Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovo ipak uslov?
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odnosi Srbije i Kosova dominirali su svim razgovorima koje je srpski premijer Ivica Dačić imao 4. septembra u Briselu s najvišim zvaničnicima Evropske unije. Prvog dana dvodnevne posete Briselu, Dačić je bio u prilici da čuje da uzajamno priznavanje Beograda i Prištine jeste uslov koji Evropski parlament vidi za ulazak Srbije u članstvo EU. To je izjavio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) nakon razgovora s, kako je napisao na svom Tviter profilu, "svojim prijateljem" Dačićem.
"Odnosi Srbije i Kosova u sklopu miroljubivog razvoja moraju završiti, kako mi to vidimo, uzajamnim priznavanjem", rekao je Šulc. To je prvi put da je jedan visoki zvaničnik EU jasno rekao da je neophodno uzajamno priznavanje Kosova i Srbije.
"Jasno nam je da sledi još dug put, mnogo prepreka, poput 'fusnote'. Evropski parlament neće ulaziti u pojedinosti, jer je to pitanje za diplomate i vlade. Naš cilj je da na kraju bude moguće da Srbija može postati članica Evropske unije, uz ispunjavanje svih merila i uspostavljanje miroljibivih, postojanih odnosa između dve zemlje", rekao je predsednik Evropskog parlamenta.
Šulc je ocenio da je to teško ali ne i nemoguće, dodavši da predsednik Evropskog saveta Van Rompej i drugi u EU imaju s tim u vezi i "unutrašnji problem, jer neke od naših članica ne priznaju Kosovo, ali Evropska unija kao celina traži od Srbije da prizna Kosovo".
"A mi unutar Evropske unije takođe treba da obavimo svoj deo posla", dodao je Šulc, naglasivši da je to "jedno od najosetljivijih i najtežih pitanja za obe strane, za Srbiju i Kosovo, ali i za Evropsku uniju".
"Ono što smo danas posebno naglasili je da, nezavisno od diplomatskih nužnosti, moramo zajamčiti mir i nenasilje, to je bio cilj EP, ali na kraju dugog puta je uzajamno priznavanje preduslov za učlanjenje (u EU), i to je veoma jasno", naglasio je Šulc.
Dačić je zahvalio, kako je rekao, svom prijatelju Martinu koji je, na njegovo veliko zadovoljstvo predsednik Evropskog parlamenta, institucije koja možda i najviše podržava evropsku budućnost Srbije.
Naglasio je da je čvrsto opredeljenje vlade Srbije da nastavi evropski put i ispunjavanje uslova utvrđenih EU "merilima iz Kopenhagena", tako da Srbija bude činilac mira i stabilnosti u region, što, dodao je, uključuje rešavanje i spornih pitanja između Beograda i Prištine.
Srpski premijer je podvukao i važnost slobode medija i prava nacionalnih manjina, rekavši da ga veoma raduje što se u vladi Srbije nalaze i predstavnici nacionalnih manjina.
I Van Rompej o Kosovu, ali manje izričito
Sam predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) je, nakon odvojenog razgovora s Dačićem ,izjavio da EU želi da Srbija postane njena članica i da počne pregovore o tome, a za to je ključni uslov vidno poboljšanje odnosa s Prištinom, kao i nastavljanje evropskih reformi. Van Rompej je pozdravio odluku srpske vlade o učešću na regionalnim skupovima, naglasivši da će to omogućiti delotvornu saradnju svih u regionu.
Dačić, koji je s Van Rompejem razgovarao zajedno s šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem, podvukao je "jasno opredeljenje Srbije" da nastavi put ka članstvu u EU, ali je zatražio da Unija ne postavlja Srbiji dodatne uslove.
"Sigurno je da su šanse za dobijanje datuma pregovara i samim tim za evropski put Srbije u našim rukama. Ono što mi molimo naše partnere iz EU to je da ne pomeramo tablu na kojoj piše 'cilj', odnosno da nema dodatnih uslova i proširivanja zahteva koji su postavljeni u decembru prošle godine", rekao je Dačić.
Srpski premijer je stavio do znanja spremnost Beograda da nastavi dijalog s Prištinom u "tehničkoj i političkoj ravni na veoma visokom nivou".
Ponovio je da nova vlada Srbije ne dovodi u pitanje dogovore koji su već postignuti u okviru dijaloga. "Mi smo spremni za nastavak dijaloga, ne samo o tehničkim pitanjima, nego i o političkim pitanjima i spremni smo da nivo učešća u tom dijalogu bude veoma visok", rekao je Dačić.
Dačić je naglasio rešenost da se nastave reforme i usaglašavanje srpskog s evropskim zakonodavstvom, istakavši da nova srpska vlada želi da u Srbiji bude izgrađeno slobodno, demokratsko društvo, tržišna privreda i da država pomaže u rešavanju krize.
On je pokušao da uveri evropske partnere u posvećenost nove srpske vlade procesu evropskih integracija rekavši da "su zaključci Evropskog saveta iz decembra shvaćeni veoma ozbiljno i, kada je reč o reformama političkog i društvenog sistema u Srbiji, svakako da će one biti glavni predmet rada i nove vlade Srbije".
Predsednik Evropskog saveta Van Rompej je podvukao da je "sad važno da budu nastavljene ključne reforme u pravosuđu, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija i zaštiti manjina".
A onda je ponovio da "vidljivo i postojano poboljšanje odnosa s Kosovom ostaje ključni zahtev za sledeći korak pokretanja pregovora o ulasku (Srbije) u članstvo EU" i "da svi dosad postignuti dogovori (u dijalogu Beograd-Priština) moraju biti primenjeni, a posebno dogovor o prelazima".
Prema njegovoj oceni, za krhku situaciju na severu Kosova moraju da se pronađu rešenja koja će poboljšati živote običnih ljudi: "Ja otud pozivam Beograd i Prištinu da se konstruktivno angažuju u dijalogu uz usluge dobre volje Evropske unije".
Srpski premijer sastao se i sa Visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Nakon tog susreta, on je najavio da che Vlada Srbije uskoro predstaviti svoj plan za Kosovo kao i da će Eštonova i predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarati u Njujorku, tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN.
Stefanović: Ne iznenađuje Šulcova izjava
U Beogradu, prvi koji je reagovao na Šulcovu izjavu bio je bivši šef tima Srbije za dijalog s Kosovom, zvaničnik Demokratske stranke Borislav Stefanović koji je ocenio da ta "gruba izjava" pokazuje da je početak saradnje nove vlasti s EU "loš i vrlo negativan".
On je za agenciju Beta rekao da stav Šulca ne iznenađuje.
"To su grube, teške poruke koje dobijaju naše vlasti u prvoj zvaničnoj poseti Briselu", kazao je on i dodao da će biti "potrebno mnogo truda, političckog rizika i povlačenja nepopularnih poteza" kako bi se taj stav amortizovao i sačuvalo Kosovo. On je dodao da bi Vlada Srbije zato trebalo što pre da predstavi najavljeni plan za Kosovo.
Stefanović je ocenio da će u EU ipak prevladati stav da Srbija ne mora da prizna Kosovo i dodao da će zato Srbija morati da uradi jako mnogo na tome što oni nazivaju normalizacijom odnosa.
Izvor: Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
