Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izveštaj EK i hvali i kudi Srbiju
|
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija će u godišnjem izveštaju 16. oktobra i pohvaliti i uputiti zamerke Srbiji na račun evropskih reformi, ali je glavni zaključak, kao i dosad, da EU treba da počne pregovore o članstvu s Beogradom najkasnije u januaru 2014, što je bio i stav Evropskog saveta iz juna ove godine. Kad je reč o Srbiji i Kosovu, kaže se da je od najveće važnosti da se održi "zamajac" pokrenut dijalogom o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, uredno održe novembarski izbori na Kosovu, jer je to "uslov svih uslova" za dalji napredak obe strane ka EU, rekli su agenciji Beta upućeni izvori u Briselu.
Srbija je, proizlazi iz dokumenta Evropske komisija, ostvarila napredak u preustrojstvu pravosuđa i stalno ulaže napore za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, ali se vlastima u Beogradu zamera da opipljivo na terenu to delom ipak sporo napreduje, mada sve govori da su srpske vlasti rešene da u tome istraju do kraja.
Evropska komisija ukazuje na opštu boljku svih zapadnobalkanskih zemalja i Turske, a to je i dalje težak položaj naročito nezavisnih medija, uz politički upliv na njih ili "mutna vlasništva" nad sredstvima informisanja, iz čega proizlazi da novinari nemju pravu slobodu informisanja i podvrgnuti su pritiscima i pretnjama.
Kada je reč o zemljama regiona, kako su dodali izvori Bete, u izveštaju Evropske komisije će biti navedeno da Crna Gora dobro napreduje u pregovorima o članstvu s EU, Albaniji se, uz sve opreze, prvi put ozbiljnije otvaraju izgledi da dobije status kandidata za članstvo, Bosna je u zastoju oko reformi i potrebe da svoje ustanove vlasti preustroji za delotvoran napredak ka EU, dok Makedoniju i dalje koči "slepa ulica" u pregovorima s Atinom oko imena zemlje.
Evropska komisija ukazuje i na to da ulazak Hrvatske u članstvo EU dokazuje da nije u zastoju politika prijema novih članica, a, štaviše, kao ohrabrujuće se ocenjuje i nastavak pregovora EU s Turskom, iako postoje vidne zamerke oko politike turskih vlasti koja ne ide u prilog jačanju demokratije.
Jedina zemlja koja je sama praktično odustala od namere da postane članica EU jeste Island, ali je ta zemlja već ugrađena u ekonomski prostor s EU i njeno zakonodavsto u najvećoj meri usaglašeno s propisima evropske dvadesetosmorice.
Evropska komisija će u ovogodišnjem izveštaju za Srbiju posebno naglasiti nužnost poštovanja i primene političkih merila, poštovanja temeljnih prava i sloboda, vladavine zakona, imajući u vidu godišnjicu usvajanja EU merila iz Kopenhagena, što je temelj za uspostavljanje delujuće političke demokratije i efikasne tržišne privrede, kao glavnih uslova da neka zemlja postane članica Unije.
Ekonomske teškoće
Velika pažnja se posvećuje nezavidnoj ekonomsko-socijalnoj situaciji u Srbiji i svim ostalim zapadnobalkanskim zemljama, uz ukazivanje na opipljive mere koje EU i Evropska komisija mogu učiniti da pomognu oživljavanje privreda regiona i naročito pospešenje konkurentske sposobnosti.
Komisija u Briselu s tim u vezi stavlja do znanja da će finansijska sredstva iz programa EU za podršku reformama zemljama koje su na putu u članstvo, a to je IPA II, biti usredsređena na što manji broj sektora.
A tu se prvenstveno imaju u vidu reforme u jačanju vladavine zakona i uspostavljanje čvrstih i uvidu javnosti podložnih pravila u raspisivanju konkursa za javne nabavke.
Važno je i da se novčana pomoć EU za reforme usmeri u očuvanje prirodne sredine, saobraćajnu infrastrukturu, a posebno na poljoprivredu, jer je to, upravo vrlo uočljivo u slučaju Srbije, ključna razvojna i izvozna grana privrede.
Takođe će biti predočena nužnost da se najveći napori ulože u vladavinu prava, bitku protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala, uz potrebu da u to budu uključeni kako vlast, tako i civilno društvo.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
