Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zakon o preduzećima sporan s aspekta medija
|
|
|
|
Objavljeno : 04.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predog zakona o javnim preduzećima o kome raspravlja Skupština Srbije trebalo bi da, prema najavama vlasti, omogući povlačenje države iz upravljanja firmama i smanji politički uticaj na javna preduzeća. Međutim, opozicija ocenjuje da predlog ne doprinosi "departizaciji" javnih preduzeća a medijska udruženja upozoravaju da, umesto povlačenja države iz vlasništva u medijima u skladu sa Medijskom strategijom, zakon omogućava osnivanje javnih preduzeća i u oblasti medija. Prema procenama iznetim tokom rasprave u parlamentu, u Srbiji ima oko 700 javnih preduzeća u kojima radi 10% zaposlenih u zemlji.
Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić rekao je 3. decembra u Skupštini da će se novim zakonom o javnim preduzećima država povući iz upravljanja firmama. Po njegovim rečima, novim zakonom se uvode profesionalizacija upravljanja u javna preduzeća i javni konkursi za izbor direktora, a upravni odbori ukidaju. Prema predlogu zakona, funkcioner stranke može da postane direktor javnog preduzeća ako zamrzne partijsku funkciju.
Dok Srpska napredna stranka (SNS) smatra da će ovaj zakon doprineti departizaciji javnih preduzeća, Demokratska stranka (DS) je ocenila da predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja završetak partizacije države i da omogućava "na mala vrata" privatizaciju tih preduzeća. Ta stranka je najavila da će u parlamentu zatražiti od Vlade Srbije da povuče odredbu predloženog zakona o javnim preduzećima koja državi pruža priliku da osniva javna preduzeća i u oblasti informisanja.
Liberalno-demokratska stranka (LDP) je navela da ima 20 amandmana na predloženi zakon o javnim preduzećima. Na kraju rasprave, Dinkić je 3. decembra rekao da će prihvatiti veliki broj amandmana LDP-a koje je ocenio kao dobronamerne.
Ta stranka traži da se političarima zabrani da utiču na rad javnih preduzeća, da se ukine mogućnost da neko bude direktor ako pre imenovanja na tu funkciju najmanje godinu dana nije bio van partije i da se zabrani upotreba resursa javnih preduzeća tokom predizborne kampanje.
Dinkić je kazao da će biti prihvaćeno da se zabrani upotreba javnih preduzeća u političke svrhe, amandman koji se odnosi na subvencije javnim preduzećim, i obaveza objavljivanja na sajtu ministarstva imena direktora javnih preduzeća kao i svih kandidata za to mesto koji su učetvovali na konkursu.
Raspravu o tom zakonskom predlogu obeležila je 3. decembra burna polemika poslanika opozicione LDP sa poslanicima vladajuće koalicije iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) o "departizaciji". Polemika je usledila posle ocene LDP da u Srbiji nema departizacije i da tome svedoči imenovanje vršioca dužnosti direktora Pošta Srbije Milana Krkobabića, koji je i zamenik predsednika PUPS-a.
Socijalistička partija Srbije je najavila da će podržati Predlog zakona o javnim preduzećima i da će članovi SPS poštovati obavezu zamrzavanja stranačkih funkcija ukoliko su na funkciji direktora javnih preduzeća. Predlog zakon su u načelu podržali i Jedinstvena Srbija i PUPS.
Nema konsenzusa u Vladi o departizaciji
Ministar finansija i privrede rekao je da su ponuđena rešenje maksimum jer trenutno ne postoji politički konsenzus u Vladi da se do kraja ide u departizaciju. "Većinu stvari koju govorite - slažem se. Nisam promenio mišljenje koje sam izrekao u kampanji, zalažem se za departizaciju ali ne postoji politički konsenzus da se to uradi ođednom", kazao je Dinkić povodom kritika koje je izneo poslanik LDP-a Ivan Andrić u skupštinskoj raspravi.
Dinkić je kazao da se vlada ne sastoji samo od njegove stranke (URS), da će obratiti pažnju na amandmane LDP i da će o tome razgovarati sa koalicionim partnerima, ali da je u ovom trenutku maksimum rešenje po kojem funkcioner stranke može da postane direktor javnog preduzeća ako zamrzne partijsku funkciju.
Andrić je rekao i da LDP traži da od pet članova komsije koja će birati direktore na javnom konkursu, jedan član bude izabran na predlog nadležnog skupštinskog odbora kao nezavisni član i da se na sajtu Ministarstva finansija i privrede objave spisak javnih preduzeća i imena svih kandidata za direktore.
Poslanik LDP je naveo da je pitanje javnih preduzeća i njihovog poslovanja "kancer" srpskog društva i da 10% ukupnog zaposlenih u Srbiji radi u javnim preduzećima koja generišu 40% dugova. On je kazao da se ne zna tačan broj javnih preduzeća ali da se procenjuje da ih ima oko 700, od kojih su 650 lokalna javna preduzeća, odnosno njihov osnivač je lokalna samouprava i na čije direktore se neće primenjivati uslovi za konkurisanje nego Zakon o radu.
Predlog zakon u suprotnosti sa Medijskom strategijom
Predlog zakona o javnim preduzećima definiše oblasti od opšteg interesa u kojima država može da bude osnivač javnog preduzeća, i uključuje i oblast informisanja. To je oštro 4. decembra kritikovala Medijska koalicija ukazavši da Medijska strategija koju je Vlada Srbije usvojila prošle godine predviđa povlačenje države iz medija.
Medijska koalicija koju čine ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres, podsetila da Strategija predviđa da osnivač javnih glasila ne može biti, ni neposredno, ni posredno, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda.
Koalicija je pozvala poslanike Skupštine Srbije da se usprotive ovakvom rešenju i da imaju u vidu da ono nije samo u suprotnosti sa Medijskom strategijom, nego i sa osnovnim načelima medijskih sloboda koja treba da važe u državama razvijene demokratije. "Nadamo se da će poslanici u ovom slučaju da se postave odgovorno i da neće podržati rešenje koje otvara vrata za povećavanje uticaja države na medije", navodi se u saopštenju.
Poslanička grupa Demokratske stranke u parlamentu zatražiće od Vlade Srbije da povuče odredbu predloženog zakona o javnim preduzećima koja omogućava državi da osniva javna preduzeća i u oblasti informisanja, rekla je 3. decembra poslanica DS Vesna Marjanović.
"Ako je vlada pokušala da kroz jedan drugi zakon podmetne nešto što će omogućiti i kočiti primenu medijske strategije smatramo da je to nedopustivo. Mi ćemo tražiti od predlagača da tu odredbu povuče tako što može podneti amandman da se izbriše informisanje iz spiska tih oblasti ili to može učiniti nadležni skupštinski odbor, a to je Odbor za privredu", kazala je Marjanovićeva.
Medijske asocijacije i novinarska udruženja su najavili da će pratiti dalji razvoj događaja i da će o svemu obaveštavati Evropsku komisiju, OEBS i druge međunarodne organizacije i institucije, i od njih tražiti podršku u nastojanju da se onemogući donošenje i primena ovakvog zakonskog rešenja.
Stavovi
Misija OEBS-a u Srbiji pozvala je 4. decembra Vladu i Skupštinu da "revidiraju" Predlog zakona o javnim preduzećima, jer se odredbom po kojoj država može biti osnivač javnog preduzeća u oblasti medija, "krši obaveza koju je Srbija prihvatila, a koja predviđa povlačenje države iz medija".
"Razmotrili smo nacrt zakona o javnim preduzećima koji propisuje da država može da bude osnivač javnog preduzeća u oblasti medija. Ovo je u suprotnosti sa važećim medijskim zakonodavstvom, kao i sa medijskom strategijom koju je Vlada usvojila prošle godine", izjavila je za Betu zamenica šefa misije OEBŠ-a u Srbiji Pola Tide.
"OEBS poziva Vladu i parlament da revidiraju ovaj predlog zakona jer predstavlja kršenje obaveze koju je Srbija prihvatila, a koja predviđa povlačenje države iz medija. OEBS je spreman da, u okviru svog mandata, pomogne Vladi u usklađivanju medijskog zakonodavstva sa najvišim demokratskim standardima", izjavila je Pola Tide.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
