Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Forum prilika za raspravu o zajedničkim izazovima
|
|
|
|
Objavljeno : 10.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Balkan kao jedan od tranzitnih puteva za šverc droge i prebacivanje ilegalnih imigranata u EU, problem korupcije ali i potreba da se stvore uslovi za ekonomski razvoj uz očuvanje životne sredine i uključivanje marginalizovanih grupa u društvo i u vremenu ekonomske krize neke su od tema o kojima se raspravljalo na Forumu Srbija i EU. Forum je bio prilika za predstavnike Srbije, EU i regiona da razgovaraju ne samo o ključnim političkim pitanjima u regionu i integraciji u EU već i o izazovima i ciljevima na ekonomskom i društvenom planu i zajedničkim izazovima, poput organizovanog kriminala i zaštite životne sredine. U okviru integracija teme poput održivog razvoja često su potisnute u drugi plan i o njima se još nije razvila suštinska debata, iako bi zemlje koje žele da postanu članice trebalo da dele i ostvaruju ciljeve EU na tom planu.
U okviru Foruma Srbija-EU koji je održan 9. septembra u Beogradu organizovana su četiri panela – o borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija, održivom razvoju, socijalnom uključivanju i ekonomiji znanja.
Problem šverca droge preko Zapadnog Balkana u EU izdvojio se kao tema na panelu o borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je izneo podatak da tri četvrtine heroina u Zapadnu Evropu dolazi preko Balkana, kao i da se region sve više koristi za šverc kokaina iz Južne Amerike. On je naveo i da su dve trećine kriminalnih grupa koje švercuju heroin albanske kriminalne organizacije, ali i da su otkriveni državljani Srbije kao članovi najorganizovanijih kartela za šverc kokaina.
Zamenik direktora Evropola Mišel Kile izjavio je da su smanjenje šverca i broja kriminalnih grupa sa albanskog govornog područja među prioritetima borbe Evropske unije protiv kriminala. On je istakao da to podrazumeva veću razmenu obaveštajnih i operativnih podataka sa zemljama Zapadnog Balkana i pozvao ih da pošalju svoje oficire za vezu u sedište Evropola u Hagu. Kile je rekao da su analize Evropola na raspolaganju zemljama Zapadnog Balkana i da je Evropol spreman da pomogne i u operativnim akcijama.
Background Forum Srbija-EU u Beogradu okupio je više od 400 zvaničnika, privrednika, predstavnika medija i nevladinog sektora iz zemalja EU i regiona. Među učesnicima su bili i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martin Šulc, kao i zvaničnici država regiona. Na forumu je bilo reči o proširenju EU, regionalnoj saradnji, načinima za prevazilaženje finansijske krize, kao i o značajnim društvenim pitanjima, kao što su životna sredina, ekonomija znanja, socijalna inkluzija i borba protiv organizovanog kriminala.
Evropski lideri su u junu 2010 usvojili dokument "Evropa 2020: strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast". Pet osnovnih cijeva do 2020. godine su: podizanje stope zaposlenosti populacije od 20 do 64 godina starosti sa 69% na 75%; povećanje stope BDP-a koji se izdvaja za obrazovanje sa 1,9% na 3%; smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20%, povećanje udela obnovljivih izvora energije na 20% i energetske efikasnosti za 20%. Planirano je i smanjenje stope prevremenog napuštanja škole ispod 10% i povećanje broja građana sa visokoškolskom diplomom na 40%, kao i smanjenje broja ljudi koji žive ispod linije siromaštva za 25%.
Nacrt Strategije razvoja Srbije do 2020. godine uputio je u javnu raspravu predsednik Srbije Boris Tadić krajem decembra prošle godine. Pored ekonomskog razvoja, strategija se bavi i drugim ključnim aspektima za razvoj društva, a kao preduslov za ostvarivanje ciljeva predviđenih tim dokumentom navode se institucionalne reforme.
Ilegalne migracije su jedno od ključnih pitanja sa kojima se EU suočava u poslednje vreme posebno nakon političkih promena u severnoj Africi ovog proleća. Izazov na tom planu predstavlja kontrola grčko-turske granice preko koje stiže najveći broj ileglanih imigranata, pre svega iz Azije i sa Bliskog istoka.
Dačić je rekao da Srbija daje značajan doprinos borbi protiv ilegalnih migracija i naveo da je za prvih šest meseci ove godine otkriveno 5.649 ilegalnih imigranata, od kojih je njih 90% iz Azije i Afrike a najviše Palestinaca i Avganistanaca. Dačić je naveo da je 2010. godine 17.000 ljudi iz Srbije tražilo azil u zemljama EU, a da se taj broj poslednjih meseci značajno smanjio.
Korupcija je još jedno goruće pitanje koje zemlje regiona moraju rešiti pre ulaska u EU posebno nakon iskustva sa Rumunijom i Bugarskom koje su primljene u članstvo uz uslov da to pitanje reše naknadno ali u tome ne napreduju u dovoljnoj meri.
Dačić je na panel diskusiji izneo podatak da je u borbi protiv korupcije od početka ove godine otkriveno 2.479 krivičnih dela a da je prošle godine prijavljeno 3.814 ljudi za korupciju. On je dodao da je uhapšeno više od 100 pripadnika MUP-a zbog korupcije.
Predsednik organizacije "Transparentnost Srbije" ocenio je da je korupcija u Srbiji dostigla "ogromne, neverovatne razmere", uprkos tvrdnjama vlasti da čini sve da je suzbije. "Kako to da tako fantastični napori, zakoni, strategije, donose tako slabe rezultate?", zapitao je Vladimir Goati i ukazao na potpuno odsustvo kontrole finansiranja političkih partija. Goati je naveo da je Srbija "pod većom pažnjom EU" od bilo koje druge zemlje u susedstvu, i istakao da će borba protiv korupcije biti "najtrnovitiji put" Srbije do EU.
Obrazovanje kao ključ za razvoj privrede i socijalno uključivanje
Evropska unija je u junu 2010. usvojila strategiju "Evropa 2020: strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast" u kojoj su međusobno povezane tri prioritetne oblasti i pet glavnih ciljeva, uključujući povećanje stope zaposlenosti, veća ulaganja u obrazovanje i smanjenje siromaštva. To su ključna pitanja sa kojim sa suočava i Srbija, a na panelima o ekonomiji znanja i socijalnoj inkluziji ocenjeno je da je upravo obrazovanje ključno za održivi razvoj privrede i veće uključivanje marginalizovanih grupa u društvo.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je na panelu o ekonomiji znanja podsetio da je juna utvrđena Strategija razvoja Srbije do 2020. godine, u kojoj je procenjeno da je neophodno da BDP godišnje raste po 4% da bi rast privrede bio održiv. On je ocenio da su promena obrazovnog sistema i primena ekonomije znanja preduslovi održivog razvoja industrije Srbije.
Na panelu je ocenjeno da se zemlja mora suočiti i sa problemom "odliva mozgova", a pedstavnik Saveta stranih investitora Georg Grasl je rekao da Srbija ima i demografski problem, odnosno da opada broj stanovnika. Uz to se mala i srednja preduzeća ne razvijaju dovoljno da bi snabdevala velike kompanije te one moraju da uvoze robu. Grasl je rekao i da Vlada Srbije sarađuje sa stranim investitorima u unapređenju poslovne klime, ali je ukazao da je potrebno "povećati predvidivost poslovnog okruženja". Na panelu o ekonomiji znanja kao problemi u Srbiji su izdvojeni i problem zaštite intelektualne svojine i nedovoljna ulaganja u informatiku i razvoj tog tržišta.
Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković rekla je na panelu o socijalnom uključivanju da je siromaštvo i dalje veliki problem u Srbiji iako preliminarni rezultati za 2011. godinu pokazuju da se porast siromaštva zaustavio ove godine. Ona je na panelu o socijalnom uključivanju podsetila i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji preko 20%. Matkovićeva je rekla i da je u proteklih 10 godina unapređen sistem socijalnih davanja i naglasila da su budžetska sredstva očuvana i u vremenu krize.
Na panelu o socijalnom uključivanju EU ocenjeno je da je u Srbiji proteklih godina ostvaren napredak u uključivanju marginalizovanih grupa a da glavni izazov ubuduće predstavljaju bolja međusektorska koordinacija i primena zakona i mera u toj oblasti.
Predstavnica direktorata u Evropskoj komisiji za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Kristina Šrajber pozvala je institucije i organizacije u Srbiji da ukažu na najvažnija pitanja koja treba rešavati i ukazala na mogućnost saradnje Srbije i EU u oblasti inkluzije pre svega kroz IPA fondove.
Ministar životne sredine Oliver Dulić ocenio je da su Srbiji i dalje potrebna ogromna energija i velike investicije da bi stanje životne sredine poboljšalo. Na panelu o održivom razvoju u okviru Foruma Srbija-EU, Dulić je ukazao da nema napretka u "zelenoj ekonomiji" bez saradnje državnog i privatnog sektora, dok je ministar održivog razvoja i okoline Crne Gore Predrag Sekulić rekao da su zemlje regiona u zaštiti životne sredine međusobno zavisne više nego i u jednoj drugoj oblasti i da zajendo moraju rešavati probleme.
Državni sekretar za zaštitu životne sredine Hrvatske Nikola Ružinski pozitivno je ocenio uključivanje privatnog sektora u rešavanje problema zaštite životne sredine posebno u pogledu otvaranja novih radnih mesta, ali i u podizanju svesti građana.
Ambasadorka životne sredine iz nacionalne komisije za Unesko Anđelka Mihajlov je rekla da pristupanje EU postaje složenije jer "poglavlja u zaštiti životne sredine postaju deblja".
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
