Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Smanjen broj zahteva za azil iz Srbije u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 02.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Azil je u Evropskoj uniji u prva tri meseca ove godine zatražilo 3.390 građana Srbije, što je smanjenje za 12% u odnosu na isti period 2011. godine. Srbija je, međutim, ostala na 4. mestu po broju prijava za azil, pošto je i ukupan broj zahteva u EU smanjen za 10%. Iz podataka o ishodu razmatranja zahteva proističe da ih je većina neopravdana. Pozitivno je rešeno samo 1% zahteva iz Srbije, što je znatno niže od proseka. Srbija je preuzela od Avganistana prvo mesto po broju zahteva u Nemačkoj, a povećan je i broj zahteva građana Srbije u Švedskoj.
U EU je za prva tri meseca ove godine podneto 65.565 zahteva za azil, 10% manje nego u istom periodu 2011. godine. Za 12 meseci zaključno sa martom 2012. godine u EU je bilo 299.400 zahteva za azil, od čega iz Srbije 13.560. Broj zahteva iz Srbije smanjen je i na godišnjem nivou, sa 18.225 koliko je bilo od marta 2010. do marta 2011.
Broj zahteva za azil iz Srbije, ali i nekih drugih zemalja Zapadnog Balkana, naglo je skočio nakon vizne liberalizacije krajem 2009. godine, zbog čega je EU otvorila mogućnost za uvođenje vanrednih mera.
Od januara do marta zabeležen je pad broja zahteva iz Srbije - u januaru je bilo 1.515 zahteva, u februaru 1.020, a u martu 855. Prošle godine u prvom kvartalu nije bilo tako drastičnih razlika između meseci, a broj zahteva čak je povećan u martu u odnosu na januar.
Zahtevi iz Srbije činili su 5% zahteva u EU, 1 procentni poen manje nego u istom periodu prošle godine. Srbija je i sa smanjenjem ostala na 4. mestu, iza Avganistana (6.015), Rusije (4.730) i Pakistana (3.850).
Kao i prošle godine, među osobama koje su tražile azil u EU bio je natprosečno visok procenat dece do 13 godina - 37,9%, u odnosu na 19,2% što je prosek za sve zahteve. Veći udeo dece među tražiocima azila imala je samo Bosna i Hercegovina - 40,8%.
Uprkos smanjenju ukupnog broja, građani Srbije su od Avganistanaca preuzeli 1. mesto po broju zahteva u Nemačkoj, sa povećanjem broja sa 1.660 na 1.980. Građani Srbije sada čine 14% ukupnog broja zahteva u Nemačkoj, dok su u istom periodu prošle godine činili 6%.
Zauzvrat, građani Srbije više nisu među prvih pet po zahtevima u Belgiji, gde su prošle godine sa 805 zahteva bili na prvom mestu. Pored Nemačke, Srbija je najveći izvor potencijalnih azilanata i u Luksemburgu - 170 zahteva, odnosno 31%, uprkos smanjenju od gotovo 50%, sa prošlogodišnjih 325.
Povećan je broj zahteva iz Srbije u Švedskoj - na 610 sa 545 i Srbija je sada na 3. mestu. Srbija je na listi prvih pet po zahtevima i u Sloveniji, sa pet zahteva i Letoniji, gde broj nije naveden.
Broj zahteva sa Kosova smanjen je za 38% u odnosu na isti period prošle godine na 1.970. Glavne destinacije kosovskih građana u potrazi za azilom su Francuska - 570, Nemačka - 480, Belgija - 440, Švedska - 240 i Luksemburg - 65, dok je u ostalim zemljama podneto 415 zahteva.
Od zemalja regiona, među prvih 30 su i Makedonija sa 1.100 zahteva, što je 30% manje nego u istom periodu prošle godine, Albanija sa 865 zahteva i udvostručenjem zahteva i Bosna i Hercegovina sa 585 zahteva i povećanjem od 68%. Iako je zabeleženo povećanje u odnosu na isti period prošle godine, broj zahteva je u Albaniji i Bosni i Hercegovini smanjen u odnosu na poslednje tromesečje 2011. godine, i to za 40 odnosno 49%. U odnosu na poslednje tromesečje prošle godine, broj zahteva iz Srbije smanjen je za 47%.
U prvom tromesečju rešeno je 62.545 zahteva u prvoj instanci, od čega je 49.475 odnosno 79% odbijeno. Međutim, procenat odbijenih zahteva za zemlje Zapadnog Balkana još je viši.
Najviši je u Makedoniji - 99,5% i u Srbiji - 99%. Slede Bosna i Hercegovina sa 97,1%, Kosovo sa 94,7% i Albanija sa 90,7%.
Tako visok procenat nije čudo, budući da se Srbija ne smatra zemljom u kojoj su uslovi takvi da opravdavaju zahteve za azil, što podrazumeva između ostalog opasnost od progona iz političkih, etničkih ili religijskih razloga i mišljenja ili pripadnosti nekoj društvenoj grupi.
Srbija je zato u nekim zemljama, poput Belgije, stavljena na liste takozvanih bezbednih zemalja, koje služe da smanje broj lažnih azilanata.
Od 45 pozitivnih odluka iz Srbije, 25 je dobilo izbeglički status, a 20 zaštitu iz humanitarnih razloga, što podrazumeva između ostalog loše zdravstveno stanje ili u slučaju maloletnika bez pratnje odraslih.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
