Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 UNHCR: U svetu 15,4 miliona izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U svetu je u 2010. godini bilo 43,7 miliona izbeglih i raseljenih ljudi, pokazuje najnoviji izveštaj Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR). Broj izbeglica se prošle godine povećao za 153.000 u odnosu na 2009. na 15,4 miliona. Većina izbeglih i raseljenih živi u siromašnim zemljama sa malim izgledima na povratak ili integraciju u zemljama prijema. Međunarodni dan izbeglica, 20. jun, Srbija dočekuje u vrhu evropske i svetske liste po broju izbeglih i raseljenih.
Pored 15,4 miliona izbeglica, prošle godine u svetu je bilo 27,5 miliona interno raseljenih ljudi, a 850.000 je tražilo azil u drugoj zemlji, ukazao je UNHCR u izveštaju za 2010. u koji nisu uključeni izbegli i raseljeni posle ovogodišnjih nemira na severu Afrike i Bliskom istoku.
Samo 197.600 izbeglica je bilo u prilici da se vrate kućama, što je najniži broj od 1990. godine. Iako se mali broj izbeglica vratio kućama prošle godine, položaj raseljenih osoba se donekle poboljšao. U 2010. više od 2,9 milion raseljenih se vratio kućama i to u Pakistanu, Kongo, Ugandi i Kirgiziji. I pored toga, broj registrovanih raseljenih osoba u prošloj godinei (27,5 miliona) najveći je u proteklih 10 godina.
UNHCR navodi da bogate industrijske zemlje pružaju bolje uslove za izbeglice, ali i da primaju manje izbeglih ljudi. Četiri petine izbeglica u svetu živi u siromašnim zemljama, gde su im ograničene ekonomske mogućnosti, kao i šanse da dobiju državljanstvo, dok se u mnogim razvijemnim zemljama javlja se otpor prema njima.
Više od četvrtine izbeglica živi u tri zemlje - Pakistanu (1,9 miliona), Iranu (1,1 miliona) i Siriji (1 miliona), navodi se u izveštaju. Među razvijenim zemljama Nemačka je primila najveći broj izbeglica - 594.000 osoba.
"Strahovi od navodnog priliva izbeglica u industrijalizovanim zemljama su znatno prenaglašeni ili pogrešno pomešani s pitanjem migracije", rekao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš i dodao da je na siromašnim zemljama ostalo da se nose s teretom pitanja izbeglica.
Prijem izbelica predstavlja opterehenje za ekonomije siromašnih zemalja, a najviše je opterećen Pakistan u kome na dolar bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku dolazi 710 izbeglica. Slede Demokratska Republika Kongo sa 475 i Kenija sa 247 izbeglica po dolaru BDP po stanovniku. U Nemačkoj je taj odnos 17 izbeglica po dolaru BDP po stanovniku.
UNHCR prilikom utvrđujivanja sposobnosti ili kapaciteta neke zemlje da prijem izbeglica, uzima u obzir tri parametra - BDP po stanovniku, broj stanovnika i površinu zemlje.
UNHCR navodi da mnoge izbeglice imaju probleme da se integrišu u zemljama u kojima žive. "Često je slučaj da zemlja domaćin ne želi da da državljanstvo iz političkih razloga", rekao je portaparol UNHCR Adrijan Edvards.
Palestinci čine trećinu svetske izbegličke populacije - skoro pet miliona pripadnika tog bliskoistiočnog naroda čine izbeglice - i većina njih čitav svoj život živi u susednim zemljama. Avganistanci čine petinu izbeglica u svetu pošto su od invazije Sovjetskog Saveza 1979. počeli da napuštaju svoju zemlju. Većinom žive u Pakistanu i Iranu u veoma lošim uslovima. Među izbeglicama ima 1,7 miliona Iračana, 720.000 Somalijaca i 476.000 Kongoanaca.
Poseban problem predstavljaju dugotrajani sukobi zbog kojih je onemogućen povratak a veliki broj ljudi ima izbeglički status pet ili više godina. U 2010. u takvom položaju je bilo 7,2 miliona ljudi, što je najviše od 2001. godine. Neke izbeglice su u izbeglištvu više od 30 godina, poput Avgnaistanaca, dok su Iračani, Somalci i Kongoanci bili među 10 nacionalnosti sa najviše izbeglica i na počektu i kraju decenije.
U 2010. broj apatrida je bio 3,5 miliona osoba što je gotovo upola manje nego 2009. To je, međutim, posledica promene u metodologijama u prikupljanju podataka u pojedinim zemljama. Prema nezvaničnim procenama taj broj iznosi gotovo 12 miliona.
Od ukupnog broja zahteva za azil u svetu gotovo petina je podneta samo u Južnog Africi. Posebno zabrinjava i to što se 15.500 podnetih zahteva u svetu odnosi na decu bez pratnje, uglavnom iz Somalije i Avganistana.
Srbija u vrhu po broju izbeglih i raseljenih
Statistika pokazuje da je Srbija sa oko 300.000 izbeglih i prognanih prva u Evropi. Prema izveštaju UNHCR, u Evropi se broj izbeglica smanjio prošle godine za 40.700 ili 2,7% na 1,6 miliona, a kao razlog se navodi registracija i verifikacija izbeglih i raseljenih koji su sprovedni u balkanskim zemljama, pre svega Srbiji.
U Srbiji, broj izbeglica iz Hrvatske i BiH je smanjen za gotovo 13.000 nakon registracije i usklađivanja baze podataka. Registracija je pokazalao da su mnogi koji su pronašli dugotrajno rešenje u Srbiji ili Hrvatskoj, bili i dalje registrovani kao izbeglice u Srbiji. U Crnoj Gori je, takođe, nakon registracije i usklađivanja podataka broj izbeglica smanjen sa 24.000 na 16.400.
Prema izveštaju UNHCR, u Srbiji zajedno sa Kosovom registrovano je 73.608 izbeglica i 228.442 interno raseljenih osoba.
Poseban problem u Srbiji, prema oceni UNHCR-a, predstavlja pitanje smeštaja izbeglica i raseljenih u kolektivnim centrima. Na sajtu te agencije UN u delu koji se odnosi na Srbiju navodi se da oko 4.100 osoba i dalje živi u 42 kolektivna centra, a da više desetina hiljada živi u privremenom smeštaju ili neadekvatnim uslovima, često bez struje i vode. UNHCR smatra da su neophodna trajna rešenja za smeštaj kako bi se ugasili kolektivni centri i poboljšali uslovi života izbeglih i raseljenih.
Izbeglička udruženja u Srbiji, takođe, ukazuju da i dalje nisu rešeni problemi Srba koji su u sukobima devedesetih godina prošlog veka prognani iz Hrvatske. Udruženja tvrde da izbegli Srbi još nisu uspeli da ostvare imovinska prava i vrate se u Hrvatsku. Od evropskih zvaničnika traže da s Hrvatskom razgovaraju o rešavanju navedenih problema pre njenog zvaničnog pristupanja Evropskoj uniji.
Prioritet EU pomoć izbeglicama
U EU je prošle godine u slučaju 55.100 osoba koje su tražile azil dodeljen status izbeglica ili neki drugi status iz humanitarnih razloga. U Uniji je prošle godine 257.800 osoba tražilo azil.
Promene u arpaskim zemljama nisu izazvale veliki priliv imigranata u Evropu, kako se prvobitno strahovalo, i malo građana iz severnoafričkih zemalja je tražilo azil u EU. Najveći teret su podnele susedne, severnoafičke zemlje, u kojima su utočište potražili građani koji su zbog sukoba pobegli iz Libije. Evropa je, međutim, zaokupljena tim pitanjem i nastoji da pruži pomoć.
"Iako imamo obavezu da štitimo granice Evrope i suzbijemo ilegalne migracije, ne smemo dozvoliti da strah stane na put humanim vrednostima koje delimo sa našim susedima: pomoaganje onima kojima je to potrebno i briga za najranjivije je imperativ", navodi se u saopštenju evropskih komesarki za međunarodnu saradnju i humanitarnu pomoć i unutrašnje poslove, Kristaline Georgijeve i Sesilije Malmstrem (Cecilia Malmstrom).
U saopštenju se navodi da Evropa mora da misli i na one ljude koji su bežeći iz Libije ostali bez kuća i čiji povratak ne bi bio bezbeden, kao i u slučaju državljanja drugih zemalja koji bi se po povratku suočili sa prognom ili nasilje. Zbog toga se mora tragati za rešenjima za njihov trajni smeštaj, uključujući i u Evropi.
Evropska komiisija je sa 75 miliona evra drugi najveći donator UNHCR u 2010. Komisija je 2010. trakođe izdvojila i više od 163 miliona evra za pomoć izbegliama, povratnicima i raseljenim osobama širom sveta.
U nekim članicama Unije je proteklih meseci ojačao otpor prema imigrantima, a to pitanje je bilo povod spora između Francuske i Italije, kada su se suočile sa prilivom imigranata iz Tunisa. U pristupu prema strancima Poljska je, čini se, izuzetak. Povodom Međunarodnog dana izbeglica, poljske vlasti su saopštile da će omogućiti legalizaciju boravka uglavnom ekonomskih emigranata i izbeglica koji su bez uspeha u Poljskoj tražili azil, pod uslovom da u njoj žive od 2007.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Audiovizuelni servis Evropske komisije
Stavovi
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je 20. juna da ni 20 godina od dolaska prvih izbeglica u Srbiju nisu rešeni svi problemi ove populacije i pozvao međunarodnu zajednicu da pomogne u ostvarenju, pre svega imovinskih, ali i svih ostalih prava Srba izbeglih iz Hrvatske.
"Tražićemo od naših prijatelja iz međunarodne zajednice da pomognu trajno, transparentno i svima dostupno ostvarenje prava i rešenja", poručio je Cucić na javnom slušanju koje je u Skupštini Srbije organizovano povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna. Cucić je napomenuo da je svoja prava ostvarilo 98 odsto izbeglih iz Bosne i Hercegovine, dok više od 500.000 Srba iz Hrvatske još čeka na ostvarenje imovinskih ili prava na isplatu penzija.
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je 20. juna da je Srbija bez odlaganja učinila da se reše problemi svih izbeglih iz Srbije, kao i da izbeglice mogu da se vrate u zemlju kada god požele.
Krkobabić je na sastanku povodom Međunarodnog dana izbeglica ocenio da problem sa susednom Hrvatskom, ni iz daleka nije rešen i da po svojoj dubini prevazilazi sve ostale. Krkobabić je naglasio da Srbija ne želi da uspori ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i izrazio je veliku zabrinutost ako se problemi skinu sa dnevnog reda, a da se pritom ne reše.
Obezbeđivanja povratka izbeglica kućama i rešavanje vlasničkih prava i penzija, moraju biti prioritet u radu svih državnih institucija, rekao je 20. juna predsednik Odbora za rad i socijalna pitanja Skupštine Srbije Meho Omerović.
Omerović je, povodom Međunarodnog dana izbeglica kazao agenciji Beta da su ti prioriteti i preduslov pomirenja naroda i država bivše Jugoslavije. On je izrazio uverenje da će regionalni tim čije je formiranje za jesen najavio šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, pomoći da se sa "reči pređe na delo".
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
