Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zaštititi privredu od nelojalne konkurencije
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpski privrednici dobili su vodič za zaštitu od nelojalne konkurencije iz inostranstva zahvaljujući podršci Nemačke. Sporazumi o spoljnoj trgovini, kako je rečeno na Drugoj godišnjoj konferenciji o merama spoljnotrgovinske politike, predstavljaju veliku prednost za Srbiju, kako zbog direktne koristi koju imaju izvoznici, tako i zbog prilike da se privuku strani investitori koji bi Srbiju koristili kao bazu za proizvodnju za bescarinski izvoz. Međutim, radi dobre zaštite privrednika od damping cena i uvoza subvencionisanih proizvoda, potrebno je unaprediti znanje i administracije i privrednika.
"Prema podacima koje je nedavno objavila Vlada Srbije evropski izvoznici su od Prelaznog trgovinskog sporazuma u periodu 2009-2011. imali korist od 439 miliona evra a srpski oko tri puta veću, 1,48 milijardi evra", rekao je predstavnik nemačke ambasade u Beogradu Kristof Ajhen. To je, kako je naveo, samo jedna ilustracija direktne koristi koju Srbija ima od spoljnotrgovinskih sporazuma.
Pored toga, kako je istakao, ne treba zanemariti ni indirektnu korist. Trgovinski sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i drugi bilateralni sporazumi, kao i CEFTA i povlašćeni položaj na tržištima SAD i EU, pružaju sprskoj privredi mogućnost pristupa tržištu od jedne milijardi ljudi pod povlašćenim uslovima. Srbija, zato, prema Ajhenovom rečima, može biti centar za proizvodnju robe namenjene bescarinskom izvozu i kao primer naveo nemački Simens (Siemens) koji je pokrenuo u Srbiji proizvodnju generatora za vetrenjače, namenjenih isključivo izvozu.
Za uspešno uklapanje Srbije u međunarodne trgovinske tokove bilo je neophodno prilagođavanje zakonodavstva pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.
Da bi pomogla Srbiji na tom putu, EU je podržala tvining projekat Srbije i Nemačke za jačanje kapaciteta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u izradi trgovinske politike i pregovaranju o trgovinskim sporazumima. Projekat je trajao dve godine - od novembra 2007. do novembra 2009. i dao je dobre rezultate.
Predstavnik nemačkog Ministarstva ekonomije i tehnologije Hartmut Reben (Roeben) rekao je da je projekat imao manu koja je karakteristična za tvining projekte - nedostatak vremena da se rad privrede kraju i da pruži konkretnu pomoć administraciji i privredi.
Imajući u vidu značaj te oblasti Nemačka je odlučila da podrži nastavak tvining projekta u dve faze, sa završetkom 2012. godine.
Jedan od rezultata nastavka tog projekta, kako je saopšteno na skupu namenjenom privrednicima, jeste objavljivanje priručnika "Administrativne smernice o spoljnotrgovinskim instrumentima" koji je na raspolaganju privrednicima.
Srpski vođa projekta Ana Blagojević iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja rekla je da smernice sadržane u priručniku pružaju sveobuhvatna uputstva za pokretanje postupka zaštite od štete zbog damping cena, uvoza nepropisno subvencionisane robe i prekomernog uvoza. To je, kako je navela, od ključnog značaja za zaštitu jer bez dobrog obrazloženja i svih elemenata zahteva za uvođenja privremene mere zaštite postupak ne može da se pokrene. To pokazuje i slučaj Srbije protiv čijih privrednika su u nekim zemljama planirane prijave, ali su odbčene zbog nedostatka elemenata, rečeno je na skupu. Sa druge strane, kada svi elementi postoje dešavalo se da se situacija reši i bez mere, jer preduzeće samo pristane da se uskladi sa zahtevima znajući da bi mera mogla da bude pokrenuta i da mu nanese štetu.
Smernice sadrže i obaveštenja o poverljivosti podataka, kao i upitnik iz kojeg preduzeće može i samo da zaključi da li ima sve elemente za pokretanje postupka. Na raspolaganju su im i modeli zahteva.
Blagojević je rekla da će smernice zvanično biti završene u junu, ali da se privrednicii pre toga mogu obratiti Ministarstvu ekonomije da bi dobili izvod iz smernica u zavisnostiod sektora.
Mere zaštite moraju biti u skladu sa propisima Svetske trgovinske organizacije, a uključuju antidampinške mere u slučaju preniskih cena, kompenzatorne mere u slučaju subvencija i mere zaštite protiv prekomernog uvoza.
Cilj mnera je d zaštite konkurenciju, ali spreče njeunu zloupotevu. Uslovi za zahtev su zato strogi - sadrže i dokaze o dampingu odnosno povećanju uvoza, kao i dokaze o šteti i uzročnoj vezi. Trajanje procedure i dužina mera su jasno ograničeni. U slučaju bilateralnih ili regionalnih sporazuma mere se mogu samo smanjiti, ali ne i povećavati.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
