Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Za otvaranje pregovora bitne reforme
|
|
|
|
Objavljeno : 02.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija, osim dijaloga sa Prištinom, mora da napreduje i u reformama da bi dobila datum za otvaranje pregovora, a reformski proces će biti ključan i za otvaranje određenih poglavlja u pregovorima. Sam početak pregovora u praksi će zavisti od spremnosti institucija za pregovore i ispunjenosti merila u određenim oblastima za otvaranje poglavlja. Srbija će se, prema najavama, u narednim mesecima usredsrediti pre svega na aktivnosti u oblastima sadržanim u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, uključujući reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije, s obzirom da će se ona prva otvarati i poslednja zatvarati u pregovorima.
Da bi ispunila uslove za početak pregovora Vlada Srbije usvojila je u decembru 2012. Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz izveštaja Evropske komisije, a kao prioritetne direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević je izdvojio aktivnosti u oblastima koje su sadržane u pregovaračkim poglavljima 23 i 24.
"Ono što svakako predstavlja prioritet i od čega ćemo i početi pregovore sa EU jeste materijal razvrstan u poglavljivama 23 i 24 a tiče se pravosuđa, borbe protiv korupcije, ljudskih i osnovnih prava i drugo", rekao je Pajević. On je ocenio da ima jako puno posla u tim oblastima, podsetivši da će se ta poglavlja i poslednja zatvarati jer će tu biti najviše prilagođavanja pravnog i institucionalnog okvira.
Bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević je ocenila da Akcioni plan odslikava napredak koji je zemlja ostvarila u integracijama, pošto se u odnosu na prethodni Akcioni plan iz decembra 2010. usredsređuje više na podzakonske akte i primenu zakona.
"Čini mi se da je ovaj akcioni plan i to koliko je usmeren na stvari kao što su podzakonski akti i primena, pokazuju ustvari koliko smo napredovali od prethodnog akcionog plana u kome su dominirali zakoni i to krupni zakoni, kao što su zakoni o restituciji, javnoj svojini, izborno zakonodavstvo", rekla je Delevićeva za EurAktiv.
Milica Delević koja je predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije rekla je da očekuje da taj akcioni plan bude predstavljen Skupštini i da se rezultati njegove primene redovno predstavljaju parlamentu. Ona je dodala da je dobra praksa da se iz godišnjeg izveštaja Evropske komisija usvaja spisak preporuka za koje vlada smatra da ih može ostvariti u narednom peirodu, istakavši da je reč o ključnim stvarima koje utiču na svakodnevni život građana.
Savetnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine Tanja Miščević ocenila je da se za plan koji sadrži 231 aktivnost ne može reći da je preobiman. Taj plan, prema njenim rečima, nije ambiciozan već realan a planirane aktivnosti su delom odraz promena koje donosi proces integracija. "Te mere uopšte nisu ambiciozne već su realne i pokazuju se kao potrebe procesa", rekla je Miščevićeva za EurAktiv.
Koliko su institucije spremne za pregovore
Za početak pregovora je važno i da se institucije, pre svega one koje će biti nadležne za određena poglavlja, pripreme za taj proces. "Najvažnije je da se mi potpuno osposobimo. Ne mislim pre svega na Kancelariju za evorpske integracije jer je ona verovatno najspremnija i najmotivisanija da uđe u taj veliki i odgovoran posao, nego mislim na sve ostale državne organe, pogotovo one na kojima i jeste najveći zadatak sprovođenja tih mera i reformi", rekao je Pajević.
Milica Delević je ocenila da administracija ima znanja koja omogućavaju otvaranje pregovora ali da će morati tokom procesa pregovora i da ih usavršava, dok je Tanja Miščević rekla da je srpska administracija "jedna od najboljih" kada je reč o pregovorima i da je u stanju da te pregovore sprovede vrlo brzo.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vlastimir Matejić je ocenio da se ne treba opustiti zbog pozitivnih ocena kapaciteta administracije. "To što neko kaže da EU veoma ceni naši administrativnu kompetentnost - te ocene su najčešće i niko ne govori negativne ocene. Mi ne smemo biti neobazrivi pa da svaku pozitivnu ocenu shvatimo kao vrlo značajan, veliki kompliment i mislim da se kvalitetno ponašnaje najčešćei u tome ogleda", rekao je on.
Korist od iskustava Hrvatske i Crne Gore
Za Srbiju će posebno od koristi biti iskustva drugih zemalja koje su prošle kroz pregovore, pre svega Hrvatske, kao i Crne Gore koja je u junu 2012. počela pregovore.
"Mi tu već imamo dovoljno prikupljenih znanja od zemalja koje su nedavno prolazile kroz taj proces, kao što je pre svega Hrvatska. Hrvatski primer pregovaranja je za nas najrelevantniji jer je najsvežiji a sa druge strane prenošenje njihovih iskustava i znanja je olakšano jer nema jezičkih barijera. Kolege iz Crne Gore su nedavno počele pregovore sa EU tako da možemo dovoljno da saznamo i od njihovih primera", rekao je Pajević za EurAktiv.
On je naveo da je do sada nešto sistematičnije bilo prenošenje znanja iz Hrvatske, navodeći da su u poslednjih godinu i po dana nekadašnji šefovi ili članovi hrvatskih pregovaračkih timova dolazili u Srbiju da obučavaju predstavnike srpskih institucija.
Autor: Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
