Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Srbija nazadovala po otvorenosti budžeta
|
|
|
Objavljeno : 23.01.2013. |
|
|
|
|
|
|
Srbija je zauzela 60. mesto među 100 zemalja rangiranih po indeksu otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS). Prema rezultatima međunarodnog istraživanja koje je objavljeno 23. januara, Srbija ima 39 od mogućih 100 bodova, što je svrstava među zemlje koje pružaju svojim građanima "minimum informacija potrebnih za razumevanje i analiziranje budžeta". To je znatno ispod proseka regiona (52 boda), ali i znatno gore nego na prethodnom rangiranju, kada je Srbija imala 54 poena.
"Glavni razlog za ovakav drastičan pad je činjenica da Vlada u procesu donošenja budžeta za 2012. godinu nije objavila fiskalnu strategiju i da se o sadržaju nacrta tog dokumenta moglo suditi samo na osnovu kritika koje je izrekao Fiskalni savet", navela je TS.
Na lošije rangiranje Srbije, kako je ukazano, uticalo je i to što za 2012. godinu nije postojao "građanski budžet" - dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen građanima, a koji se prvi put pojavljuje ove godine.
"Postoji niz problema koji su uticali da ocena bude nezadovoljavajuća. Ti problemi bi mogli da se otklone ukoliko Vlada ima nameru da vodi transparentnu budžetsku politiku", smatra TS.
Predloženo je povećanje broja ministarstava koja imaju programske budžete, kao i omogućavanje građanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju potpune i pravovremene informacije u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj.
TS je predložila i da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu preciziraju rokovi za reviziju završnog računa budžeta.
"Indeks otvorenosti budžeta bio bi veći kada bi se poštovao budžetski kalendar, kada bi Vlada izveštavala šta je preduzela povodom preporuka Državne revizorske institucije, odnosno kada bi aktivnosti na ispunjenju tih preporuka pratili i parlament i DRI", ocenila je TS.
Dodaje se da bi Srbija bila bolje rangirana na osnovu otvorenosti budžeta kada bi predlog budžeta sadržao podatke o kvazifiskalnim aktivnostima (kao što je kontrolisanje cena koje su ispod tržišnog nivoa), o prenetim obavezama i zaduženjima, kada bi se jasno videlo koliko deo budžeta se troši na poverljive nabavke i smanjila diskreciona ovlašćenja u trošenju budžetske rezerve.
Uključenje parlamenta u proces planiranja budžeta i otvaranje rasprave o budžetskoj politici pre utvrđivanja predloga budžeta doprinelo bi, prema oceni TS, boljem rangiranju Srbije.
"Mesečne izveštaje o realizaciji budžeta (bilten javnih finansija) potrebno je objavljivati pravovremeno, odnosno ažurnije, kao i polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta. Neophodno je u završnom računu budžeta pojasniti eventualna odstupanja prvobitnih makroekonomskih prognoza i ciljeva budžetske politike od ostvarenih rezultata", smatra Ts.
Za Godišnji Izveštaj o indeksu otvorenosti budžeta podatke prikupljaju stručne i od vlasti zemalja u kojima rade nezavisne institucije u svetu.
Na vrhu ovogodišnje liste otvorenosti budžeta je Novi Zeland (OBI 93) i Južna Afrika (90), slede Velika Britanija, Švedska, Norveška i Francuska sa indeksima iznad 80.
Na začelju su, sa indeksom nižim od pet, Zambia, Irak, Niger, Čad, Benin, Saudijska Arabija, Ekvatorijalna Gvineja, Mjanmar i Katar. Srbija deli 60. mesto sa Sijera Leoneom i Malezijom.
Od zemalja regiona, Slovenija je sa indeksom 74 u grupi zemalja u kojoj su SAD (79), Rusija (75), Nemačka (71), Bugarska (65) i Hrvatska (61). BiH ima indeks 50, Rumunija i Albanija 47, a Makedonija 35.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|