 Godinu dana nakon završetka dvomesečnog embarga na uvoz srpske robe na Kosovo, plasman proizvoda iz Srbije na tom tržištu je pao gotovo za petinu što su iskoristili makedonski i albanski izvoznici, ali i kosovski proizvođači hrane, tvrde za EurAktiv kosovske institucije i privredna udruženja. Tvrdnje o padu izvoza potkrepljuju kako ovdašnja tako i prištinska zvanična statistika. Srbija je i dalje treće uvozno tržište Kosova, dok je Kosovo tek 10. izvozno tržište Srbije. Analitičari procenjuju da ima potencijala za rast izvoza, ali tek ako se uklone političke prepreke poput necarinskih barijera i problema na administrativnim prelazima koje gotovo svakog meseca otežavaju plasman srpskih proizvoda na kosovskom tržištu.
U supermarketu Toni u Prištini, ukusno uređenom prodajnom prostoru, danas dominira strana roba. Tu su sokovi iz Slovenije i Grčke, ali i iz kosovskih pogona. Kupci mogu da biraju između kosovskog i turskog keksa, a od srpskih slatkiša najzastupljeniji je Bambi iz Požarevca.
U odeljku sa kućnom hemijom „vladaju“ deterdženti iz Slovenije, nešto albanskih proizvoda, ali ipak je najveća ponuda praška meriks (Merix) iz Kruševca. U frižiderima sa mlekom i mlečnim proizvodima skoro da nema nijednog proizvoda iz Srbije.
U poređenju sa periodom od pre godinu dana kada je Kosovo uvelo embargo na uvoz srpske robe, nacionalno poreklo robe na kosovskim rafovima se značajno promenilo. Dvomesečna zabrana ulaska robe proizvedene u Srbiji uticala je tako da se u poslednjih godinu dana za skoro petinu smanjila ponuda te robe na kosovskom tržištu.
I srpska i prištinska statistika ukazuju na trend pada uvoza iz Srbije u poređenju sa periodom pre blokade. Međutim, primetno je da se po okončanju blokade mesečni uvoz iz Srbije na Kosovo oporavio, iako se nije vratio na nivo pre krize. Oporavak izvoza je argument više ovdašnjih zastupnika interesa Srbije na tom tržištu da se kvalitetna roba ne može tako lako zameniti.
Informacije koje Privredna komora Srbije dobija od kompanija pokazuju da trenutno nema nikakvih problema u plasmanu robe na Kosovu, iako je u aprilu i maju bilo zastoja. O trenutnoj zastupljenosti domaćih proizvođača na tržištu Kosova ni PKS nema istraživanja, osim posredno preko distributera.
U kosovskim marketima navode za EurAktiv da je srpska roba zamenjena robom iz regiona, najviše makedonskom, što potvrđuju izveštaji Statističkog zavoda Kosova.
Kosovska vlada odlučila je 16. jula 2011. da uvede zabranu uvoza robe iz Srbije i tako primeni mere reciprociteta zbog odluke Beograda da ne prizna kosovski carinski pečat. Mere reciprociteta su ukinute nakon sporazuma u Briselu 2. septembra. Tada su pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli sporazum o carinskom pečatu, na kome će pisati "Carina Kosova" bez ikakvih državnih obeležja čime je formalno završen uzajamni trgovinski embargo.
Kosovske vlasti su prvi ulaz kamionima sa srpskom robom dozvolile 16. septembra 2011.
Predstavnici Privredne komore Kosova, carine i Ministarstva trgovine Kosova procenjuju za EurAktiv da je primena prošlogodišnjeg embarga u značajnoj meri doprinela izlasku ovih roba sa kosovskog tržišta i rastu uvoza iz regiona i Turske, ali nemaju tačne podatke koliko je manje srpske robe u ponudi.
”Iako nemamo konkretnih istraživanja, iz informacija koje imamo roba koja je tokom primene mera reciprociteta iz drugih država ušla na Kosovo i dalje je ovde prisutna. Radi se o oko 20% roba koje su zamenile robu iz Srbije”, kaže za EurAktiv generalni sekretar privredne komore Berat Rukići.
On ističe da je zbog dugogodišnjeg tradicionalnog prisustva robe iz Srbije na Kosovu, ali i navika kupaca i kvaliteta robe, do uvođenja embarga ona bila dominantna na kosovskom tržištu. Međutim, uvođenjem sankcija polovinom jula 2011. srpska roba zamenjena je proizvodima iz Makedonije, a pravu ekspanziju kosovskom tržištu imala je roba iz Turske.
”Prehrambeni proizvodi su jednim manjim delom zamenjeni kosovskim proizvodima, ali su na Kosovo ušli proizvodi iz Albanije, Makedonije i Turske”, kaže Rukići.
Pad u izvozu hrane
Background Kosovo poslednjih godina beleži konstantan spoljnotrgovinski deficit koji u proseku iznosi oko dve milijarde evra, ali izvoz ipak raste. Izvoz Kosova je 2011. iznosio 312 miliona evra, a uvoz 2,479 milijardi evra.
Prema podacima Narodne banke Kosova, Kosovo više od 70% trgovinske razmene realizuje sa zemljama EU i članicama CEFTA. Glavna izvozna tržišta za kosovske proizvode su Italija i Nemačka. Kad je reč o uvozu, zemlje CEFTA su glavni trgovinski partneri.
Uvoz iz EU je na kraju prošle godine dostigao 941,7 miliona evra što predstavlja godišnji porast od 14,7% u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći deo uvezene robe iz EU dolazi iz Nemačke (11,8% ukupnog uvoza) i Italije (6,3% uvoza).
Od zemalja CEFTA, najveći deo uvezene robe je iz Makedonije i Srbije, koje imaju učešće od 14,7% odnosno 10,9 % ukupnog uvoza Kosova. U poslednjih šest godina Kosovo je iz Srbije uvezlo robu koja je činila oko 12,1% ukupnog izvoza, a čak i nakon donošenja Deklaracije o nezavisnosti 2008. rast uvoza se nastavlja. Udeo Srbije u ukupnom kosovskom izvozu od oko 11% nije se, međutim, mnogo menjao.
Statistika pokazuje da je Srbija treće uvozno tržiše Kosova, posle Makedonije i Nemačke, sa udelom od oko 11% u ukupnom uvozu. Sve do uvođenja embarga, uvoz iz Srbije je beležio veliki mesečno rast, u junu čak 24%, da bi već u julu 2011. značajno usporio na 2,9%, pokazuju podaci Narodne banke Kosova (NBK).
U slabljenju pozicija srpskih kompanija, šansu su videle Makedonija, Albanija i Hrvatska. Uvoz iz Makedonije je za dva meseca toliko skočio da je ova zemlja zauzela dominantnu poziciju u uvozu Kosova sa 16%. Skoro se duplirao i uvoz robe iz Albanije i Hrvatske, ako se porede drugo i treće tromesečje 2011.
Na primer, u junu 2011. Kosovo je uvezlo hranu iz Srbije za 6,2 miliona evra, mesec dana kasnije se vrednost uvoza gotovo prepolovila na 3,7 miliona, da bi u avgustu na tržište ušla hrana vrednosti od samo 1,3 miliona evra, pokazuje godišnji izveštaj Narodne banke Kosova za 2011.
U istom periodu jun - avgust 2011. uvoz hrane iz Makedonije se više nego duplirao, sa 2,1 miliona evra u junu na 5,3 miliona u avgustu. Slični trendovi važe i za uvoz robe iz Albanije.
Prema oceni NBK, embargo prema srpskoj robi nije uticao na ukupnu vrednost uvoza na Kosovo, već je samo roba poput hrane, povrća i minerala zamenjena robom iz Makedonije i Albanije.
U Ministarstvu za trgovinu i industriju Kosova ocenjuju da je zabrana ulaska srpske robe dala i značajne rezultate u omogućavanju izvoza kosovske robe na tržište Srbije odnosno da je u mnogome smanjila troškove transporta robe koja se preko Srbije tranzitno šalje u druge države. U tom ministarstvu, međutim, nemaju tačne podatke o tome koliko je na kosovskom tržištu sada manje robe iz Srbije u odnosu na period pre uvođenje mere reciprociteta.
Statistika potvrđuje pad
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), Srbija je u 2011. isporučila na Kosovo robu u vrednosti 369, 8 miliona dolara što je u odnosu na 2010. manje za 5,5%. Međutim, ako je ukupan izvoz Srbije u tom periodu bio 20% veći, dolazimo do zaključka da je pad izvoza na Kosovo bio još veći, istakao je za EurAktiv savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS Mitar Pržulj.
Srbija je prošle godine put Kosova najviše izvozila struju, crep, teška ulja, butan, prehrambene proizvode, dizel, pšenicu i lekove. Najznačajniji isporučioci robe na Kosovo, prema podacima PKS su EPS, Potisje Kanjiža, Dijamant, Linzer agro trejd (Trade), Konzul Novi Sad, Žitosrem, Taksi petrol, Nenkel, Holcim, NIS, Tetra Pak i tako dalje.
Prema podacima PKS, u 2012. je došlo do pada izvoza cele republike od 8%, dok je pad isporuka na Kosovo nešto veći -13,8% u odnosu na prvih šest meseci 2011. Razlog su, smatra Pržulj, necarinske barijere i problemi na administrativnim prelazima.
Međutim, osnovni razlog pada je embargo kosovskih vlasti za uvoz srpske robe u julu 2011.
Pržulj je istakao da su mogućnosti isporuke robe na Kosovo znatno veće nego što je stanje na terenu. Ako bi se otklonile postojeće necarinske barijere i problemi oko deklaracija i pečata srpske robe, mogućnosti plasmana domaće robe na Kosovo bile bi dva puta veće, ocenio je Pržulj.
„Ako znamo da imamo suficit sa Kosovom od oko 390 miliona dolara u 2010, otklanjanjem prepreka to tržište bi moglo da skoči sa trenutno desetog na četvrto, peto mesto po vrednosti domaćeg izvoza što bi bio ogroman podsticaj za srpsku privredu“, ocenio je Pržulj. Kako je rekao, postoje realne šanse za povećanje, ali se moraju eliminisati problemi političke prirode.
On smatra da je srpska roba na Kosovu je tradicinonalno prisutna i da je potrošači neće tako lako zameniti robom turskog i hrvatskog porekla. „Kad se kaže ulje, oni odmah pomisle na Dijamant koji je najzastupljeniji na tržištu“, ilustruje Prželj.
Prema podacima kosovskog zavoda za statistiku pad je veći nego što se procenjuje u Srbiji. Za prvih pet meseci ove godine Kosovo je iz Srbije uvezlo robu u vrednosti 94,3 miliona evra (oko 121,5 miliona dolara), što je 24% manje u odnosu na isti period 2011. godine, pokazuju podaci kosovskog zavoda.
Šansa za kosovske proizvođače
Srpskim proizvodima niko ne spori kvalitet, ali dvomesečna blokada je otvorila prostor za robu iz regiona, Turske ali i onu proizvedenu u pogonima na Kosovu. Primera radi, Kosovska alijansa za biznis vodi već dve godine unazad akciju čiji je cilj da građani Kosova više koriste robu sa Kosova.
Predsednik Alijanse Agim Šahini kaže da su postignuti značajni rezultati i da je tome doprinela i mera reciprociteta koja je prošle godine preduzeta u odnosu na robu iz Srbije. On ocenjuje da je sada na kosovskom tržištu sigurno do 25% manje robe poreklom iz Srbije.
Vlasnik preduzeća za proizvodnju keksova ”Ljiri” u Prizrenu, Ismet Kalenderi kaže da je zaustavljanje srpskih kamiona na administrativnim prelazima uticalo na povećanje proizvodnje ali i prometa tih proizvoda. ”U vreme mera mi smo imali za 20% veću proizvodnju i promet. Taj trend nije zadržan, ali je i sada promet naših proizvoda veći u odnosu na period od preduzimanja mera reciprociteta”, kaže Kalanderi.
Vlasnik trgovinske radnje ”Olti” u Prištini potvrđuje da je potražnja za proizvodima u Srbiji pre uvođenja mera reciprociteta bila veća za 10 do 15% u poređenju sa sadašnjim periodom.
”Najviše od prozvoda iz Srbije prodajemo prehrambenu robu i deterdžente. Taj procenat je manji u odnosu na period pre uvođenja mera”, kaže on.
Iako su konditorski proizvodi Bambija iz Požarevca među najzastupljenijim proizvodima u korpama kosovskih potrošača, direktor kompanije Miroslav Miletić priznaje da je embargo naneo štetu njegovoj kompaniji.
Tokom dva meseca trajanja embarga isporuke su bile obustavljene, neke pozicije ova kompanija je izgubila i bilo je potrebno određeno vreme da se situacija normalizuje.
Uz zabranu ulaska, ta i druge kompanije koje izvoze na Kosovo protiv sebe su imale i nekoliko kampanja Pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija kojima su potrošači pozivani da ne kupuju srpsku robu. Međutim, te kampanje do odluke o reciprocitetu nisu davale neke značajnije rezultate, ali je uvođenje mera iskorišćeno za kampanju protiv ovih proizvoda.
“Bez obzira na sve te prepreke, tržište priznaje samo kvalitet, a potrošači veruju i dalje svom višegodišnjem pozitivnom iskustvu čak i kad neko negira javno vaš kvalitet,” smatra direktor Bambija.
„Plazma kao brend broj jedan sa ovih prostora, i najvoljeniji proizvod godinama unazad, može da nestane sa polica na par meseci, ali se jako brzo vraća jer ga tržište previše dobro poznaje i traži“, zaključuje Miletić.
Pišu: Ivana Pavlović i Gzim Badžaku
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
