Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU nastavlja da podržava civilno društvo u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 21.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija će nastaviti da podržava jačanje civilnog društva u Srbiji jer ono treba da odigra značajnu ulogu u jačanju demokratije i usvajanju evropskih standarda, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). Na predstavljanju rezultata projekta Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU, Dežer je najavio da će u decembru biti raspisan novi konkurs namenjen organizacijama koje se bave ljudskim pravima.
Srbija za oko tri sedmice očekuje mišljenje Evropske komisije o spreknosti za status kandidata, a civilno društvo će biti od velikog značaja za dalje faze integracije, kazao je Dežer.
EU je izdvojila 3,5 miliona evra za projekat "Jačanje dijaloga između organizacije civilnog društva Srbije i EU" u kojem su od septembra 2009. do septembra 2011. godine učestvovalo 32 organizacije iz civilnog sektora, a dobile su između 50.000 i 150.000 evra.
Kako je istakao Dežer, projekti su se bavili značajnim pitanjima za razvoj društva u Srbiji, poput socijalnog uključivanja, poboljšana perspektive mladih i njihove uloge u društvu, razvoja preduzetništva, sa posebnim akcentom na preduzeništvo žena, socijalnog dijaloga, borbe protiv sive ekonomije, jačanja strukovnih udruženja, pčelarstva, drugih grana poljoprivrede, borbe protiv korupcije i debate o značaju proširenja EU. Svrha projekata je umrežavanje i razmena iskustava sa organizacijama iz EU, kao i primena tih iskustava u Srbiji.
Background Evropska komisija će 12. oktobra objaviti mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata za EU. EU u okviru približavanja Srbije EU Srbiji pruža pomoć proz pretpristupne fondove. Organizacije civilnog društva učestvuju u pripremi doumenata o korišćenju IPA fondova, odnosno u utvrđivanju prioriteta. Fondove za organizacije civilnog društva mogu da koriste nevladine organizacije, sinidkati, mediji neprofitna udruženja zaposlenih i druge organizacije koje su posrednici između organa vlasti i građana. Civilno društvo ima posebnu ulogu u korišćenju komponente I IPA, namenjene za pomoć tranziciji i izgradnju institucija.
Civilni sektor, kako je istakao Dežer, ima ključnu ulogu da utiče na donošenje odluka i kreirane javne politike, ali i da kontroliše sprovođenje zakona. Ono, takođe, treba da doprinese da se na vreme pokrene rasprava o značaju priključenja EU, kazao je Dežer, ukazavši da se u Hrvatskoj sada vodi velika rasprava o tome šta donosi pristupni sporazum.
Prošle godine dodeljen je novac za "novu generaciju" projekata, čije sprovođenje je u toku, kazao je šef Delegacije EU.
Zamenik direktora kancelarije vlade Srbije za evropske integracije Srđan Majstorović ocenio je da je u Srbiji tokom 11 godina od demokratskih promena načinjena prava revolucija u funkcionisanju organizacija civilnog društva, tako da se danas može govoriti o sjajnim projektima koje one sprovode.
Kancelarija se, kako je istakao, trudi da civilni sektor što više uključi u proces evropskih integracija jer se on tiče celog društva. Ključni koraci učinjeni su 2009, kada je civilno društvo uključeno u programiranje IPA fondova i ove godine, kada su organizacije uključene u izradu Odgovora na Upitnik Evropske komisije. Dodao je da u Srbiji kao i u Evropi postoji potreba za "umrežavanjem organizacija civilnog društva" u koje se ne ubrajaju samo nevladine organizacije, već i, na primer, strukovna udruženja i medijske asocijacije.
Direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić je rekla da tokom usvajanja evropskih standarda treba uspostaviti formalne kanale komunikacije između civilnog društva, države i poslovnog sektora u donošenju odluka, a potom i suštinski iskoristiti te kanale. Razvijena komunikacija i saradnja ta tri sektora deo je evropeizacije društva, odnosno usvajanja evropskih standarda. Pred Srbijom je, kako je istakla, dug proces. U EU su uspostavljeni demokratski standardi nakon tri do četiri decenije nastojanja građana da vlasti treba da uvaže interese različitih grupa.
Međutim, kako je istakla Jelinčić, prilikom sagledavanja modela primenjenih u EU treba imati kritički stav zato što se i zemlje članice u tom pogledu razlikuju, pa su neke iznad a neke ispod evropskih standarda.Zato se, kako je ukazala, mora imati u vidu kako ti modeli funkcionišu u zemljama u kojima se primenjuju.
Jelinčić je istakla da se civilno društvo ne sastoji samo od organizacija koje teže pozitivnim vrednostima, poput zaštite ljudskih prava, jer neke zastupaju i druge vrednosti. To je njihovo pravo, a pravi odgovor na to je povezivanje onih koji teže dobrim vrednostima kako bi njihove vrednosti prevagnule, kazala je direktorka Fonda za otvoreno društvo.
Spisak projekata i detalji mogu se preuzeti na sajtu www.dijalog.org.rs.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
