Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija treća po zahtevima za azil u razvijenim zemljama
|
|
|
|
Objavljeno : 18.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija sa Kosovom je treći najveći izvor prijava za azil u 44 razvijene zemlje u prvih šest meseci ove godine, sa ukupno 10.300 zahteva, pokazuje izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Od toga je, prema podacima zemalja koje vode odvojene statistike za Kosovo, 52% sa Kosova. Po broju stranih državljana koji na njenoj teritoriji traže azil, Srbija je oko 20. mesta, a od 1.373 zahteva koje je primila, više od 1.000 su podneli Avganistanci. Razvijene zemlje su primile ukupno 198.300 zahteva za azil, što je 11% više nego u istom periodu prošle godine, a procenjuje se da će ove godine broj zahteva za azil biti najveći u prethodnih osam godina.
Broj zahteva za azil u Srbiji se, prema podacima u izveštaju, povećao za šest puta u odnosu na isti period prošle godine i za više od 10 puta u odnosu na 2009. Međutim, prema izjavama koje su predstavnici UNHCR u Srbiji dali EurActiv-u u martu nakon objavljivanja izveštaja za 2010, povećanje koje se beleži u Srbiji nije realno, jer je delom posledica toga što Srbija u skladu sa Zakonom o azilu od 2008. preuzima obavezu da se o azilantima stara na uređen i organizovan način, što podrazumeva i zvanične prijave. Pored toga, oni su istakli da je reč o migratornim tokovima koji će potrajati još neko vreme u celom svetu, pri čemu Srbija nije nikakav izuzetak, a to nema veze ni sa približavanjem EU. Za većinu azilanata prijava u Srbiji je samo korak na putu ka Zapadnoj Evropi.
Povećani broj azilanata iz Avganistana je, međutim, pomenut i u izveštaju UNHCR, gde se navodi da je više od 1.000 Avganistanaca podnelo zahtev u Srbiji, koja inače nije značajno odredište za potencijalne azilante.
Na ovaj problem ukazuju i stanovnici Banje Koviljače, turističkog mesta koje je preplavljeno osobama koje traže azil i, uglavnom, pokušavaju preko Srbije da odu dalje na Zapad. U Banji Koviljači se, naime, nalazi Centar za azil, koji ima 82 mesta, što zadovoljava samo mali deo potreba.
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno. Prilikom liberalizacije viza za Bosni i Hercegovinu i Albaniju doneta je odluka da se uspostavi sistem nadzora kako bi se omogućila brza reakcija u slučaju zloupotreba bezviznog režima. Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаnаcimа i Bošnjаcima sа područjа Južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda.
Izveštajem UNHCR o zahtevima za azil obuhvaćene su 44 industrijske zemlje koje su joj dostavile izveštaje. To su 27 članica EU, Albanija, Australija, Bosna i Hercegovina, Kanada, Hrvatska, Island, Japan, Koreja, Lihtenštajn, Crna Gora, Novi Zeland, Norveška, Srbija, Švajcarska, Turska, SAD i Makedonija.
Prema prošlom izveštaju, za celu 2010, objavljenom u martu, Srbija sa Kosovom se prošle godine našla na 1. mestu po broju državljana koji su zatražili azil, objavila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Broj zahteva za azil iz Srbije prošle godine je bio 28.900, što je 54% više nego u 2009. godini. Po broju primljenih zahteva za azil bila je na 28. mestu sa 520 zahteva i porastom od 68%.
Problem u Srbiji je i nedovoljno efikasan sistem rešavanja pitanja azilanata, na šta je ukazala i Evropska komisija u svom Analitičkom izveštaju o Srbiji. Male šanse za integraciju i zaštitu i neefikasan sistem povećavaju tranzit potencijalnih azilanata u druge zemlje. Kao ilustracija neefikasnosti ističe se da je od prošlogodišnjih 522 prijava za azil obavljeno samo 58 razgovora i doneto samo 28 odluka o odbacivanju zahteva.
U 44 razvijene zemlje obuhvaćene izveštajem, broj azilanata povećan je za 11% u odnosu na isti period prošle godine. S obzirom na to da je broj zahteva za azil po pravilu već u drugom semestru, UNHCR procenjuje da bi razvijene zemlje mogle da zabeleže ukupno 420.000 zahteva za azil ove godine, što bi bio najveći broj za prethodnih osam godina, ali ipak manje od rekordnih 620.000 koliko je zabeleženo 2001.
Najveći broj zahteva za azil zabeležile su Sjedinjene Američke Države - 36.370, a prate ih Francuska sa 26.200 i Nemačka sa 20.100. Ove tri zemlje zajedno primile su 40% zahteva za azil. Zajedno sa Švedskom i Velikom Britanijom, broj zahteva u najvećim odredištima potencijalnih azilanata povećava se na 54%.
Najveći izvor potencijalnih azilanata je Avganistan. Avganistanci su u prvoj polovini godine podneli 15.300 zahteva, što je oko 7,5% ukupnog broja zahteva i 2.500 više nego u istom periodu prošle godine. Većina zahteva Avganistanaca podneta je u četiri zemlje - Nemačkoj - 3.800, Švedskoj - 1.500, Belgiji - 1.400 i Austriji - 1.100, a sledi Srbija sa oko 1.000. Srbija kao mesto podnošenja azila je bez Kosova, zato što za Kosovo podaci nisu dostupni.
Srbija je treći po veličini izvor zahteva, nakon Avganistana i Kine sa 11.700 zahteva. Iz Srbije sa Kosovom je stiglo 10.300 zahteva, što je 6% manje nego u prvoj polovini prošle godine. Kada je reč o broju zahteva sa Kosova, on je prema podacima 80% zemalja koje vode odvojene podatke, bio 52% ukupnog broja zahteva. Taj odnos je, međutim, veoma neujednačen - udeo zahteva sa Kosova najviši je u Francuskoj (87%) i Belgiji (57%), a najniži u Nemačkoj (28%).
Povećanje u prošloj godini smatra se posledicom liberalizacije viznog režima sa EU, ističe se u izveštaju UNHCR. Izneti su i podaci da su građani Srbije sa Kosovom najčešće išli u Francusku i Nemačku, po oko 2.300 zahteva. Izneti su podaci da je u Nemačkoj broj zahteva prepolovljen, dok je broj zahteva u trećem najvećem odredištu građana Srbije - Belgiji - nepromenjen i iznosi oko 2.100 po polugodištu.
Značajni izvori azilanata su i Irak, Iran, Rusija, Pakistan, Somalija, Eritreja i Nigerija.
Najveći porast u broju zahteva kao zemlja porekla zabeležio je Tunis - sa 410 u prvoj polovini prošle godine na 4.600, a najviše su dolazili brodom u Italiju.
Napisala: Smiljana Vukojičić Obradović
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
