Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Međuvladina konferencija formalni početak pregovora
|
|
|
Objavljeno : 19.01.2014. |
|
|
|
|
|
|
Prvom međuvladinom konferencijom Evropske unije i Srbije 21. januara u Briselu i formalno će biti otvoreni pregovori o članstvu sa Srbijom. Pregovori o članstvu Srbije u EU će, kao što je to postalo jasno već tokom priprema tokom prošle godine, biti specifični: u slučaju Srbije skrining je počeo i pre formalnog otvaranja pregovora, a poglavlje 35, inače posvećeno ostalim pitanjima, odnosiće se na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Srbija će biti druga zemlja, posle Crne Gore, koja će početi pregovore otvaranjem nekih od najtežih poglavlja, 23 i 24. Pregovori o članstvu su višegodišnji proces koji je vremenom postajao sve složeniji kako se ustrojstvo Unije menjalo i sticala iskustva u prethodnim krugovima proširenja.
Pregovori o članstvu, nakon političke odluke o otvaranju, formalno počinju međuvladinom konferencijom na kojoj predstavnici vlada članica EU i zemlje kandidata razmenjuju pregovaračke okvire.
Šefovi država ili vlada Evropske unije su 20. decembra 2013. na sastanku u Briselu potvrdili odluku Saveta ministara donetu 18. decembra o početku pregovora o članstvu sa Srbijom u januaru 2014. godine. Grčka, kao predsedavajuća EU, zatim je odredila 21. januar za održavanje te konferencije koja traje obično oko pola sata, a na kojoj će Srbija, između ostalog, dati opšti odgovor da želi da postane članica EU.
Pre formalnog otvaranja pregovora u slučaju Srbije su već počele pripreme za pregovore: nakon načelne odluke lidera EU u junu 2013. da se otvore pregovori sa Srbijom najkasnije u januaru 2014, počeli su skrininzi poglavlja, odnosno pregled usklađenosti zakonodavstva Srbije i EU.
Srbija je po tome specifična, pošto je u slučaju drugih zemalja u proširenju skrining počinjao posle otvaranja pregovora, odnosno održavanja međuvladine konferencije.
Lideri EU u decembru prošle godine potvrdili su i pregovarački okvir koji se sastoji od pravila i mehanizma za pregovore o članstvu sa Srbijom. Taj okvir bi trebalo da postane dostupan javnosti pošto EU to odobri, verovatno posle međuvladine konferencije, a u najvećem delu je isti kao pregovarački okvir za Crnu Goru, osim kada je reč o odnosima s Kosovom.
Tajanstveno poglavlje 35
Pregovori sa Srbijom će biti specifični i po poglavlju posvećenom normalizaciji odnosa sa Prištinom čiji sadržaj i način praćenja treba da se utvrdi, kao i to da li se neki deo evropske pravne tekovine odnosi na to pitanje.
Pravna tekovina je podeljena u 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih se o 33 pregovara dok su dva poglavlja - institucije i ostala pitanja, tehnička. Međutim, u slučaju Srbije poglavlje 35 namenjeno ostalim pitanjima odnosiće se na odnose sa Kosovom.
Skrining za to poglavlje će se održati 22. januara, a nakon toga bi trebalo da bude jasnije šta će konkretno biti obuhvaceno tim poglavljem.
Normalizacija odnosa sa Prištinom neće, prema najavama srpskih zvaničnika, biti u tehničkom smislu merilo za otvaranje poglavlja, osim poglavlja 35, ali će to pitanje uticati na tok pregovora u celini.
Poglavlje 35 trebalo bi da bude otvoreno brzo ili uporedo sa poglavljima 23 i 24 koja će se prema novom strateškom pristupu EU proširenju otvarati na počektu i zatvarati na kraju pregovora.
Otvaranje prvih poglavlja
Cilj Srbije da što pre otvori ta poglavlja - krajem ove godine ili početkom 2015, kao i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli. Pre otvaranja određenog poglavlja, a po završetku skrininga Evropska komisija objavljuje izveštaj sa skrininga sa merilima za otvaranje poglavlja.
Počektom februara u posetu Srbiji trebalo bi da dođu analitičke grupe za poglavlja 23 i 24 a zatim se očekuje izveštaj Evropske komisije sa skrininga. Do objavljivanja izveštaja obično protekne nekoliko meseci od završetka skrininga.
Srbija će nakon toga pripremiti akcioni plan za otvaranje poglavlja, a posle toga će utvrditi pregovarčku poziciju za određenu oblast koju će razmotriti Skupšitna Srbije pre nego što je usvoji Vlada Srbije. Ta duža procedura koja uključuje i razmatranje u parlamentu, treba da omogući konsenzus i legitimitet.
Celokupan proces skrininga trebalo da bude završen do aprila 2015. godine. Analiza tokom skrininga pruža osnovu za pregovaračke pozicije zemlje kandidata, dok je za Evropsku komisiju pokazatelj spremnosti države kandidata za otvaranje pojedinih pregovaračkih poglavlja.
Uži pregovarački tim
Srbija ima formiran pregovarački tim, koji čini više od 2.000 ljudi, ali bi trebalo da formira i uži pregovarački tim. Taj tim će činiti između 10 i 20 ljudi koji ce koordinirati pojedinačnim pregovaračkim poglavljima.
Uloga užeg pregovaračkom tima će doći do izražaja tek u kasnijoj fazi pregovora, odnosno pri otvaranju poglavlja.
Međuvladine konferencije, na kojima učestvuju i predstavnici Evropske komisije, održavaju se dva puta godišnje, po jedan za vreme svakog predsedavanja, a na nivou nižem nivou po dogovoru.
Pregovori sa EU sve složeniji
Proces pregovora o članstvu je višegodišnji proces koji je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine.
Slovačka je samo u prvoj godini pregovora otvorila polovinu poglavlja, i to lakših, dok će Srbija početi pregovore nekim od najtežih, poglavljima 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu prava i bezbednost.
Nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom koje nisu u potpunosti ispunile standarde u tim oblastima, EU je u 2011. usvojila novi pristup proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju. Taj pristup je prvi put primenjen u slučaju Crne Gore koja je poglavlja 23 i 24 otvorila u decembru prošle godine, godinu i po dana od otvaranja pregovora u junu 2012. godine.
Pregovori su dug proces koji zahteva obimne reforme i ulaganja, a zavise od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU i obimnosti pravne tekovine.
Neretko se u procesu pregovora ispreče i bilateralni sporovi zemlje kandidata sa nekom članicom, pošto članice odlučuju o otvaranju i zatvaranju poglavlja.
U slučaju Hrvatske pregovori su trajali šest godine, od oktobra 2005. do juna 2011. godine, a u jednom periodu otvaranje poglavlja je blokirala Slovenija zbog graničnog spora sa tom zemljom.
Oprezno sa prelaznim rokovima
Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu jer se ne pregovara o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU. Zemlja kandidat može da traži evenutalni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.
Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme za primenu pravne tekovine EU u nekom poglavlju, a iskustva pokazuju da treba biti oprezan u zahtevima za odlaganje jer ima puno poglavlja u kojima se treba uskladiti pa bi svako odlaganje samo produžavalo proces.
Pravnu tekovinu EU čine primarno zakonodavstvo koje obuhvata osnivačke ugovore i sekundarno zakonodavstvo - uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja, kao i akti poput rezolucija, izjava, smernica i zajednicke akcije. U pravnu tekovinu se ubrajaju i principi definisani u presudama Evropskog suda pravde, opšta nacela prava i međunarodni ugovori.
Merila se, osim pri otvaranju poglavlja tamo gde Evropska komisija utvrdi da su potrebna, moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja. Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.
Na kraju procesa, pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema Ugovor o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve clanice EU.
Uobičajeno da se tada odredi datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.
Autor: M.P.
Povezani sadržaj
|
|
|