Fransoa-Gzavije Denio (Francois-Xavier Deniau), ambasador Francuske u Srbiji
Francuske kompanije planiraju nove investicije u Srbiju, a banke povećanje kapitala. Međutim, investitorima je potrebno omogućiti predvidljivije okruženje da ne bi bili obeshrabreni. Značaj koji i Francuska i Srbija pridaju međusobnim odnosima pokazuje i sklapanje Sporazuma o strateškom partnerstvu u aprilu ove godine. Francuska podržava put Srbija ka EU i dodelu statusa kandidata, ali ne smatra da će odlaganje odluke o statusu kandidat aimati negativne posledice na put Srbije ka EU. Srbija do odluke može da ostvari napredak u rešavanju praktičnih problema u odnosima sa Prištinom, kao i da nastavi reforme koje su u interesu građana Srbije. Od Srbije ne traži da prizna Kosovo, već da se angažuje na uspostavljanju normalnog života na Kosovu.
Kakav je stav Francuske prema dodeli statusa kandidata Srbije?
Francuska odlučno podržava dodelu statusa kandidata Srbiji. U tom pogledu bili smo veoma jasni, ministar spoljnih poslova Alen Žipe (Alain Juppe) to je ponovio nekoliko dana pre Evropskog saveta. Francuska je naklonjena dodeli statusa i smatra da će to omogućiti da se nastavi dijalog i podstaći nastavak napretka.
Koje su moguće posledice odlaganja na unutrašnjem planu Srbije?
Samo to što ćete imati dodatno vreme da se bolje pripremite. Evropski savet je stavio naglasak na to da je neophodno da se potvrdi dobra primena sporazuma koji su postignuti u dijalogu sa Prištinom. Za dva meseca se neke stvari mogu uraditi. (Nakon samita) imamo jedinstven stav EU, sa jasnom definicijom onoga što smatramo da je neophodno za status kandidata. Već smo konstatovali da je Vlada Srbije donela neke odluke o sprovođenju tih sporazuma, što je veoma dobro.
Zar ne mislite da se odlaganjem može podstaći evroskepticizam?
Ne delim vaš pesimizam. Smatram da šanse Srbije nisu umanjene. Treba shvatiti da je ovaj Savet održan u posebnom kontekstu, kada je EU u znatnoj meri bila zaokupljena velikim finansijskim problemima na koje je usmerena energija Evropskog saveta. činjenicu da je odluka odložena za tri meseca ne treba smatrati negativnom.
Skrenuo bih vam pažnju na opaske koje je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej dao prilikom predstavljanja rezultata sastanka. Van Rompej je bio veoma energičan, rekao je da je Evropski savet najavio da će EU nastaviti da analizira angažovanje Beograda u dijalogu sa Prištinom, sa jasnim ciljem da Savet ministara u februaru 2012. dodeli Srbiji status kandidata, i da to Evropski savet potvrdi u martu. Time je, dakle, naznacciio jedan veoma optimističan put.
Da li se nezavisnost Kosova pominje u tom pogledu?
Za nas se to pitanje postavlja u nešto jednostavnijim okvirima. Najpre da kažem da nismo opsednuti Kosovom, to nije pitanje koje zasenjuje priznanje stvarnom i vidljivom napretku koji je Srbija postigla u oblastima reforme, saradnje sa Haškim tribunalom, u oblasti regionalnog dijaloga i pomirenja. U potpunosti smo svesni toga i Evropski savet je uostalom to otvoreno pozdravio.
Ono što želimo je da se ide ka omogućavanju normalnog života ljudi u regionu. Na Kosovu imate ljude koji danas ne žive u potpuno normalnoj situaciji. Potrebno je da ljudi mogu da vode normalan život, da se roba kreće, da ljudi mogu da posećuju rodbinu, da nakon studija dobiju diplome sa kojima imaju pristup tržištu rada. Potrebne su konkretne stvari. Da ima struje i da ljudi plaćaju račune, na primer.
Tu nije reč o priznavanju Kosova. Priznavanje Kosova bi podrazumevalo zvanične svečane činove,. To ne tražimo. Tražimo konkretne rezultate, ali potrebno je da se sprovode tako da ulivaju poverenje da postoji volja da se normalizuje situacija. Smatram da je to interes svih u regionu.
Koja je praktična vrednost Sporazuma o strateškom partnerstvu koji su sklopile Srbija i Francuska u aprilu ove godine?
Reč je o okvirnom sporazumu. On ima najpre jasnu političku vrednost. To je potvrda posebnih odnosa koje su Srbija i Francuska želele da uspostave. Takav sporazum se ne potpisuje sa bilo kim.
On naravno ima i praktičnu stranu jer sadrži mnoga poglavlja. Za nas tonema samo simboličnu vrednost. Zaista ćemo sprovoditi taj sporazum. Uostalom moram da kažem da je od aprila deo odredbi već počeo da se sprovodi. Najznačajniji je verovatno beogradski metro, koji ima značajno mesto u sporazumu. Kao što znate, prošlog meseca su naše dve vlade i grad Beograd potpisali sporazum kojim se jasno pokreću studije i predviđa finansiranje za taj projekat koji će, nadam se, što pre ugledati svetlost dana u interesu stanovnika Beograda. Danas se uveliko sprovode studije izvodljivosti.
U kojim još oblastima očekujete značajne rezultate?
Već imamo projekte koji se ozbiljno odvijaju u oblastima poput geografskih informacija. To je malo tehnička stvar, ali veoma značajna u pogledu civilne zaštite, poljoprivrede, upravljanja vodama. Jedan deo odnosi se na podršku Francuske pripremi Srbije za pristupanje EU. Naši stručnjaci su angažovani da srpskim ministrima prenesu naša iskustva iz EU, da biste na neki način dobili na vremenu u pogledu prihvatanja pravne tekovine EU.
Juče sam imao čast da primim delegaciju francuskog Ministarstva poljoprivrede koja je došla da vidi kako naša dva ministarstva mogu da sarađuju u okviru Sporazuma o strateškom partnerstvu. Ima i drugih primera.
Da li i u uslovima krize postoji interesovanje francuskih firmi za ulaganja u Srbiji?
Odlično je što uprkos krizi francuske kompanije i dalje imaju planove.
Mogu da vam kažem da francuske banke planiraju da u narednom periodu povećaju kapital u Srbiji za više desetina miliona evra. Ne povećava svako kapital u sadašnjem trenutku. Srbija uliva poverenje bankama, mislim da je to dobro.
U delegaciji Ministarstva poljoprivrede koju sam pomenuo bilo je i jedno francusko preduzeće za preradu voća koje mi je najavilo da planira da uloži u fabriku u Srbiji koja bi omogućila da se proizvodi veća dodata vrednost u Srbiji (viši nivo prerade) u oblasti voća. To je dobar znak.
Nažalost ima i manje lepih vesti. Saznao sam pre dva dana da se jedno francusko preduzeće koje je planiralo da uloži u okviru privatizacije, a reč je o dosta velikom ulaganju, nakon dve godine rada suočilo sa administrativnim problemom jer je tender poništen, pa će sada morati da počnu od početka. Za to nije krivo preduzeće koje želi da uloži, problem je administrativne prirode i mogu samo da uputim poziv vlastima Srbije da preduzećima koja žele da ulažu pruže jasan, transparentan i, rekao bih, solidan okvir da necciji rad ne bi bio doveden u pitanje nakon dve godine. Strana ulaganja u Srbiji su značajna, ona donose najmanje 100.000 radnih mesta u privatnom sektoru. To je znatan udeo u radnim mestima u privatnom sektoru, a francuska preduzeća čine više od 9.000 radnih mesta,.
Koje su najjače i najslabije tačke Srbije u pogledu privlačenja investitora?
Najveće bogatstvo Srbije su Srbi, koji po mišljenju svih francuskih investitora ovde rade dobro, obrazovani su, marljivi, disciplinovani. To svi kažu. To je najznačajnije.
Slaba strana su propisi. Administracija je generalno gledano dobra, ali propisi nisu uvek dobri. Nekad su kontradiktovni ili neprecizni, nedovoljni. Morate investitoru prvo ponuditi jedinstveni šalter na kojem ćete mu izložiti jasna pravila. Treba imati u vidu da francusko preduzeće ne odlučuje da uloži u Srbiju, već u region. A onda poredi različite zemlje - kvalitet radne snage, nivo poreza, sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama... Treba biti konkurentan i na globalnom nivou. Potrebno je imati i jasno zakonodavstvo. Ljudi su spremni da plate malo više, ali da znaju šta kupuju, u kom okviru će raditi. često govorim svojim srpskim prijateljima sledeću stvar: kada zakoni nisu precizni, kada režim imovine nije jasan, kada su propisi neusklađeni, to mnogo obeshrahbruje investitore.
Kakvi su rezultati francusko-srpske privredne komore?
Francusko srpska-privredna komora nedavno je osnovana, i danas ima više od 100 članova. Reč je o veoma dinamičnoj komori, čiji cilj je da promoviše Srbiju. Srpsko francuska privredna komora, kao i sve druge, ima ulogu i da informiše članove i vodi dijalog sa vlastima. Razviće se i značajna uloga podrške francuskim preduzećima, pogotovo malim i srednjim preduzećima. Velike imaju strukture koje im omogućavaju da pristupe stranom tržištu. Za mala i srednja preduzeća je to teže, a komora je veoma dobro rešenje u tom pogledu.
EurActiv Srbija
Francuske banke povećavaju kapital u Srbiji 
