.
Predsednica Kosovo Atifete Jahjaga sastala se sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, a na sastanku je poručeno da otvorena pitanja treba rešavati na miran način.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
