Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lunaček: Svi bi trebalo da priznaju Kosovo
|
|
|
|
Objavljeno : 20.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sve zemlje EU bi trebalo da priznaju Kosovo, ocenila je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovom Ulrike Lunaček. Prema njenim rečima, bilo bi dobro da to i Srbija učini u bliskoj budućnosti, i da se i Srbiji i Kosovu da jasna evropska perspektiva. Lunaček je u intervjuu za briselski EurAktiv (www.euractiv.com) to predložila kao način da se prevaziđu podele u regionu zbog kojih je i odložena dodela statusa kandidata Srbiji. Ona je uputila izvesne kritike na račun zamora od proširenja u nekim zemljama, na primer Nemačkoj.
Na opasku da se neke od tih zemalja plaše da bi priznavanjem stvorile presedan koji bi se mogao primeniti i kod njih, na primer na Baskiju ili Kataloniju u Španiji, Lunaček je rekla da je toga svesna, ali da ima dva ogovora. Kao prvi je navela da je mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova "vrlo jasno. "Srbija je očekivala mišljenje povoljnije za svoj stav (o Kosovu). Ali ono je bilo dosta naklonjeno nezavisnosti Kosova, budući da prema njemu proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti s međunarodnim pravom", rekla je Lunaček.
Kako je navela, drugo pitanje odnosi se na to da sve zemlje koje odbijaju da priznaju Kosovo - Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija imaju neke probleme sa svojim etničkim manjinama. "Ljudi me pitaju na javnim dešaavnjima - da li to znači da bi Mađari u Slovačkoj mogli da prolase nezavisnost? Ali ukoliko se plašite toga, u izvesnoj meri idete ka onome što je Milošević radio s kosovskim Albancima", rekla je Lunaček.
Ona je ocenila da kriza u evrozoni utiče na proširenje. "Tačno je da Unija mora da reši mnogo unutrašnjih pitanja. Tačno je takođe da to otežava posao nama koji tvrdimo da je proširenje na Zapadni Balkan neophodno i da Evropa neće biti u potpunosti ujedinjena ukoliko Zapadni Balkan ne bude njen deo", kazala je ona.
Kako je dodala, nekoliko zemalja ne shvata dovoljno dobro tu poruku. "Veoma cenim što je nemačka kancelarka Angela Markel u avgustu srpskom predsedniku Borisu Tadiću poručila da se mora dostići određeni nivo dobrosusedske saradnje sa Kosovom da bi Srbija dobila status kandidata", rekla je Lunaček. Ona je međutim dodala da joj se ne sviđa uticaj zamora od proširenje na stav Merkelove prema tom pitanju.
Background Kosovo nije priznalo pet zemalja članica: Rumunija, Španija, Kipar, Slovačka i Grčka. EU od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, ali je uspostavljanje normalnih odnosa i rešavanje problema na severu Kosova uslov za napredak Srbije ka EU. To je i razlog odlaganja odluke o dodeli statusa kandidata Srbiji.
Ulrike Lunaček je u grupi Zelenih u Evropskom parlamentu, član je Odbora za spoljne poslove i izvestilac za Kosovo. O napretku ka EU odlučuju ministri i lideri EU u okviru Saveta EU i Evropskog saveta, na osnovu izveštaja Evropske komisije.
"I smatram da se Zeleni mnogo trude da očuvaju perspektivu proširenja. Kritikovali smo Savet prošle sedmice što nije učnio korak napred za pregovore s Makedonijom. Makedonija je kandidat već šest godina", rekla je Lunaček. Na pitanje zašto se kritikuje Savet ukoliko se samo Grčka protivi napretku Makedonije zbog nerešenog pitanja oko imena te zemlje, ona je kazala da bi druge zemlje članice trebalo da izvrše pritisak na Grčku. Kako je obrazložila, Međunarodni sud pravde je 5. decembra u mišljenju kritikovao Grčku zbog veta na pristupanje Makedonije NATO-u, a reč je o veoma sličnom problemu koji Makedonija ima u napredovanju ka EU.
Lunaček je ocenila da je loše što se neke zemlje protive napretku Turske ka EU i da bi trebalo sa tom zemljom voditi pregovore i videti da li želi da ispuni sve Kriterijume iz Kopenhagena, koji su uslov za pistupanje. "Ne znam da li će to na kraju želeti da čine, da li će želeti da izgube suverenitet u meri u kojoj to clanstvo EU traži"", rekla je Lunaček. Građani Turske gube veru da EU zaista želi proces pristupanja te zemlje , kazala je Lunaček, dodavši da se pre godinu dana sastala sa predstavnicima civilnog sektora Turske i da su joj rekli da njihov entuzijazam prema EU iščezava.
Prema njenom mišljenju, Turska bi trebalo da prizna genocid nad Jermenima između 1913. i 1915. godine, da pruži veću slobodu kurdskim medijima, da omogući da se kurdski uči u škli, kao i da poboljša slobodu medija uopšte. Međutim, EU, iako treba da drži do svojih vrednosti, treba i da održava obećanja.
Problemi u demokratiji postoje i u EU, na primer u Mađarskoj, gde vlada "ide ka veoma autoritarnom stilu upravljanja", a u Italiji je pre Berluskonijeve ostavke takođe bio problem zbog neprihvatljive medijske koncentracije.
"Porodične veze evropske političke porodice igraju značajnu ulogu, štiteći Italiju i Mađarsku od kritika", kaala je Lunaček. "Sa tim pitanjem se suočavam kada se bavim problemom slobode medija na Balkanu. Tada vas pitaju: a sta je sa Italijom? A sa Mađarskom?", navela je ona.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
