Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Povećana potrošnja na telekomunikacije
|
|
|
|
Objavljeno : 26.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sektor telekomunikacija u Srbiji je, uprkos krizi, u 2011. povećao i vrednost i učešće u bruto domaćem proizvodu, pokazuju podaci Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel). Povećanje prihoda za oko 150 miliona evra ostvareno je zahvaljujući rastu plata zaposlenih u Srbiji, iako malom, ocenio je 26. aprila direktor Ratela Milan Janković. Kriza je, ipak, uticala na smanjenje broja korisnika fiksne telefonije. Među značajnim trendovima koji su zabeleženi prošle godine su i drastičan rast broja korisnika mobilnog interneta, kao i dalji pad broja priključaka za spori modemski (DialUp) pristup internetu, koji će uskoro biti gotovo istisnut. Najveći rast zabeležen je u mobilnoj telefoniji, gde ima 40% više priključaka nego građana. Rast međutim nije ostvaren u razgovorima i porukama, već pre svega u oblasti prenosa podataka.
Sektor telekomunikacija u 2011. učestvovao je u bruto domaćem proizvodu sa 5,66%, dok je prethodne godine učešće bilo 5,29%, "Sektor telekomunikacija pokazao je dosta stabilnosti i istrajnosti" uprkos krizi, ocenio je Janković.
Prihod je iznosio 1,6 milijardi evra, dok je prethodne godine bio 1,45 milijardi. Prema oceni Jankovića, operateri za taj rast treba da zahvale povećanju plata u 2011. Kako se navodi, u decembru 2011. plate su bile oko 430 evra, dok su u decembru 2010. iznosile 383 evra. Rast od 50 evra, iako mali, dovoljan je da omogući veća izdvajanja za telekomunikacione usluge, procenjuju u Ratelu.
Najveći deo prihoda - 52% ostvaren je u sektoru mobilne telefonije, 27,92 fiksne, dok je internet imao udeo od 9,13%, podaci su dobijeni na osnovu godišnjih upitnika operatora.
Srbija je popravila i svoj indeks razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija prema metodologiji Međunarodne telekomunikacione unije. Dok je 2008. bila 53. od 159 zemalja, očekuje se da će za 2011. biti svrstana između 40. i 50. mesta, navode u ratelu. Posmatrani kriterijumi su informaciono i komunikaciona infrastruktura i pristup, stepen korišćenja i nivo obučensosti ljudi za efikasno korišćenje tehnologija.
Mobilni: Manje priče, više interneta
Background U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. 41,2% domaćinstva ima priključak za internet, a širokopojasnu internet konekciju ima 31% srpskih domaćinstava. Više od pola građana u Srbiji, tačnije 53%, nije nikad koristilo internet.
Na nivou cele EU gotovo tri četvrtine domaćinstava je prošle godine imalo internet priključak. To je značajan rast u poređenju sa 2006. kada je pristup imala polovina domaćinstava. Pristup domaćinstava internetu varira od 45% u Bugarskoj do čak 94% u Holandiji. Udeo građana koji nikad nisu koristili internet kreće se od 5% u Švedskoj do 54% u Rumuniji.
Segment u kojem je ostvaren najveći rast je mobilna telefonija. Povećan je i prihod - sa 769 miliona evra u 2010. na 847 u 2011, ali i broj korisnika za više od 150.000 na 10,18 miliona, što znači da ima 40% više telefona nego stanovnika.
Podatke o broju korisnika ipak treba posmatrati sa izvesnom rezervom, navode u Ratelu. Prema novim uputstvima Međunarodne telekomunikacione unije, prilikom procene broja korisnika treba uzeti u obzir i da li je broj korišćen u prethodna tri meseca. Janković je rekao da će se u kompletnom izveštaju, koji se može očekivati u junu, naći i taj podatak.
Iako je u sektoru mobilne telefonije povećan i prihod i broj korisnika, količina razgovora je, kako je naveo Janković, blago smanjena, dok su kratke poruke SMS na sličnom nivou kao i prethodne godine.
Rast je zabeležen u prenosu podataka, što u najvećem broju slučajeva znači internet. Prema proceni Ratela, očekuje se i dalji rast u ovom segmentu, velikim delom zbog sve većeg značaja društvenih mreža. Janković je rekao da će veliki izazov za operatere biti da omoguće što veći kapacitet protoka informacija, kako bi omogućili, na primer, neometano gledanje filmova, koje iziskuje veliki kapacitet mreže.
U Srbiji su pripejd pretplatnici i dalje dva puta brojniji od postpejd pretplatnika. Međutim, udeo postpejd pretplatnika je sve veći - prošle godine iznosio je 3,35 miliona, u 2010. 2,98 miliona, dok je u 2007. bio 1,7 miliona. Sa druge strane, broj pripejd pretplatnika je danas sa 6,8 miliona sličan kao 2007. - 6,76 miliona.
Prihod u mobilnoj telefoniji prošle godine je iznosio 846,7 miliona evra, dok je u 2010. bio 769,15 miliona, a investicije su povećane sa 132,99 na 138,67 miliona.
Broj fiksnih linija prošle godine je smanjen sa 3,11 miliona na 3,03 miliona. Janković je to smanjenje delimično pripisao krizi, zbog koje je deo preduzeća u teškoćama morao da otkaže usluge.
Investicije su opale na 56,7 miliona evra sa 75,29 iz 2010. i drastično su manje nego 2007. kada su iznosile 165,9 miliona evra. Investicije bi prema proceni Ratela trebalo povećati.
Modemski internet odumire
Broj korisnika interneta u prethodne četiri godine drastično je povećan - sa 1,2 miliona 2007, preko 1,7 2009. godine, 2,4 miliona pre dve godine, do 3,8 miliona prošle godine.
Drastičan rast u odnosu na prošlu godinu uslovljen je pravim "bumom" u internetu treće generacije, gde pre svega spada internet preko mobilnih telefona, gde se broj korisnika povećao sa 1,29 na 2,5 miliona korisnika.
Značajan trend na tržištu interneta je i polako odumiranje broja modemskih dajal-ap (dial-up) pretplatnika, čiji broj je od 2007. opao za više od 10 puta, a od prošle godine se prepolovio - na 60.694.
Izuzev mobilnog interneta, najzastupljeniji je ADSL sa 623.611 pretplatnika, a nakon toga kablovski sa 285.413.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
