 Delimična centralizacija javnih nabavki |
| Objavljeno : 06.09.2012. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Predlog zakona o javnim nabavkama, koji je sačinila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), predviđa, pored godišnje uštede 500 do 700 miliona evra, i delimičnu centralizaciju javnih nabavki, rečeno je 6. septembra u javnoj raspravi o tom zakonskom predlogu. U raspravi je ocenjeno da bi taj predlog zakona trebalo da unapredi oblast javnih nabavki, jer je bolji od važećeg zakona. Izneti su i predlozi kako da se dodatno unaprede zakonska rešenja, poput predloga da se neregularna nabavka u vrednosti većoj od 10 miliona dinara smatra krivičnim delom, da se pooštre kazne za naručioce javnih nabavki, uvede registar ponuđača ili da se uvede obavezno izveštavanje o realizaciji ugovora. U raspravi se čulo i da za napredak u borbi protiv korupcije nije dovoljno izmeniti samo taj zakon već i druge propise.
Predsednik Ekonomskog saveta SNS-a Milenko Dželetović tokom prve javne rasprave o predlogu zakona koja je održana u Beogradu rekao je da će zakon dati šira ovlašćenja Državnoj revizorskoj instituciji, Agenciji za borbu protiv korupcije i Upravi za javne nabavke na njihovom preventivnom delovanju.
"Ovim zakonom, koji je štedljiv i antikorupcijski, prema proračunima, može se uštedeti samo u prvoj godini primene od 500 do 700 miliona evra", kazao je on.
Dželetović je istakao da će zakon sprečiti nastajanje prekršajnih i krivičnih dela u oblasti javnih nabavku, i ocenio da se "bar dve do tri finansijske rupe", poput onih u slučaju Agrobanke, naprave kroz sadašnji Zakon o javnim nabavkama.
On je ocenio i da će novi zakon poslati i signal Evropskoj uniji, međunarodnim finansijskim institucijama i inostranim kreditorima da je Srbija ozbiljna država koja će urediti ovu oblast.
Koordinator tima za izradu Predloga zakona o javnim finansijama Bojan Terzić pojasnio je da se delimična centralizacija javnih nabavki odnosi na nabavku takozvanih standardnih dobara i usluga i da će ona omogućiti uštedu, ali i uvođenje standarda koje će pojeftiniti održavanje nabavljenih dobara.
"To znači da se neće dešavati da svako ministarstvo samo određuje koje će automobile kupovati", kazao je on i dodao da će u početku svi državni organi i ministarstva, ne uključjući lokalne samouprave, biti dužni da potrošna dobra poput papira i tonera nabavljaju preko Uprave za zajedničke poslove.
Dodao je da će se taj sistem kasnije proširiti i na javna preduzeća.
Terzić je kazao da je procenjeno da bi tom centralizacijom bilo obuhvaćeno oko 12% javnih nabavki, što je prema podacima iz 2010. godine iznosilo 33 milijardi dinara.
"U zakonske okvire se uvode i nabavke koje su do sada bile sprovođene mimo zakona, a pre svega nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita", kazao je on i dodao da se uvode i javne nabavke u kupovini i zakupu nepokretnosti.
Predlogom zakona, kakao je naglasio, prvi put je predviđena zaštita takozvanih uzbunjivača, ljudi koji ukazuju na zloupotrebe, predviđene su i elektronske nabavke, dok je rok za zastarelost prekršaja produžen na tri godine.
Izmene u načelu pozdravljene
Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović kazao je da je važeći Zakon o javnim nabavkama iz 2009. godine pun nedostataka kao što su mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije. "Tokom prošlogodišnje revizije samo 1% kontrolisanih institucija utvrđeno je da su suprotno zakonu nabavljene roba i usluge u vrednosti od 85 milijardi dinara", naglasio je on.
Sretenović je predložio da se u novi zakon uvede da se za neregularnu javnu nabavku čija je vrednost veća od 10 miliona dinara odgovara krivično, a ne prekršajno, kao i da se za prekršaje povećaju iznosi novčanih kazni.
Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović ocenio je da je novi zakon korak napred u odnosu na prethodni predlog, jer se fokusira na to kako uvesti disciplinu u oblasti javnih nabavki, bolju kontrolu i kako sankcionisati kršenje zakona o javnim nabavkama.
Programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić je kazao da je predlog zakona bolji od aktuelnog teksta i da omogućava veću transparentnost pojedinih nabavki, kao i bolju kontrolu i dodao da će se tek videti da li će predlagači prihvatiti sve obrazložene i razumne predloge koji mogu doprineti njegovom kvalitetu.
Nenadić je naveo da za ostvarenje napretka u borbi protiv korupcije u javnim nabavkama nije dovoljno samo izmeniti Zakon o javnim nabavkama, već i druge propise poput Krivičnog zakonika, Zakon o prekršajima i budžetske propise.
Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić kazala je da se 80% primedbi na sadašnji Zakon o javnim nabavkama odnosi na proces pripreme javnih nabavki, a da je među većim primedbama i sadržaj konkursne dokumentacije, odnosno tehnički standardi, kao i duge i skupe procedure.
Ona je naglasila da bi novi zakon trebalo da se uvrsti pravilo obaveznog izveštaja o realizaciji ugovora.
Većina privrednika koji su u raspravi iznosili predloge šta bi trebalo da se nađe u novom zakonu složila su se da bi trebalo pooštriti kaznene odredbe i sankcije za naručioce javnih nabavki, ali i obavezno uvođenje registra ponuđača i jačanje Uprave za javne nabavke.
Predlog je bio i da novi zakon obuhvati i energetsku efikasnost, kao i da javna preduzeća kao naručioci izdaju garancije za nabavke.
Izvor: Beta Foto: sxc.hu
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||