Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Buzek: Ne uzimati status kandidata zdravo za gotovo
|
|
|
|
Objavljeno : 02.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek
Srbiji je mesto u EU - to je uvreženo mišljenje, i takozvani zamor od proširenja na to neće uticati. Srbija, međutim, ne treba da shvata status kandidata zdravo za gotovo, pogotovo što će odluku donositi Savet, u kojem svaka zemlja članica može da iskaže mišljenje. Jedini uslov za status kandidata je nastavak dijaloga s Kosovom, a za otvaranje pregovora - normalizacija odnosa. Napredak je u rukama Srbije. Na putu ka članstvu biće značajni i jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije, poručio je Buzek u intervjuu za EurAktiv i Betu uoči posete Beogradu.
Razgovarao: Dragan Blagojević, dopisnik Bete iz Brisela
U Srbiji postoji utisak da je, posle objavljivanja Izveštaja o napretku o reformama i preporuke Evropske komisije da se Srbiji u decembru dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, to "gotova stvar"?
Evropski parlament pozdravlja predlog Komisije da se dodeli status kandidata Srbiji. Napredak Srbije u poslednjim godinama je bio značajan i EU ta dostignuća mora uvažiti. Ipak, najbolji savet koji vam mogu dati je da budete oprezni. Srbija ne sme uzeti za gotovo da je status kandidata već dobila. To posebno važi za (odluku koju će donositi) Savet ministara EU, u kojem su stavovi svih zemalja podjednako važni. Nemojte da pravite ražanj dok je zec još u šumi. Nastavak dijaloga s Kosovom je jedini zahtev za dodelu statusa kandidata – to nije novi uslov, već jedna postojeća obaveza. Prilike na severu Kosova su i dalje nestabilne i moramo obezbediti da kratkoročni događaji ne ugroze dugoročni napredak.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn je 26. Oktobra izjavio beogradskom dnevniku "Večernje Novosti" da Srbija, ako hoće da uđe u EU, "mora neizbežno priznati Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu". Kako vi razumete ovu tvrdnju? Evropska komisija je nedavno ponovila da priznavanje nezavisnosti Kosova nije "formalan uslov" Srbiji za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Šta bi bilo rešenje za sređivanje odnosa i pomirenje između Srba i Albanaca ?
Potpisujem stav Evropske komisije u meri u kojoj priznavanje Kosova ne sme biti zvaničan uslov. Mislim da ne smemo govoriti o formalnim i neformalnim uslovima – moramo govoriti jasnim jezikom. Istovremeno,verovatno vam je poznato da je institucija koju ja predstavljam zatražila od svih zemalja članica EU da priznaju Kosovo. To međutim ne znači da Evropski parlament smatra da je priznavanje Kosova uslov za pristupanje Srbije (EU). Verujem da je i za Prištinu i za Beograd najbolje što mogu da učine na putu ka integraciji u EU da se usredsrede na specifična pitanja o kojima se dogovori mogu postići i sprovesti, kao što je nedavno postignuto u vezi sa slobodom kretanja ljudi i robe, matičnim knjigama i katastrima. Kad je reč o sređivanju odnosa – što je jedan od uslova za otvaranje pregovora o članstvu – mislim da Evropska komisija radi na osmišljavanju okvira za dijalog koji mogu prihvatiti obe strane. Ali najvažniji je stav - da se prestane s porukama koje unose razdor, da se odbaci svako podsticanje zategnutosti i – neposredno – obustava sukoba na Severnom Kosovu.
Kakvi su izgledi da Srbija dobije i datum početka pregovora o članstvu s EU pre Izveštaja Evropske komisije o napretku iduće godine?
To u mnogome zavisi od Srbije. Komisija je veoma jasno stavila do znanja – pošto Srbija stekne kandidatski status, pregovori mogu početi čim se odnosi s Kosovom normalizuju. Mislim da su srpske vlasti potpuno svesne toga da je lopta u njihovom dvorištu, a znam da one istinski nastoje da idu napred. Meni je takođe jasno koliko teškoća donosi to pitanje – posebno u svetlu velike pažnje s kojom se to prati u javnosti i glasne opozicije. EU može delovati tako da u tome pomogne, ali nema moć da nametne rešenja.
Kako Vi vidite saradnju između Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije i može li u budućnosti parlamentarna saradnja pomoći napretku Srbije ka EU ?
Ja se snažno zalažem za parlamentarnu saradnju. Parlamentarni sastanci često nisu u žiži interesovanj pošto javnost daje prednost izvršnim telima i ličnostima. Ali, na kraju, istinska politika se vodi na nivoui zakonodavnih tela. Međuparlamentarna saradnja pomaže da se među političarima postigne viši nivo razumevanja i time omogućava potonje delotvornije vođenje politike. Godišnji interparlamentarni sastanci EU-Srbija treba da prerastu u punopravan Zajednički parlamentarni odbor EU-Srbija, koji će se sastajati dvaput godišnje i pratiti proces pristupanja. To bi bioi mnogo snažniji, neposredniji i uređeni dijalog između dva parlamenta. To je posebno važno zato što se zakonodavstvo Evropske unije stalno razvija, pa srpski poslanici moraju da se bave ne samo napretkom na putu ka EU, već i da prate pravac EU zakonodavstva kao takvog, jer kad Srbija postane članica, oni će morati da preuzmu ulogu u zakonodavnom procesu.
Verujete li da je Srbija dobila nužnu jednoglasnu podršku unutar EU za, pošto ispuni nužne uslove, ulazak u Uniju u manje-više doglednoj budućnosti, ili to zavisi i od unutrašnjeg razvoja EU i "zamora od proširivanja"
Ne, to ne zavisi od unutrašnjeg razvoja u EU. To da Zapadni Balkan pripada Evropi je široko prihvaćena zamisao i zamor od proširivanja tu ne igra ulogu. Vrata EU su otvorena ne samo za Srbiju, već i za sve ostale zemlje Jugoistočne Evrope. Da to i matematički predstavim- opredeljenost EU je čvrst sastavni deo jednačine. Ono što je nestalnije, jesu političke spremnosti političara da sprovedu refome i poimanje same Evropske unije kao takve. Ne mogu poricati da prolazimo kroz veoma teško razdoblje. I to verovatno najteže otkako je EU nastala. Ali sam ubeđen da će se pokazati da oni surevnjivi nisu u pravu i da ćemo iz ove krize izaći snžniji i ujedinjeniji.
Da li je Srbija istinski viđena kao mogući "član EU porodice", ili posle ulaska u članstvo Hrvatske, Srbija i možda ostale zemlje na Zapadnom Balkanu ne mogu očekivati neku opipljiviju evropsku perspektivu?
Da. Mogu saopštiti bez oklevanja da članstvo Srbije jeste opipljiva perspektiva. Hrvatska je već stavila do znanja da će pomoći ulazak u članstvo EU ostalih zemalja regiona i da neće pokušati da izvuče ustupke kad bude u tom povlašćenom položaju.Očekujemo da će Hrvatska ispuniti ta obećanja.
Šta je osim Kosova neka bitna prepreka na putu Srbije ka EU?
Srbija je u dobrom položaju kad je reč o Kriterijumima iz Kopenhagena (u pogledu politike, privrede i prihvatanja pravnog nasleđa EU). EU bi želela da se nastavi dosadašnji napredak u regionalnoj saradnji – posebno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Nužno je da vidimo napore za jačanje vladavine zakona, borbu protiv korupcije i snaženje građanskih sloboda. Srbiju je, isto kao i zemlje-članice EU, pogodila teška ekonomska situacija. Ta kriza se mora videti kao prilika, a nikako prepreka za sprovođenje strukturnih reformi.
Foto: Evropski parlament
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
