Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kraj nadgledane nezavisnosti za Kosovo
|
|
|
|
Objavljeno : 10.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Period nadgledane nezavisnosti Kosova, koji je trajao oko četiri i po godine, zvanično se završava 10. septembra. U Prištini se taj događaj svečano obeležava u prisustvu međunarodnih zvaničnika, uključujući evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, dok se tom koraku u Beogradu ne pridaje veći značaj. U političkom smislu kraj nadgledane nezavisnosti imaće određenu težinu za Kosovo jer će moći da pošalje poruku da je dostiglo određene standarde da bi samostalno funkcionisalo. Međutim, na terenu se neće mnogo toga promeniti - Euleks će i daje biti zadužen za oblast vladavine prava, a Kfor za bezbednost. Takođe, kosovske institucije nisu uspostavile vlast na severu Kosova gde su i dalje izražene tenzije.
Nadgledana nezavisnost za Kosovo zvanično se završava proglašenjem odluke Međunarodne upravljačke grupe o tome na sastanku 10. septembra u Prištini. Ta grupa koja okuplja SAD, Tursku i 23 zemlje u Evropi koje su priznale nezavisnost Kosova, 2. jula u Beču je donela odluku da su se stekli uslovi za prestanak nadgledane nezavisnosti Kosova.
Time se okončava i mandat Međunarodne upravljačke grupe, kao i Međunarodne civilne kancelarije koja je imala zadatak da "na terenu" nadgleda sprovođenje Ahtisarijevog plana.
Planom za status Kosova, koji je tadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari predstavio 26. marta 2007, predviđena je nadgledana nezavisnost. "Međunarodna zajednica će vršiti nadzor, nadgledanje i imaće sva neophodna ovlašćenja da osigura delotvornu i efikasnu implementaciju ovog rešenja", navodi se u tom planu.
Plan je predstavljen pošto prethodno direktni pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova koji su trajali više od godinu dana nisu doneli pomak. Pregovori su pokrenuti pošto je postalo jasno da formulu "standardi pre statusa" neće biti moguće ostvariti, posebno nakon martovskog nasilja 2004. Tada su velike grupe Albanaca, na više mesta na Kosovu, organizovano napadale lokalne Srbe, proterivale ih i uništavale njihovu imovinu i crkve. Albanci su se tada sukobili i sa međunarodnim vojnim snagama.
Ahtisarijev plan, koji je Beograda odbacio kao osnovu za nezavisnost Kosova, predviđa nezavisno, multietničko i demokratsko Kosovo koje teži evroatlantskim strukturama. Plan predviđa za Kosovo nacionalne simbole, pravo Kosova da sklapa međunarodne sporazuma i traži članstvo u međunarodnim organizacijama. Plan sadrži i rešenja za unapređenje položaja manjinskih zajednica i zaštitu njihovih prava i predviđa značajan stepen decentralizacije.
Kosovo se 17. februara 2008. u deklaraciji o nezavisnosti obavezalo da će primeniti taj plan i prihvatiti međunarodno prisustvo uključujući Međunarodnu civilnu kancelariju da nadzire primenu. Ahtisarijev plan je deo kosovskog Ustava koji je usvojen 9. aptila 2008.
U okviru priprema za kraj nadgledane nezavisnosti Skupština Kosova je 7. septembra 2012. usvojila 22 amandmana na Ustav Kosova, kojima se utvrđuje ukidanje nadgledanja nezavisnosti, a usvojen je zakon kojim se predviđa nastavak mandata Euleksa do sredine 2014. godine.
Background Međunarodna upravljačka grupa (ISG) je osnovana 28. februara 2008. ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Glavna uloga grupe je da podrži primenu Ahtisarijevog plana o Kosovu donetog 26. marta 2007, kao i demokratski razvoj, vladavinu prava i multietničnost na Kosovu.
Članice grupe su Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Irska, Italija, Oetnoija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Slovenija, Švajcarska, Švedska, Turska, Velika Britanija i SAD.
Od članica EU Kosovo nisu priznale Grčka, Kipar, Španija, Rumunija i Slovačka.
ISG je imenovala Holanđanina Pitera Fejta (Piter Feith) za međunarodnog civilnog predstavnika na Kosovu, čiji je mandat prestao sa okončanjem nadzirane nezavisnosti.
Priština pridaje poseban značaj kraju nadgledane nezavisnosti, koji će obeležiti i specijalnim zasedanjem Skupštine Kosova u prisustvu međunarodnih zvanica, dok Beograd okončanju nadgledane nezavisnosti ne pridaje suštinski značaj.
Premijer Srbije Ivica Dačić 10. septembra je izjavio da Srbija ne prihvata ni nadgledanu ni nenadgledanu nezavisnost Kosova. "Za nas pitanje Kosova nije rešeno sve dok na to ne pristane Srbija. Da nije tako, ne bi nas toliko pritiskali da priznamo Kosovo", rekao je Dačić novinarima.
Dačić je rekao da je neophodno nastaviti dijalog na političkom nivou i da je Srbija spremna za nastavak dijaloga, kao i da definiše sve međusobne probleme i da radi na njihovom otklanjanju. On je kazao i da ukoliko su UN ključ kosovske nezavisnosti, "onda toga nema bez aktivnog učešća Srbije".
Bivši šef pregovaračkog tima Vlade Srbije Borislav Stefanović ocenio je da se prestankom nadgledane nezavisnosti Kosova neće ništa suštinski promeniti. On je dodao da će taj proces služi isključivo vlastima u Prištini za unutrašnju političku upotrebu.
Ocenio je da taj proces neće doneti ništa dobro Srbima i drugim nelabancima na Kosovu, ali da se ne može govoriti o nezavisnosti pokrajine sve dok u njoj postoje međunarodne misije formirane po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN poput UNMIK-a, Euleksa i Kfora.
I po prestanu nadgledane nezavisnosti na Kosovu ostaje policijska i pravosudna misija Euleks sa oko 3.000 službenika, kao i Kfor sa 5.600 vojnika.
Uoči proslave, duhove u Prištini je uskomešala izjava srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića Frans presu da pravosuđe ima svedoka koji je učestvovao u trgovini ljudskim organima Srba tokom konflikta na Kosovu. Šef diplomatije Kosova Enver Hodžaj ocenio je da je ta izjava pokušaj da se baci senka na proslavu povodom kraja nadzirane kosovske nezavisnosti.
Za EU bitne reforme, vladavina prava i dijalog
Obeležavanju okončanja nadgledane nezavisnosti Kosova 10. septembra u Prištini prisustvuje i evropski komesar za proširenje Štefan File s porukom, kako je rečeno u Briselu, da kosovske vlasti moraju nastaviti reforme i "konstruktivno se angažovati" prema Srbiji.
File će, kako je saopšteno u Briselu, podvući podršku Evropske komisije evropskoj budućnosti Kosova, kao i da vlasti u Prištini moraju "pružiti ruku svim zajednicama na Kosovu".
Na značaj vladavine prava ukazao je potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Jelko Kacin koji je, takođe, pozdravio prestanak nadgledane nezavisnosti Kosova. On je ocenio da još predstoji put koji treba preći kako bi na Kosovu bila uspostavljena istinska vladavina prava.
"Euleks i Kfor ostaju na terenu da pomognu institucijama u Prištini, ali odgovornost Vlade Kosova za uvođenje vladavine prava postaje veća nego u prethodnom periodu. Ljudska i građanska prava moraju biti zagarantovana svim stanovnicima Kosova, naročito u slučaju manjinskih zajednica i Srba povratnika", naveo je Kacin u pisanoj izjavi.
Izvor: Beta i Euractiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
