Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bez alternative evropskoj integraciji Srbije
|
|
|
|
Objavljeno : 12.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija se već opredelila za evropske integracije i logično je da, i pored odlaganja odluke o njenoj kandidaturi, nastavi da sprovodi reforme i rešava otvorena pitanja sa Prištinom jer je to u njenom interesu, ocenjeno je 12. decembra u debati o Srbiji i Evropskoj uniji posle odluke Evropskog saveta od 9. decembra. Alternative evropskim integracijama koje se pominju nisu održive i osim političkog ne sadrže druge aspekte, ukazano je na skupu na kome su učestvovali predstavnici vlasti, političkih stranka, medija, privrednih udruženja i nevladinih organizacija. U raspravi je bilo reči i o politici sadašnje nemačke konzervativne vlade, ulozi Nemačke u Uniji i promenama koje rešavanje dužničke krize donosi EU.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ocenio je da će problem statusa Kosova na kraju biti rešen međunarodnom konferencijom pod okriljem Saveta bezbednosti UN. "To rešenje je još moguće i na kraju će do toga doći. Da nije bilo Dejtona, (Radovan) Karadžić i (Alija) Izetbegović ili njihovi potomci bi i danas ratovali. Potreban je međunarodni autoritet za trajno rešenje a bilateralni razgovori traju dok traje vlada", rekao je Mićunović i dodao je da bi na međunarodnoj konferenciji učestvovali Beograd, Priština, Brisel, Euleks, a konferencija bi bila pod okriljem Saveta bezbednosti UN.
Mićunović je istakao da "deficit pravde danas izaziva suficit nasilja sutra" i da bi zato trajno rešenje za Kosovo moralo da bude pravedno. "Mora se voditi računa o pravdi u međunarodnim odnosima. Ako je Kosovo 50 godina imalo autonomiju u Srbiji i Jugoslaviji, po kojoj logici se ne može razgovarati o autonomiji nekoliko opština na severu Kosova", rekao je Mićunović.
On je rekao da Srbija, pošto je odloženo davanje statusa kandidata za EU, ne može da odustane evropskih integracija i projekta moderne i demokratske države i upitao "čemu zavaravanje kada i Azerbejdžan hoće u Evropsku uniju". "Pristupanje EU znači korenite reforme društva, ekonomije i politike. U tome smo položili ispit jer su reforme ocenjene kao veliki korak napred i to je najvažnije, i ako nismo uspeli do kraja onda bi to trebalo da uradimo što pre i što bolje", rekao je Mićunović.
Mićunović je odbacio stavove opozicije, rekavši da o njima ne bi trebalo trošiti reči jer ne obećavaju racionalno i upotrebljivo rešenje, ali nije pomenuo naziv nijedne opozicione stranke. "Prva alternativa je hibernacija i da sve stavimo u zamrzivač. Začuđen sam takvim zaključkom pogotovo onih koji su prošli normalan put evropeizacije", kritikovao je Mićunović stav Demokratske stranke Srbije i naveo da "nijednog trenutka ne dolazi u obzir" poređenje problema Kosova i Kipra.
Mićunović je politiku Srpske radikalne stanke odbacio kao ekstremističku i destruktivnu i naveo da ne bi trebalo trošiti reči na one koji "pale zastave" i mostove za sobom.
"Postoje i konvertiti (Srpska napredna stranka) koji promenivši retoriku pokušavaju da sugerišu da su promenili i stav, ali u svakom konkretnom slučaju kada je potrebno izjasniti se o izboru pravca, onda nisu odavde. Izbegavanje odgovora i nuđenje odgovora tek kada budu izabrani ne dolazi u obzir za razmatranje", rekao je Mićunović.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je Srbija odlučila kojim će putem ići i da se ne bi trebalo svaki put izjašnjavati svaki put kada postoje izazovi. "Nije to permanentna Osma sednica na kojoj je potrebno stalno izjašnjavanje i diferenciranje. Put koji smo izabrali je put koji nas tera na reforme i to je pravi put", rekla je Milica Delević.
Dodala je da proces evropskih integracija nikada neće biti nastavljen ako se politika "i Kosovo i Evropa" shvati kao čekanje da se predomisle 22 zemlje EU koje su priznale Kosovo, a da ta politika neće biti isključiva ako se shvati kao zaštita Srba na Kosovu.
Milica Delević je, povodom regionalnog predstavljanja Kosova, rekla da je za Srbiju bolje da učestvuje i bude prisutna na forumima važnim za nju i da je, ako učcestvuje, bolje da pažnju posveti temama a ne načinu učešća drugih.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je rekla da se u Srbiji zaboravlja koliko je toga učinjeno na planu reformi i da postoji sklonost ka površnom reagovanju. Ona je ukazala da, kada se govori o padu entuzijazma za članstvo u EU, treba imati u vidu da raste podrška građana reformama dok se podrška strankama koje su protiv ulaska zemlje u EU nije nimalo povećala.
Liht je ukazala da da u Srbiji postoji sklonost ka površnom reagovanju, kao i da je odlaganje odluke o pokretanju pregovora o članstvu sa Crnom Gorom, predstavljeno u srpskim medijima kao uslovno dobijanje datuma za početak pregovora.
Ukazala je da se u debati o EU treba usredsrediti na klimatske promene, energetiku i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Djuričin ukazao je da je potrebno sprovesti reforme u Srbiji koje će se zasnivati na načelu kompatibilnosti ekonomije sa preovlađujućim modelima u zemljama EU. On je ocenio da sadašnji položaj Srbije između EU, Rusije i Kine stvara samo pritiske i da ne donosi koristi i da se zemlja mora opredeliti. Ocenio je da Srbija nema alternativu, da njena privreda mora biti kompatibilna sa evropskom ali da treba pojačati bilaternu saradnju sa članicama.
Predsednik savez ekonomista Srbije rekao je da se srpska privreda još nije oporavila od šoka iz 1992. i da se danas nalazi na 70% BDP iz 1989. godine. On je upozorio da je reč o oporavku uz gubitak radnih mesta.
Pokušaj nemačke vlade da snažno nastupi
Direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Mihael Erke (Michael Ehrke) ocenio je da se stav nemačke vlade prema kandidaturi Srbije može objasniti njenom željom da "snažno nastupi" nakon propusta u vezi s Libijom, ili čak potrebom da Nemačka pokaže svoju snagu. U debati u Beogradu o Evropskoj uniji posle 9. decembra i samita Evropskog saveta, Erke je podsetio da je Fondacija Fridrih Ebert fondacija opozicionih socijaldemokrata.
On je rekao da je bivši nemački kancelar Helmut Šmit na kongresu Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) govorio o tome da se "Nemačka praktično pravi važnom sa svojom velikom nacionalnom snagom i to na štetu svojih suseda, posebno na jugoistoku". "Pojekat EU je upravo imao za cilj da ukroti Nemačku u Evropi. Ovaj novi stav Nemačke može da se, s obzirom na odnose prema ostalim državama, protumači kao opasan", rekao je Erke.
On je izrazio žaljenje što Srbiji nije dodeljen status kandidata 9. decembra, ali da to ne treba dramatično shvatiti, jer se dugoročno gledano i sadašnja nemačka vlada ne protivi ulasku Srbije u EU.
"Istina je da se trenutno pod nemačkim rukovodstvom EU menja i mi ćemo zaista na kraju imati jednu potpuno drugačiju EU", rekao je on. Direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert je ukazao da je grupa zemalja u EU, odnosno članice zone evra, već krenula u pravcu stvaranja federalne jedinice, tako da postoje "dve EU" - evro zona i zemlje koje nisu uvele evro.
Erke je kritikovao stvaranje nove fiskalne unije, upozorivši da će ona dovesti do neravnopravnosti u odlučivanju i da neće pomoći u prevazilaženju krize. Naveo je da odluke u okviru fiskalne unije neće donositi Evropska komisija i Savet EU već će se donositi na nivou vlada. Pritom lideri EU neće imati podjednaku moć jer će zemlje sa jakim privredama imati i veću težinu.
Ocenio je da fiskalna unija nema demokratski legitimitet i da je reč o "post-demokratskom legitimitetu", odnosno da parlament neće više postojati u klasičnom smislu već da će biti "zasnovan na budžetima nacionalnih država". Erke je upozorio da će za fiskalnu uniju biti važna samo fiskalna politika, dok će druge politike, poput bezbednosti ili odnosa sa susedima, biti u drugom planu.
Direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert je ukazao da fiskalna unija ne može da ostvaruje privredni rast jer je zasnovana na tome da samo otpisuje dugove i rešava dugovno-potražne odnose. Ocenio je da, samo kada postoji neko ko se zadužuje, posotji i privredni rast.
On je rekao da se SPD, umesto fiskalne unije, zalaže za neku vrstu socioekonomske unije.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
