Za sada još nije poznato kako će izgledati pregovarački okvir Evropske unije, na koji Srbija ne može da utiče, ali nastoji da predstavi svoje viđenje pregovaračkog procesa i svoje argumente, rekli su 4. novembra zvaničnici Srbije za evropske integracije. Oni su ponovili da očekuju da će međuvladina konferencija, koja će označiti politički početak pregovora sa EU, biti održana kada je i planirano, najkasnije u januaru sledeće godine. Oni su ocenili i da Beograd ne treba da bude zabrinut ako ta konferencija bude krajem januara iduće, umesto u decembru ove godine.
"Tehnički posmatrano, malo se zna. Tehnički u ovom momentu mi još nemamo osećaj izgleda poglavlja 35" koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević.
U panel-diskusiji o pristupanju Srbije EU Miščević je rekla da Srbija mora da sačeka pregovarački okvir i da, kao ni Evorpska komisija, ne može da utiče na njega, ali ni da ne sedi skrštenih ruku, već da nastoji da predstavi svoje viđenje procesa pregovora.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za evropske integracije Branko Ružić je rekao da Vlada nastoji da iznese argumente kako bi taj dokument bio bolje usklađen s potrebama i mogućnostima Srbije.
Na skupu na kojem je predstavljen "Vodič kroz pristupanje Srbije EU" u izdanju Fonda ISAC, Tanja Miščević je rekla da proces normalizacije odnosa sa Prištinom u pregovorima o članstvu i te kako ima značjanu ulogu.
Ružić je rekao da je svaka zemlja imala neke specifičnosti i da poglavlje 35 - o normalizaciji odnosa s Kosovom, i nije "nikakvo epohalno otkrovenje", odnosno da je Evropska komisija predvidala da se "u njemu mapiraju pitanja koja zadiru u kompetencije na teritoriji Kosova i Metohije".
On je ocenio da takozvani "non pejper" nije "inkomaptibilan sa zajedničkim ciljem" - punopravanim članstvom Srbije u EU, ali da razlike postoje u prisutpu, modalitetu i strukturi pregovarčkog okvira.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenprot je rekao da je na članicama EU da odluče kako će izgledati pregovarački okvir i dodao da niko ne govori o novim kriterijumima. On je istakao da u EU postoji dobra volja i spremnost da se pruži podrška Srbiji na putu ka EU.
Ministar Ružić je rekao da očekuje da će ministri spoljnih poslova zemalja EU 17. decembra utvrditi pregovarački okvir, a da će ga 20. decembra potvrditi Evropski savet - lideri EU. Tada bi, po njegovim rečima, trebalo da bude doneta i odluka o održavanju međuvladine konferencije kojom će "politički i simbolički" početi pregovori.
Ružić i Tanja Miščević su rekli da Beograd ne treba da bude zabrinut ako ta konferencija bude krajem januara iduće, umesto decembra ove godine.
Ružić je rekao da "ne treba praviti kakvu od tih datuma" jer u EU predstoji proslava Božića u decembru. "Tako da ukoliko se ne desi da ova međuvladina konferencija bude do kraja ove godine, to ni na koji način nije poruka koja bi trebalo da alarmira bilo koga u Beogradu", rekao je on.
Na pitanje da li će kada Srbija postane članica EU, to značiti i da će Kosovo ući u EU, Ružić je rekao da je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Kosovo definisano Rezolucijom 1244, a da su se Beograd i Priština opredelili da neće međusobno blokirati integracije.
"Odgovor dovoljan za ovo vreme i ovaj trenutak jeste onaj koji je dao ambasador Devneprot: da smo se - Beograd i Priština, Briselskim sporazumom opredelili da taj proces ne blokiramo, nego da se borimo za vrednosni sistem", rekao je on.
Ružić je ocenio da je finansijska konstrukcija pristupanja veći problem od političkih pitanja i naveo da će samo za usklađivanje u oblasti zaštite živote sredine, biti potrebno 10,6 milijardi evra.
Miščević je rekla da da je slanje zakona na mišljenje u Brisel sada postala obaveza Srbije jer ona više nije "treća država, već buduća članica", dok je Devenport rekao da Brisel smatra svojom odgovornošću da savetuje Srbiju u vezi sa zakonima.