Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švajcarska ubrzala proceduru za lažne azilante
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švajcarske vlasti su na 48 sati skratile rok za razmatranje zahteva za azil građana iz zemalja kojima za ulazak u Švajcarsku nije potrebna viza, čime će biti olakšano i ubrzano njihovo vraćanje u zavičaj. Ova odluka Saveznog ureda za migraciju (BFM) je reakcija na ogromno povećanje broja zahteva za azil koje u ovoj zemlji podnose građani Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Prema podacima BFM, građani Srbije su u julu podneli 187 zahteva za azil u Švajcarskoj, što je 68% više u odnosu na juni. U prvih sedam meseci ove godine građani Srbije su podneli 1.152 zahteva za azil, dok je u 2011. Srbija bila četvrta zemlja po broju zahteva za azil u Švajcarskoj sa 1.217 zahteva.
Od 1. januara 2011. do 31. jula ove godine 4.593 građana iz Srbije, Makedonije i BiH je zatražilo azil u Švajcarskoj, a prema navodima vlasti reč je uglavnom o Romima. Status azilanta je pak dobilo samo 20 osoba, što znači da je kvota priznavanja zahteva oko 0,5%.
Prema podacima koje je EurAktivu dostavio BFM, u prvih sedam meseci ove godine građani ovih zemalja su predali ukupno 2.217 zahteva za azil, od toga iz Srbije 1.152, Makedonije 795 i BiH 270. Pritom, podaci o zahtevima građana Kosova za azil se zasebno vode.
Najviše zahteva ove godine građani Srbije su podneli u januaru, ukupno 315, da bi se u narednim mesecima taj broj smanjivao na 97 zahteva podnetih u aprilu. Od maja broj zahteva je počeo da se povećava prvo na 111 u junu i zatim na 187 u julu. Sličan trend postoji i kad je reč o zahtevima za azil građana Makedonije i BiH.
U Saveznom uredu za migracije je rečeno EurAktivu da primaju dosta zahteva za azil iz zemalja kojima je odobren bezvizni režima, a pre svega iz Srbije i Makedonije. One su, kako navode u BFM-u, u "samom vrhu iza Eritreje, Tunisa i Nigerije".
Centri za prijem stranaca koji traže azil su, kako pišu švajcarski mediji, bili preopterećeni zbog navale azilanata iz Srbije, BiH i Makedonij. Zato će se njihovi zahtevi za azil ubuduće prioritetno rešavati, i to u roku od 48 sati.
Ove ubrzane odluke biće donošene u Centru za prijem azilanata i sprovođenje postupka u Bazelu u kojem pored pripadnika švajcarskih saveznih vlasti rade i predstavnici humanitarnih organizacija i prevodioci.
U saopštenju švajcarskog Saveznog ureda za migraciju se navodi da će se odluka donositi u roku od 48 sati u svim slučajevima u kojima nisu potrebna dodatna razjašnjenja nakon iznošenja razloga za podnošenje zahteva, odnosno kada su razlozi jasni. Švajcarske vlasti ističu da, iako će proces biti ubrzan, na snazi ostaju sve garancije u proceduri, pre svega mogućnost žalbe saveznom upravnom sudu.
Pored ove, donete su i druge mere sa ciljem da se smanji broj lažnih azilanata. Između ostalih ukinuta je dotacija za put u domovinu u iznosu od 100 franaka za zemlje čijim građanima nisu potrebne vize. Već u aprilu je ukinuta premija za podnosioce zahteva za azil koji pristanu da se dobrovoljno vrate kući.
Sa osobama koje traže azil obaviće se, po dolasku, preliminarni razgovor kako bi bile upoznate sa merama koje ih očekuju ako predaju neosnovani zahtev.
Ubuduće će, kako je najavljeno, švajcarske vlasti još intenzivnije sarađivati i sa nadležnim vlastima u zemljama iz kojih dolaze podnosioci zahteva za azil, a strože će se sprovoditi i propisi koji daju mogućnost zabrane ulaska u zemlju lažnim azilantima.
Background Švajcarska nije članica EU ali je od kraja 2008. deo šengenskog prostora u kome je slobodno kretanje zagarantovano.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno, ali je nedavno otvorilo pregovore o viznoj liberalizaciji.
Nakon ukidanja viza povećao se broj građana koji su neosnovano tražili azil, pa je prilikom liberalizacije viza za Bosni i Hercegovinu i Albaniju doneta odluka da se uspostavi sistem nadzora kako bi se omogućila brza reakcija u slučaju zloupotreba bezviznog režima.
Šengenski sporazum, koji je potpisan 1985, primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Osoba koja u predviđenom roku ne napusti Švajcarsku suočava se za zabranom ulaska. Zabrana će se izricati i osobama koje predstavljaju pretnju javnoj bezbednosti ali i onima koji su u više puta predali neosnovane zahteve za azil ili kada postoje slučajevi izrazite zloupotrebe. Zabrana će važiti za celi šengenski prostor ali će osobama biti omogućeno da pre toga dobrovoljno napuste zemlju, navodi se na sajtu Saveznog ureda za migracije.
BFM podseća da je Švajcarska zaključila partnerstvo u domenu migracija sa Srbijom i BiH kako bi se podstakla saradnja i pružila pomoć. Kao jedan od primera te saradnje navodi se projekat izgradnje smeštaja za romske prorodice u BiH koje finansira Švajcarska.
Skok broja zahteva tokom leta
Švajcarska se na taj korak odlučila pošto je broj zahteva za azil iz zemalja na "beloj šengenskoj listi" tokom leta naglo skočio. Gotovo svi zahtevi su bili neosnovani a reč je o "bezbednim zemljama", odnosno zemljama u kojima je garantovana adekvatna zaštita, uključujući prava manjina, navodi BFM.
U julu je u Švajcarskoj podneto 2.789 zahteva za azil, što je 10% više u odnosu na prethodni mesec, a broj zahteva građana iz balkanskih zemalja se gotovo udvostručio, osim Srbije u čijem slučaju, kako se navodi, postoji značajan rast.
Tokom jula 2012, broj zahteva za azil građana Makedonije se povećao za 83% u odnosu na jun, a broj zahteva građana Srbije za 68%.
Makedonija je sa 210 zahteva koji su njeni građani podneli u julu u Švajcarskoj na trećem mestu, iza Eritreje (445) i Nigerije (287).
Građani Srbije su u julu podneli 187 zahteva za azil u Švajcarskoj.
Broj osoba u proceduri za azil u julu se u Švajcarskoj povećao za 5% na 20.185. U julu se za 5% povećao i broj građana drugih zemalja koji su iz Švajcarske vraćeni u svoje domovine. Ukupno 704 osobe koje su tražile azil vraćene su u drugu zemlju, uglavnom u zemlje porekla.
U prvih sedam meseci 2012 Savezni ured za migracije je obradio 14.844 zahteva, što je 42% više u odnosu na isti period prošle godine.
Prošle godine 22.551 osoba je zatražila azil u Švajcarskoj.
Srbija je po broju zahteva bila četvrta, ispred Avganistana, Makedonije, Sirije, Kine, Somalije i Kosova. Građani Srbije su u 2011. podneli 1.217 zahteva za azil, što je 307 zahteva ili 33,7% više u odnosu na 2010.
Od nešto više od 19.000 zahteva za azil koji su rešeni u prvoj instanci prošle godine 3.711 je odobren, što je 21%.
Švajcarske vlasti su prošle godine avionom vratile 9.461 osoba u druge zemlje ili zemlje porekla, a od toga je 70,5% vraćeno nakon odbačenih zahteva za azilom.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
