Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mogućnosti interneta više koriste bogati
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje severne Evrope, čije privrede su stabilne i u doba ekonomske krize, mnogo bolje koriste mogućnosti koje pruža internet od zemalja južnog dela kontinenta koje se suočavaju sa dužničkim krizama, pokazalo je istraživanje Bostonske konsultantske grupe (BCG). Srbije u izveštaju nema ali ona po svim pokazateljima spada u zemlje koje ne koriste dovoljno mogućnosti interneta za privredne aktivnosti.
Danska, Švedska i Velika Britanija između 5,8% i 7,2% bruto domaćeg proizvoda ostvaruju zahvaljujući privrednim aktivnostima zasnovanim na internetu, dok je taj procenat u Španiji i Italiji znatno niži - 2,2% i 1,9%, navodi se u izveštaju. Proračuni su zasnovani na potrošnji, investicijama i izvozu koji se može pripisati internet aktivnostima. Izveštaj otkriva razlike na evropskom kontinentu, kao i veliki neiskorišćeni potencijal.
Slične zaključke doneo je i drugi izveštaj o "elektronskom intenzitetu" u 25 zemalja na svim kontinentima, koji je zasnovan na raspoloživosti infrastrukture za telekomunikacije, potrošnji na internetu i nivou aktivnosti vlasti, firmi i potrošača na internetu. Danska, Francuska, Nemačka i Luksemburg su na skali od 0 do 200 imali dosta iznad 100 poena, dok su Portugalija, Italija i Grčka, koje pate od visokih državnih dugova, imale manje od 80 zbog loše internet infrastrukture i korišćenja.
Istraživanje je sprovedeno za internet kompaniju Gugl (Google) uz podatke međunarodnih istraživanja značajnih institucija poput Ujedinjenih nacija i Svetskog ekonomskog foruma.
Informacije korišćene za sačinjavanje izveštaja, u koje je EurActiv.com imao uvid, pokazale su da razlike u kulturi utiču i na korišćenje interneta. U Velikoj Britaniji, gde je nivo dugova domaćinstava visok, potrošači su dosta skloni tome da kupe robu preko interneta pre nego što je vide. U Holandiji, gde je zaduženost domaćinstava na niskom nivou, manje se kupuje na taj način. Italijani vole da se obaveštavaju o robi na internetu, ali kupuju u prodavnicama.
Background Evropska komisija je 2005. predstavila akcioni plan i2010 za razvoj informacionog društva i medija, koji je i dalje na snazi. Jedan od prioriteta je smanjenje "digitalnog jaza" između najbogatijih i najsiromašnijih regiona EU i između zemalja članica. U sadašnjem sastavu komisije imenovan je i komesar za povećanje rasprostranjenosti informaciono-komunikacionih tehnologija u društvu i privredi. Za portfolio "digitalna agenda" zadužena je Neli Krus (Neelie Kroes).
Podatke o tome koliko internet doprinosi bruto domaćem proizvodu, međutim, treba shvatiti sa izvesnom rezervom. Oni nisu savršeni jer ne mogu u potunosti da izmere koliko ljudi traže preko interneta pre nego što robu kupe u prodavnicama, kazao je stručnjak Boston konsaltinga Dejvid Din (David Dean). On je u intervjuu za EurAktiv kazao da je potrebno više raditi na podsticanju korišćenja interneta u cilju rasta malih i srednjih preduzeća.
U izveštaju je ukazano i na problem siromaštva, koji je u nekim zemljama značajan faktor koji usporava razvoj internet aktivnosti. "Problem siromaštva pruža nov i otrežnjujući pogled za ozbiljnu analizu sektora telekomunikacija i medija", kazao je analitičar istraživačke firme Sanford Bernštajn (Bernstein) Krejg Mofet (Craig Moffet). "Na donjem kraju lestvice potrošači ne biraju samo između dva provajdera. Oni često biraju između tih usluga i trećeg obroka", kazao je on u izveštaju Problem siromaštva (Poverty Problem).
Zemlje su podeljene u četiri osnovne kategorije, a njihovo rangiranje pokazalo je da razvoj elektronskih aktivnosti uglavnom odgovara bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Četiri zemlje, međutim, svrstane su u posebnu, petu kategoriju, po tome što su aktivnosti i potrošnja na internetu lošija nego što bi se predviđalo po bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Od evropskih zemalja tu spadaju Grčka i Italija, koje se obe suočavaju sa velikim dužničkim problemima.
Posebno je istaknut primer razlike između Češke i Italije. Italija je zemlja sa višim bruto domaćem proizvodom po stanovniku i duzom istorijom tržišne privrede i moderne prodaje. Njena infrastruktura je razvijenija nego u Češkoj, ali kompanije i potrošači nisu u toj meri prihvatili internet kao alatku kao građani i firme u Češkoj. Situacija u Italiji se, ipak, popravlja.
"Grčka ima mnogo da učini ovih dana da bi sredila privredu, ali bi internet svakako trebalu vestiti u srednjeročne planove za oporavak privrede. Većina zemalja istočne Evrope i Portugalija, uprkos tome što su manje bogate, imaju bolje pokazatelje o internetu", navodi se u istraživanju.
Zemlje istočne Evrope obuhvaćene istraživanjem uglavnom su svrstane u treću kategorije, iza vodeće i druge kojoj pripada najveći deo zapadne Evrope i SAD.
Srbija nije obuhvaćena izveštajem, ali podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se internet dosta malo koristi za trgovinu i usluge.
Prema istraživanju o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u 2011. godini, broj korisnika interneta u Srbiji raste - u poslednja tri meseca internet je koristilo 42,2% građana, odnosno 2,4 miliona, a 1,9 miliona internet koristi svakodnevno, što je 200.000 više nego prethodne godine.
Međutim, u prethodnih godinu dana robu ili usluge je preko interneta poručivalo oko 380.000 ljudi, dok 81,9% to nikada nije radilo.
Za usluge javne uprave internet je koristilo 680.000 ljudi. Oni, međutim, nisu mogli da obave ceo posao na internetu, budući da usluge nisu razvijene, već su u najvećem broju slučajeva uzimali informacije sa internet sajtova institucija (78,1%). Manje od polovine njih preuzimalo je formulare, a svaki treći slao popunjene obrasce.
Trgovina preko interneta nije razvijena ni među preduzećima. Iako više od 97% preduzeća ima pristup internetu, tek sako treće je naručivlo proizvode ili usluge preko interneta u 2010, a svako peta i primalo porudžbe.
Za trgovinu preko interneta u Srbiji, međutim, prepreke su brojne i prevazilaze se dosta polako.
Propisi veoma često nisu usklađeni sa zahtevima internet tržišta, pa u Srbiju još nije došao ni sistem plaćanja preko interneta Pejpal (PayPal). Prema stavu Narodne banke Srbije (NBS), više nema prepreka za korišćenje tog sistema plaćanja u Srbiji i građani ga mogu koristiti za kupovinu ili prodaju u inostranstvu iako još nije došao u Srbiji.
NBS je ocenila da će uvođenje tog elektronskog servisa plaćanja povećati efikasnost platnih transakcija sa inostranstvom i smanjiti rashode građana i preduzeća.
Veliki problem za razvoj trgovine preko interneta je i nizak prag vrednosti za carine zbog čega građani ne mogu slobodno da poručuju robu iz inostranstva. Taj prag je do sada iznosio 45 evra za poklone i 25 za kupovinu, a 29. septembra povećan je na 50 evra za kupovinu i 70 evra za poklone.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
