 Manje od jednog procenta jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima EU o čuvanju koka nosilja, što je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU. Domaćim proizvođačima nedostaje oko 80 miliona evra za kupovinu novih kaveza i proširenje kapaciteta koje oni, kako kažu, nemaju. Najveći deo godišnje domaće proizvodnje od 1,4 milijarde komada jaja završi na domaćem tržištu jer jaja teško nalaze put do tržišta zemalja CEFTA sporazuma koje raznim vancarinskim barijerama sprečavaju uvoz jaja iz Srbije.
Najveći proizvođači jaja u Srbiji su zamenili stare kaveze novim koji zadovoljavaju propise EU, dok bi manje od 10% proizvođača moglo da prilagodi postojeće kaveze novim propisima. Preostalih 90% moglo bi da "baci kaveze u staro gvožđe", ocenio je direktor Zajednice živinara Rade Škorić.
EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se od nove godine mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.
I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i od 1. januara ove godine čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke.
Kako kaže Škorić, to znači da je ostavljen samo period od godinu i po dana da se domaći proizvođači prilagode novim standardima čuvanja. "Znam da bi bilo lepo da vozimo mercedes, ali ne možemo da ga kupimo. Proizvođači jaja nisu uspeli da kupe novu opremu", kazao je on.
Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.
"Ako bi inspekcija na osnovu pravilnika zatvorila farme, mi ne bismo uopšte imali jaja na tržištu", kazao je Škorić.
Zajednica živinara je predočila i Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu da je Evropa dala 12 godina svojim proizvođačima da postepeno menjaju opremu i da koriste povoljne kredite za kupovinu kaveza, i da Srbija kao siromašnija zemlja ne može to da uradi za godinu i po dana bez kredita, subvencija i fondove EU.
"Mi smo rekli da nemamo 50 miliona evra i da konačni rok za zamenu kaveza treba prolongirati bar do ulaska Srbije u EU", ističe Škorić. Da stvar bude gora, EU je svih ovih godina izbacivala stare kaveze, a srpski proizvođači su kupovali i uvozili baš tu opremu koja je još bila kvalitetna.
Prvi korak tog pravilnika je trebalo da bude da se zabrani uvoz opreme iz EU, a ne da se ljudima omogući da je uvezu, a sad da je bace, smatra Škorić.
Nezvanično, EurAktiv Srbija saznaje da će se uvođenje kaveza prolongirati do ulaska Srbije u EU, ali onda domaći proizvođači koji to zagovaraju moraju biti svesni da će im biti zabranjen izvoz.
Prepreke za izvoz u CEFTA
Background Sa više od 1.000 registrovanih farmi i još više onih koje su neregistrovane, za Srbiju se može reći da ima veliku proizvodnju i usitnjeno tržište. Godišnje se proizvede oko 1,4 milijarde jaja od kojih najveći deo završi na domaćem tržištu.
U poređenju sa farmama u vreme bivše Jugoslavije koje su imale i do milion koka nosilja, današnje farme u Srbiji su nekoliko puta manje. Samo dvadesetak farmi uzgaja 50.000 do 250.000 koka nosilja, dok sve druge firme imaju manje od 1.000 koka, kaže Škorić. Velika i usitnjena proizvodnja garantuju bezbednost jer je na malim farmama rizik od bolesti živine manji.
Veće farme su Agro Đole Jagodina, Fili Pili sa farmom u Valjevu, VinFarm Kulpin, Mikros union Beograd, Timkok Banatsko Novo Selo, Sins Žitište sa farmom u Mladenovcu, Jaje produkt Čenej i Vojna ustanova Morović.
Načelnik u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Budimir Plavšić rekao je da je Srbija postupku odobravanja objekata za proizvodnju jaja. Inspekcija EU je posetila domaće farme i naložila neke mere u pogledu zdravstvenog stanja živine i odnosa prema životinjama, među kojima je i uvođenje novih kaveza. Kako je rekao, odgovor iz Brisela o mogućem stavljanju određenih proizvođača na listu izvoznika očekuje se u toku ove godine.
Samim tim što domaća jaja nisu na listi za izvoz u EU, domaćim proizvođačima nije dozvoljen ni tranzit kroz EU do neke zemlje koja bi možda kupila srpska jaja. Na primer, prolaz kroz Rumuniju do tržišta Moldavije.
Srpska jaja ne nalaze put ni do tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Srpska jaja ne mogu na kosovsko tržište, kao ni na hrvatsko jer se ova buduća članca prilagodila regulativi EU.
Kako je rekao Škorić, i crnogorsko tržište je zatvoreno jer crnogorske vlasti još od vremena pričjeg gripa ne daju svojim uvoznicima saglasnost za uvoz srpskih jaja. Makedonija, inače u bivšoj Jugoslaviji vodeći proizvođač jaja, takođe štiti svoju industiju i raznim vancarinskim barijerama blokira ulaz srpskih jaja, dodao je Škorić. Ostaje samo tržište Bosne i Hercegovine na kojem često ima viškova jaja.
Dakle, celokupna proizvodnja okrenuta je domaćem tržištu jer izvoza gotovo da nema.
Ogromna proizvodnja i činjenica da je sve okrenuto domaćem tržištu doprinose da se svi potresi odražavaju na cenu ili ponudu jaja. Osim što nema izvoza, godišnje se uveze od 30-50 miliona komada jaja od čega jedna trećina uđe na tržište kao sveže jaje, a ostatak kao prerađeno za potrebe konditorske industrije ili proizviđače majoneza, objašnjava Škorić.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se jaja najviše uvoze iz BiH, Makedonije, Mađarske i manje iz Slovačke.
Prošle godine su iz Srbije izvezena jaja za 538 hiljada evra, i to skoro sve u BiH, a uvezena za 473 hiljade evra. Od toga je vrednost uvoza iz BiH 296 hiljada evra, a iz Makedonije 135 hiljada evra. U 2010. godini vrednost izvoza je bila skoro dupla veća - 971 hiljada evra, a uvoza 467 hiljada evra.
Škorić ističe da su uslovi čuvanja koka u Srbiji "sasvim dobri" jer je tako Evropa čuvala koke poslednjih 50 godina. Naime, struka je decenijama tvrdila da živina mora da bude pod kontrolom u objektu kako bi se sprečio svaki incident. Sad se struka okrenula u drugom smeru u smislu humanog držanja životinja, a ne što veće proizvodnje.
Prema njegovim rečima, i kvalitet domaćih jaja je "odličan" što potvrđuje podatak da godinama nije bilo incidenata u prodaji, niti trovanja dioksinom kao što je bilo u EU.
Razlog delom leži u činjenici da su sve institucije koje prate proizvodnju jaja opremljene dobrom opremom i kadrovima i redovno vrše kontrole farmi.
Potresi na tržištu EU
Iako su evropski živinari imali 12 godina da zamene kaveze, od početka godine u više zemalja su jaja poskupela jer 13 članica nije u potpunosti izbacilo stare kaveze. Proizvođačima u tim zemljama je dozvoljena proizvodnja i prodaja isključivo u toj zemlji, ali ne i izvoz što je stvorilo nestašice jaja širom EU.
Sa novim direktivama o čuvanju koka još pre isteka roka u potpunosti su se uskladile Švedska (1999), Luksemburg (2007), Austrija (2009) i Nemačka (2010).
Međutim, Komisija je zbog nedovoljne primene ovih propisa 26. januara ove godine opomenula 13 zemalja članica - Belgiju, Bugarsku, Grčku, Španiju, Francusku, Italiju, Kipar, Letoniju, Mađarsku, Holandiju, Poljsku, Portugaliju i Rumuniju.
Kaobisko (Caobisco) asocijacija proizvođača čokolade, biskvita i slatkliša Evrope saopštila je pre nekoliko dana da mnogi snabdevači jaja ne ispunjavaju svoje obaveze zbog čega su proizvođači bili prinuđeni da zaustave proizvodne linije. Navodi se da je situacija toliko loša da firme moraju da kupuju jaja u supermarketima kako bi održale proizvodnju.
Blago poskupljenje jaja pred Uskrs
Potrošači u Srbiji pred Uskrs mogu da očekuju novo poskupljenje jaja od dinar do dva zbog uobičajene veće potrošnje, ali će već nakon praznika jaja pojeftiniti, ocenio je direktor Zajednice živinara Rade Škorić. "Godinama tržište reaguje nedelju dana pred Uskrs, ali posle Uskrsa kad niko ne kupuje jaja, cena pada a kokoške i dalje nose", kazao je Škorić.
On je naglasio da će na bolju ponudu pred praznik uticati povećana proizvodnja domaćih jaja koka koje šetaju po dvorištu kao i onih koja dolaze sa velikih farmi. "Ide lepo vreme i proneće domaće koke, a proneće i koke sa velikih farmi koje su ove zime zamenile kokoške", naveo je on.
Škorić je podsetio da su u februaru jaja poskupela gotovo 20% zbog smanjene proizvodnje i povećane tražnje. Kako je rekao, veliki proizvođači planski su zaklali kokoške i zamenili ih mladim kokama kako bi imali dovoljno jaja pred prazike.
U isto vreme, dosta malih farmi je bankrotiralo. Na nestašice i poskupljenje je uticao i mraz koji je značajno povećao tražnju za jajima budući da "ljudi nisu izlazili napolje, već su kod kuće mesili testa", kazao je Škorić.
Trenutna velikoprodajna cena jaja je 12-13 dinara po komadu, a razlika između ove i cene u trgovinskim lancima koja ide i do 20 dinara, otpada na trgovačku maržu, PDV, ambalažu i ostale troškove. Jedna kartonska kutija, kako kaže Škorić, optereti maloprodajnu cenu jaja sa dinar, dok transport dodaje još 70 para po jajetu.
Na tržište jaja utiče i industrija prerade jaja. Srbija je retka zemlja u kojoj je celokupna potrošnja jaja u ljusci. U većini razvijenih zemalja se sve više troše prerađena jaja, u prahu ili tečna. Jedina domaći prerađivač jaja Vojvodina produkt je u stečaju i skoro da ne radi. Fili Pili u Valjevu je investirao u pogon za proizvodnju jaja u prahu koji bi uskoro trebalo da proradi. Ta fabrika će moći da i izvozi prerađeno jaje jer ima najmoderniju opremu i sertifikovu proizvodnju bez obzira što primarna proizvodnja jaja u Srbiji nema dozvolu za izvoz u EU.
On procenjuje da bi cena od 12-13 dinara, kad bi se održala tokom godine, mogla da obezbedi profit proizvođačima, čak i da zamene deo kaveza. Međutim, cena će sigurno pasti zbog manje potrošnje.
"Jaja se prodaju po ceni 'koliko može', a ne koliko košta jer su proizvođači nelikvidni i treba im novac", kaže Škorić.
U poređenju sa regionom, u Srbiji su jaja najjeftinija, dok sa EU poređenje nije u potpunosti moguće jer ima različitih oblika proizvodnje jaja. Ima jaja obogaćenih sa omega mastima ili sa selenom tako da cene jaja idu od 20 evro centi do pola evra.
Iako se jaja u kontrolisanim uslovima mogu čuvati jako dugo, Škorić ne veruje da na domaćem tržištu ima jaja starijih od nekoliko dana jer je nelikvidnost naterala proizvođače da prodaju jaja čim ga kokoška snese. U bolja vremena je proizvođač čuvao jaja u rashladnom magacinu i do 20 dana ne bi li sačekao bolju cenu.
"Nijedan proizvođač ne čeka više od pet dana sa prodajom jer nema para i nelikvidan je. On će pre da spusti cenu i proda jaje od juče i preključe da bi nahranio živinu nego da čeka sedam dana (bolju cenu)", ocenio je Škorić. Bajata jaja se pojavljuju kada se na tržištu pojavi značajan višak jaja, zaključuje on.
Autor: Ivana Pavlović
Foto: Sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
